Почетна / Свет / Крв у години Лава

Крв у години Лава

Пише Владанка Раковић

Терористички напад екстремних исламских организација чији су припадници Ујгури махом пореклом из немирног аутономног региона Синкјанг, није први а Пекинг страхује, ни последњи

Редовно годишње заседање Дванаестог сазива Државног народног конгреса и Политичке консултативне конференције, започето у Пекингу овог понедељка, са циљем  предузимања даљих корака на путу ка имплементацији свеобухватног пакета реформи, усвојених од стране кинеског државног врха у новембру прошле године, започето је минутом ћутања.
Народни посланици и учесници заседања су овим чином одали пошту жртвама страдалим у терористичком нападу на железничкој станици у граду Кунмингу.

ТЕРОРИЗАМ НА УЛИЦАМА У суботу, 1. марта, осам маскираних особа, обучених у црно и наоружаних ножевима, улетело је у гомилу људи на прометној железничкој станици у Кунмингу, престоници кинеске провинције Јунан на југозападу Кине, и почело насумице да напада путнике. У неочекиваном нападу усмрћено је 33 и рањено најмање 130 особа. Полицајци који су се у том моменту налазили на станици успели су да усмрте четири нападача а остали су побегли. Неколико дана после тога приведене су три особе за које се сматра да су учесници напада а потврђено је да су се међу нападачима налазиле и две жене. Цела Кина жали због страдања недужних цивила и у шоку прати сведочења очевидаца и преживелих у трагичном догађају, међу којима се налазе и деца. Тако су се делимично обистиниле прогнозе за актуелну годину Коња по лунарном календару, у којој се предвиђају многобројни конфликти.
Пекинг је саопштио да се несумњиво ради о организованом терористичком нападу а кинески председник Си Ћинпинг позвао је на „спровођење закона помоћу којих треба да се стане на крај свим облицима насилних терористичких активности.“ За напад су окривљене „снаге Источног Туркистана“, односно сепаратистичке ујгурске организације, али за сада није прецизно наведено име организације за коју се сматра да стоји иза овог инцидента.
Ово није први пут да се Кина суочава са терористичким нападима екстремних исламских организација чији су припадници Ујгури махом пореклом из најзападније кинеске провинције, немирног аутономног региона Синкјанг. У последњој деценији регион је постао синоним за насилне сукобе између Ујгура, муслимана туркијског порекла што већински насељавају овај део Кине, и Хана (етнички Кинези) који се, у потрази за послом овде масовно насељавају. Још су свеже успомене на бомбашке нападе из 2008. и потоње крваве сукобе ујгурских демонстраната и припадника кинеске полиције из 2009. у престоници Синкјанга, Урумчију, у којима је живот изгубило 197 особа а повређено преко 1000 људи. Етнички базирани немири, демонстрације, бомбашки и самоубилачки напади, који се од почетка деведесетих година периодично дешавају у овом региону, званично су окарактерисани као претња број један националној безбедности Кине.

[restrictedarea]

ИЗМЕШТАЊЕ НАПАДА Ипак, за већину Кинеза овај проблем је, до напада у Кунмингу, представљао „проблем далеког запада Кине“. Оно што у овом тренутку посебно забрињава јавност јесте чињеница да је овај трагични догађај означио дефинитивно измештање терористичких напада ван региона Синкјанг у друге делове земље. Пре само неколико месеци (такође уочи заседања Државног народног конгреса) десио се контроверзни инцидент на пекиншком Тргу Тјенанмен, у којем је, након изненадног улетања аутомобила са ујгурским регистарским таблицама у гомилу туриста, живот изгубило петоро цивила. Иако је овај инцидент поделио кинеску јавност − део јавности држао га је за политички протест припадника, по многима, обесправљене ујгурске националне мањине − кинеска власт га је од почетка окарактерисала као детаљно планиран терористички напад. Након месец дана, одговорност за инцидент је преузела екстремистичка организација Исламске партије Туркистана, за коју се сматра да је наследница озлоглашеног ЕТИМ-а (Исламски покрет за Источни Туркистан) организације која се после 11. септембра нашла на листи терористичких организација у САД, УН и Европској унији. Верује се да је ова организација, која своје припаднике тренира у камповима у Пакистану под контролом Талибана, повезана са Ал Каидом а познато је и да је од 2013. године почела да регрутује жене у своје редове.

