Почетна / Колумне / Гореће нам уши

Гореће нам уши

Вили Вимер

Нешто велико се иза брда ваља, нешто што може све нас да уништи. Онај који хоће данас да избаци Русију из Г-8 тај се неће либити да сутра запрети Кини избацивањем из Светске трговинске организације и да ту претњу и спроведе

Вести о Украјини сустижу једна другу и лепа слика Сочија са раздраганим спортистима тамни као да то сви прижељкују. Ипак, не би требало испустити из вида, нити погрешно разумети ни бујицу вести о догађајима удаљеним преко 7000 км од Берлина, тј. о страшном масакру у кинеском граду Кунминг. Кунминг, главни град кинеске провинције Јунан, оставља утисак својим шармом, подсећа на живописне пределе Средоземног мора. Овог викенда је у Кунминг стигла смрт, када је убијено скоро 30 људи, а више од 100 тешко повређено. Далеко од нас?
Сетимо се само предвечерја међународно нелегитимног рата против Савезне Републике Југославије, чија 15-годишњица ће ускоро бити обележена. Већ месецима трају сукоби на кинеском западу. Последице су мртви и повређени. Проминентни глумци из Холивуда покренули су кампању због Тибета. Било је тако драматично да се очекивало избијање ратног сукоба. Не само у „Шпиглу“ могао је свако да прочита да су иза тих догађаја стајале америчке службе. То што се догодило било је бомбардовање Београда у средишту Европе а повод су били албански терористи УЧК за које су се заложиле Сједињене Државе, касније и цео НАТО како би остварили своје циљеве у Савезној Републици Југославији.
Све чешће нам се пласирају слике које треба да нам се допадну. А то значи да због тренутних ломова у Украјини не треба да испустимо из вида укупну слику. Нешто велико се иза брда ваља, што може све нас да уништи. Онај који хоће данас да избаци Русију из Г-8, тај се неће либити да сутра запрети Кини избацивањем из Светске трговинске организације и да ту претњу и спроведе. Време је да се завршава игра, и то на спектакуларан начин, према музици америчког министра спољних послова Џона Керија, који се представља као заштитник међународног права. Па ипак, понашање Американаца после нелегитимног рата против Београда и следећих исто тако класичних агресивних ратова против Ирака и других не би смело да постане изговор за друге да се угледају на америчке узоре из последњих деценија. Али, да ли они тако раде? Данас се брзо и олако упоређује Путин са Адолфом Хитлером, као што је ових дана учинио бивши чешки министар спољних послова. Кнез Шварценберг је добро говорио, да ли су то били Руси који су морали да под Адолфом Хитлером проливају њихову крв. Не може бити болније.

[restrictedarea]

Али због Украјине ће нам горети уши, иако се чини да још од времена Јошке Фишера постоји НАТО модус када се јасно уочи циљ. Јанукович је отишао и ко ће заплакати за њим? Покондирене тикве? Као да је неко у Бриселу, Берлину, Лондону или Вашингтону засметао у борби за закључивање Уговора о асоцијацији. У државној каси остало је једва 300.000 евра? Где су то били ти педантни бриселски паметњаковићи да преиспитају податке из Кијева пре намераваног уговора у циљу већег приближавања Украјине Европској унији? Свакако, нови квалитет у томе би могао да буде да се не само амерички државни секретар гђа Нyланд бавила размишљањима о манипулацији новом владом у Украјини. Овде се први пут у новијој историји догодило да је нека влада отерана са власти, изабрана уз јавно признање свих, од ОСЦДЕ до Савета Европе, на слободним и фер изборима, и поништени су сви уговори за отклањање кризе. То се управо догодило уз помоћ оних снага које би морале да наиђу на усаглашено европско одбијање. Још у ноћи када је преузета власт, покренута је мобилизација против становника Украјине који говоре руским језиком. Ништа у том тренутку није било хитније него да им се стави до знања да ће им бити укинута грађанска права. То је такође био политички шљам, који је претио да ће извршити чистку у целој Украјини. Због непосредне опасности од финансијског колапса Украјине прети да се прошири бес који већ сада зове Запад у помоћ, али који ће убрзо кукати и шкрипати зубима када их погоди западноевропска и америчка реалност. Када чујете шта кажу господа Обама и Кери, чини се као да Вашингтон као задње средство планира објаву рата Руској Федерацији. Зар не би било паметније за целу Европу да држи конце у рукама због димензије опасности која долази из Украјине? Коначно, Москва је била та која је занемоћалој Украјини дотурила новац, а не Запад који се у том питању врло бедно показао…
А Путин? Да ли је требало да чека да преузимање власти у Кијеву досегне руске границе? Носиоци новог духа били су сви на путу. Па шта је, за име Бога, нагнало моћнике да после преузимања власти у Кијеву сваког иоле важнијег чиновника у целој земљи најуре из службе и да их замене својим поклоницима? Руски председник Путин је својом реакцијом зауставио таква настојања, због чега ће му можда још једном бити захвални. Суверенитет и територијални интегритет Украјине се не доводе у питање.
Правовремено уклонити запаљену бакљу од бурета са бензином, као што је то урадио Путин, треба схватити као шансу, уколико се руски поступак не буде протумачио као угрожавање западних намера.

Аутор је бивши посланик Бундестага и бивши потпредседник Европског парламента

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *