Крим гласа за улазак у Русију

за „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Декларација косовских Албанаца из 2008. била је нелегална, јер у том тренутку није постојао правни преседан МСП-а из 2010, али одлука Крима из 2014, идући истом логиком, правно је чиста као суза

После три недеље од како је противуставно свргнут председник Украјине Виктор Јанукович, Врховни совјет (парламент) Аутономне Републике Крим (АРК) усвојио је у уторак 11. марта – Декларацију о независности АРК. Од укупно 81 присутног депутата, њих 78 гласало је за усвајање, може се слободно рећи, историјског документа, којим се стварају правни темељи за иступање ове државе из уставноправног оквира Украјине. После усвајања Декларације и референдума о независности који ће бити одржан у недељу 16. марта, ништа више неће бити исто као пре. Не само на Криму и у Украјини већ и у целом свету. Шест година након идентичног корака који су починили албански сепаратисти у српској Покрајини Косово и Метохија, под покровитељством Запада, сада су то исто учинили на Криму. И сви они који су 2008. уверавали како је Косово јединствен, непоновљив и потпуно особен случај, нашли су се у небраном грожђу.

 

СВИ „ЈЕДИНСТВЕНИ СЛУЧАЈЕВИ“ Показало се, наиме, да је једнострано проглашена независност Космета јединствена само по томе што је то – тек први такав случај у низу оних који ће уследити. И да је особен зато што је њиме, одлуком Међународног суда правде у Хагу, од 22. јула 2010, створен преседан у међународном праву, то јест правни прозор кроз који ће сада пролазити и многи други. Најпре Крим, а потом, могуће, и Каталонија, Шкотска, Република Српска, Придњестровље и тако редом. А затим се „јединствени случајеви“ могу појавити и у Калифорнији, Тексасу, Квебеку… Руски председник Владимир Путин годинама је упозоравао „западне партнере“ да не признају сецесију ради својих себичних интереса, јер може изазвати ланчану реакцију. Управо на пресуду из јула 2010. је мислио Путин када је 5. марта саопштио немачкој канцеларки Ангели Меркел да су одлуке парламента Крима у складу са међународним правом. Штавише, Декларација косовских Албанаца из 2008. била је нелегална, јер у том тренутку није постојао правни преседан из 2010, али одлука Крима из 2014, идући том логиком, правно је чиста као суза.

На то је указало и руско Министарство спољних послова, оцењујући да је одлука Врховног совјета АР Крим апсолутно законита. „МИП Русије сматра одлуку парламента Крима апсолутно законитом. РФ ће у потпуности поштовати резултате слободног изјашњавања народа Крима на референдуму“, поручује руска дипломатија. Подсетимо, на референдуму у недељу, биће постављена два питања. Прво: „Да ли сте за поновно уједињење Крима са Русијом, као субјекта Руске Федерације“, и друго, „Да ли сте за враћање Устава Републике Крим из 1992. године и за статус Крима као дела Украјине?“

 

НЕМА НЕИЗВЕСНОСТИ Какав ће исход бити, рекло би се, нема превише неизвесности. Према последњим истраживањима, чак 92 одсто грађана Крима изаћи ће на гласачка места а 77 процената изјасниће се за улазак у састав Русије – чији су део и били, све док генерални секретар КПССС-а Никита Хрушчов није неуставно „поклонио“ полуострво Украјини, фебруара 1954. године. У самом граду Севастопољу, који за Русију има непроцењив стратешки значај још од 1783. када га је основала царица Катарина Друга, процењује се да ће за приступање Русији гласати чак 85 одсто људи.

Мада је све учинио да Приштина својевремено једнострано прогласи независност, Вашингтон сада најављује да резултате кримског референдума неће признати. „Референдум о будућности Крима крши Устав Украјине и међународно право. Свака расправа о судбини Украјине мора да се одвија уз учешће легалне владе ове земље“, поручио је председник САД-а Барак Обама. Овакав став је правно и логички потпуно апсурдан. Најпре, актуелна влада у Кијеву све је, само не легална, јер је на власт дошла оружаним превратом и кршењем Споразума о мирном решавању кризе, постигнутом са председником Јануковичем, који су, осим лидера опозиције, потписали и шефови дипломатија Немачке, Француске и Пољске. Мастило се још није ни осушило а наоружани украјински екстремисти силом су преузели власт. И друго, војна агресија на Југославију и отимање Косова, за Америку су били у складу са правом, а мирно одвајање Крима није.

[restrictedarea]

ПРИНЦИП ЕФИКАСНОСТИ Да су у Вашингтону и другим западним престоницама 2009. и 2010. имали сасвим друге погледе, сведоче и тадашње изјаве њихових овлашћених представника пред Судом у Хагу. Тада су отцепљење српске покрајине сматрали потпуно нормалним. „Позивамо МСП да остави Декларацију о независности Косова без измена и да, или одбије да је коментарише, или да потврди да је проглашење независности сагласно са нормама међународног права“, рекао је тадашњи саветник Стејт департмента Харолд Хонџу Кох. А Хелмут Тихи из Аустрије рекао је да „у међународном праву не постоји став који забрањује усвајање декларације о независности или отцепљење“. Са њим се сложила и немачка представница Сузана Васум-Рајнер: „Принцип ефикасности је једини принцип који може бити примењив у односу на Косово, јер Косово има све елементе државности. Становништво, територија и влада доприносе стварању државе.“ Такође и Британац Данијел Бетлехем устврдио је да „судије не могу да натерају завађени пар да остане у браку…“ Сада су на Западу наједном сви постали тврди заговорници „међународног права“ и покушавају да очувају, макар и силом, пропали брак Кијева и Симферопоља.

Међутим, бивши немачки канцелар Герхард Шредер, један од коловођа агресије на СРЈ, одједном је „прозрео“ и са закашњењем од пуних 15 година, признао да је бомбардовање представљало кршење међународног права. И актуелни чешки председник Милош Земан, који, додуше, није подржавао сецесију КиМ, поручио је ових дана да би украјинска криза била кудикамо мање драматична да није косовског преседана. Очито је, међутим, да преседан постоји и да њиме може да се послужи свако ко има довољно јаке мишиће да то учини. До сада се, осим Американаца, то нико није усуђивао, али Москва у последње време показује да ће у заштити својих интереса бити одлучна до краја. Јер, осим што је до пре шест деценија Крим и званично био део Русије, убедљива већина тамошњег становништва јесу етнички Руси који се већ деценијама жале на угњетавање и насилну украјинизацију. За разлику од Косова где Американци, Немци и Британци живе једино у Бондстилу. И сви они који мисле да ће Путину попустити нерви и да ће издати Крим – грдно се варају. Јер, како се у Москви већ отворено упозорава, нове власти у Кијеву понудиле су Америци да постави своју базу противракетне одбране (ПРО) код Харкова, на самој граници Русије и Украјине, у замену за кредите. С обзиром на то да Кијев више нема шта да уновчи, Западу су понуђене и залихе угља у Донбасу, као и власништво над гасоводом којим се Европа снабдева из Русије. За Москву су, наравно, недопустиве овакве идеје, па ће покушаји њихове реализације бити пресечени свим могућим средствима. Једно од првих на располагању биће захтев за федерализацијом Украјине, односно онога што од ње преостане после кримског референдума. На тај начин, политичке снаге лојалне Москви из великих регионалних центара – Одесе, Запорожја, Доњецка, Луганска, Харкова, Херсона, Николајева – имаће право вета на све државне одлуке. А уколико нове украјинске власти не пристану на овакав расплет, уследиће знатно радикалнији сценарио, одакле ће Кијев тешко да изађе као победник. Просто речено, уколико међу „евромајдановцима“ не превлада разум, Украјини следи потпуни распад.

Декларација о независности АР Крим и града Севастопоља

Ми, депутати Врховног совјета Аутономне Републике Крим и Севастопољског градског Совјета, полазећи од начела Повеље ОУН и низа других међународних докумената који потврђују право народа на самоопредељење, а такође узимајући у обзир потврду Међународног суда ОУН-а у односу на Косово, од 22. јула 2010. године, да једнострано проглашење независности дела државе не крши било какве норме међународног права, доносимо заједничку одлуку:

1. У случају да, као резултат предстојећег директног изјашњавања народа Крима, 16. марта 2014. године, буде донета одлука о уласку Крима, укључујући АР Крим и град Севастопољ, у састав Русије, Крим ће после референдума бити проглашен независном и сувереном државом са републиканским обликом владавине.

2. Република Крим биће демократска, секуларна и многонационална држава, која се обавезује да чува мир, међунационалну и међуконфесионалну сагласност на својој територији.

3. Република Крим као независна и суверена држава, у случају одговарајућих резултата референдума, обратиће се Руској Федерацији са предлогом за прихватање Републике Крим, на основу одговарајућег међудржавног споразума, у састав РФ, у својству новог субјекта РФ.

11. март 2014. Године

[/restrictedarea]