ЗАШТО БАШ КУНМИНГ Ако је Пекинг био најава измештања терористичких напада из Синкјанга у унутрашњост Кине, онда је Кунминг његова потврда. Можда је то управо и одговор на питање које постављају многи: Зашто баш Кунминг? Престоница провинције Јунан јесте етнички шаролика, али без припадника ујгурске националне мањине и убедљиво већински насељена Ханима и ни на који начин, чак ни географски, није повезана са ујгурским сепаратистима. Кунминг може да послужи као школски пример успешне мултиетничке, модерне Кине – преко инфраструктуре, у коју је много улагао, град је повезан са државама југоисточне и јужне Азије, значајнијим трговинским, али и потенцијалним политичким и безбедносним партнерима Кине. Да ли су терористички напади постали брутална реалност што може да се деси у било којем делу земље? И да ли је реална стрепња многих да је напад у Кунмингу најава „кинеског 11. септембра“?
Кина је била једна од првих држава која је, управо највише због проблема са делом сепаратистички настројене ујгурске популације, подржала глобалну борбу против тероризма, иницирану од стране САД-а након 11. септембра 2001. године. Иако су начелно партнери у борби против овог зла 21. века, САД Кини често пребацује непоштовање људских и мањинских права у Синкјангу и то управо злоупотребом борбе против тероризма као маске под коју се подводи и тако кажњава сваки облик насилних али и ненасилних иницијатива Ујгура за мирно решавање питања својих права. С друге стране, Кина Америци замера на „дуплим стандардима“ – америчка амбасада у Пекингу је напад у Кунмингу назвала „ужасним и потпуно бесмисленим насилним чином“, при томе не користећи реч тероризам и терористи, упркос саопштењу Савета безбедности који је напад окарактерисао као акт тероризма.
Верује се да већина ујгурског становништва, незадовољна својим статусом у кинеској држави, нема сецесиониситичке тежње и да ни на један начин није повезана са терористичким организацијама. Пекинг се од стране организација ујгурске дијаспоре (најпознатија од њих је Светски конгрес Ујгура, финансиран из фондова америчке Националне задужбине за демократију) додатно оптужује да у Синкјангу води планску политику „ханизације“ (насељавања Хана у регион) и асимилације Ујгура, којима су, како тврде, ускраћене основне грађанске и религијске слободе.

ЗНАЧАЈ СИНКЈАНГА Ујгури често истичу да Пекинг систематски исцрпљује природне ресурсе региона богатог нафтом и гасом а да сами становници Синкјанга од тога немају никакве користи. Преко овог аутономног региона некада је пролазио чувени пут свиле а данас туда пролази гасовод Запад-Исток, за снабдевање Шангаја гасом из Синкјанга и нафтовод Казахстан-Кина. Из ових разлога и због значајног геостратешког положаја, Синкјанг, који се граничи са Руском Федерацијом, бившим совјетским републикама (Казахстан, Киргистан, Таџикистан) Пакистаном, Индијом и Авганистаном, од изузетног је значаја за Кину.
У Кини и у суседним државама централне Азије постоји на десетине екстремистичких исламских организација, често међусобно неповезаних, малобројних. Оне делују и финансирају се из разних центара у свету. Проблем милитантног ислама је у том смислу проблем Кине и других државама. Поред јачања економске сарадње, ово је био један од главних мотива Кине да још 1996. године покрене иницијативу за формирање Шангајске петорке, која 2001. прераста у Шангајску организацију, па је на Западу често називају „нови Варшавски пакт“. Чланице организације и земље посматрачи врше редовне војне вежбе да би демонстрирали војне капацитете у борби против тероризма, сепаратизма и екстремизма.
Напад у Кунмингу је потакао кинеску владу да безбедност земље подигне на још виши ниво. Полицијске контроле су пооштрене у већ јако милитаризованом Синкјангу, где већ годинама борави преко 15.000 припадника специјалних полицијских и војних снага као и у осталим деловима земље. Очекује се и да ће новоформирани Државни безбедносни комитет, којим заседа сам председник Кине, дати налог за брзу имплементацију разних мера у оквиру новоусвојеног реформског пакета у области националне безбедности, као и за усвајање закона о борби против тероризма на националном нивоу.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *