Почетна / Колумне / ИЗБОРИ СЕ ЗАВРШИШЕ – ДОЂЕ ПРОЛЕЋЕ

ИЗБОРИ СЕ ЗАВРШИШЕ – ДОЂЕ ПРОЛЕЋЕ

Пише Драгомир Антонић

Свима који се престројавају у ходу или у галопу, чика Јова је посветио песму којој је наденуо име „Савет некима“. Поучна је и за власт

Изборне резултате знате. Једни су задовољни. Други нису. Трећи су све одавно знали. Четврти су замишљени. Пети су равнодушни. Шести облећу победника тражећи свом снагом ухлебљење. Седми су, трчећи, променили уверења и карактер. Све изречено је давно у писане стихове претворио. За потомство сачувао, неуморни чика Јова. Немам шта додати. Стихови гласе:

Немаш карактера! – Је л* да ти је жао?

А кад би га им*о, пошто би га дао?

Свима који се престројавају у ходу или у галопу, чика Јова је посветио песму којој је наденуо име Савет некима. Поучна је и за власт а како је кратка, наводим је у целости.

 

У великих двора,

Великих палата,

Све је на високо,

Ал* су ниска врата

Ако желиш ући,

Не смеш ићи право:

Згрбити се мораш:

Згрбити се здраво.

 

Стихове је Змај писао потомству за наук. Немојте са касније правдати и жалити како су вас приморали да будете слабић, нечовек, ништак, улизица. Уосталом, све је ваш сопствени избор и са њим се морате носити. Живљење без уверења уз исказану послушност према власти доноси привилегије, али одузима поштовање, част и достојанство. Процените шта вам је важније. Само, понављам, за свој избор никад не кривите друге.

Добро је што на неке појаве човек још није у стању да утиче. Без обзира на технолошку моћ којом је овладао, на знања која је стекао, ипак се многе ствари одигравају мимо људске воље и по устаљеном, слободно се може рећи, космолошком принципу. Ето, Богу хвала, данас је званично почело пролеће. За песнике и особе склоне заљубљивању најлепше годишње доба.

Сутра, 22. марта су Младенци, празник ће славити они који су дали брачни завет после прошлогодишњих Младенаца. Родитељи, кумови и пријатељи доћи им на честитање, али и да провере како се младенци сналазе у улози домаћина. Лепота заједничког живота тек почиње, а не би било лепо да први кораци ка светлој будућности прођу без будног погледа таште и свекрве. Младенци, будите љубазни према њима. Оне су будуће баке вашег лепотана или лепотице. Непроцењива ће бити њихова помоћ кад вам дом украси благодарни плач детињи.

[restrictedarea]

Српска православна црква Младенце слави као дан Светих четрдесет мученика севастијских. Они су били римски војници у Ликинији а страдали су због одбијања да гоне хришћане. Учинили су добро дело и због тога су изгубили овоземаљске животе, али су стекли вечну славу. Добро дело, духовна традиција нас томе учи, увек буде награђено. У народу је сачувана легенда да се на Младенце завршава период који је почео на Летник, 14. марта. Дани од Летника до Младенаца зову се Бабини дани, Зајмљени дани или Зајемци. Називе објашњава народна прича у којој је баба Марта пожелела да у фебруару отера јариће у планину. Како је фебруар хладан, с доста снега, она позајми девет дана од месеца марта и крену у гору. Кад је неко похлепан или грамзив, онда га обично задеси несрећа. Тако баба узе баш оних девет мартовских дана које је Бог одредио да буду олујни и снежни. Кад баба дође у планину, дочека је снежна олуја те се она са све јарићима од мраза окамени. Зато се данас, кад падне снег у марту, каже да то падају бабини јарићи.

У  Српском народном календару записано је да данас ваља умесити и испећи четрдесет колачића који се зову младенчићи. Готови колачићи се премазују медом, јер се верује да је овог дана добро јести меда. Стари записи у народним лекарушама – свескама у којима су некад записивани начини лечења разних болести и лекарски савети – казују да од овог дана ваља јести самоникло зеље, дивљи бели лук,  који се негде зове медвеђи лук, пасји лук или сремуш. Он, по народном веровању, чисти крв и јача организам. Тако се некад радило, док савремена технологија није уклонила разлике у сезонској производњи хране, па се данас може јести „свеж“ парадајз усред зиме кад му време није. Али није згорег држати се хиљадугодишњег народног искуства. Није традиција за потцењивање, већ је она неисцрпно врело знања. Много се из ње може научити и штошта данас применити. Зато уместо поврћа из пластеника припремите салату од сремуша. Једите га седам дана, не више, јер не ваља претеривати.

Нажалост, није све из прошлости лепо. У понедељак, 24. марта навршиће се петнаест година од како су НАТО зликовци почели монструозно и безобзирно убијање Србије и њених грађана отровним бомбама. Бацали су их из ваздуха, са за њих безбедних висина. Тровање уранијумом данас узима данак међу недужнима. Турци су узимали данак у крви, савремене евроунијатске убице уништавају целе генерације. Њихов злочин Срби никад не смеју заборавити. Истраживања показују да у затрованим деловима Србије  свака четврта жена има рак грлића материце а свака девета рак дојке. Гори од  убица су само домаћи лекари и „стручњаци“ који тврде да је за енормно повећан број оболелих све друго криво осим америчких радиоактивних бомби. Нека то објасне родитељима деце предшколског узраста која су оболела од рака. Срам их било  због лагања народа.

Увек, а нарочито о празницима, морамо се сетити и помолити се за здравље оних Срба који су због одбране свих нас и нашег достојанства заточени у казаматима „слободне“ Европе. Војислава Шешеља, Радована Караџића, Ратка Младића, Здравка Толимира, Стојана Жупљанина, архиепископа охридског Јована и других Срба заточеника. Честити Срби не заборављају.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *