Дипломатија без дипломата

Пише Зоран Милошевић

Узроци непрофесионализма америчке дипломатије леже у чињеници да се амбасадорско место купује предизборним „фондрејзингом“ за победничког председничког кандидата

Скандалозно „Fuck the EU“ заменика државног секретара САД Викторије Нуланд представља квинтесенцију америчке спољне политике и показатељ је компетентности оних који је спроводе, наводи портал ru.fbii.org. Наиме, телефонски разговор заменика државног секретара САД Викторије Нуланд са амбасадором ове земље у Украјини Џефријем Пајетом, у којем је Нуланд „откачила“ партнере из Европске уније, није усамљен случај. Јавност још није заборавила изјаву последњег амбасадора САД у Русији Мајкла Мекфола, изговорену у камеру једне од руских телевизија, да се „ова поносна држава показала ус…..“ Његов шеф, државни секретар Џон Кери, не тако давно је пред новинарима изјавио да „Вашингтон неће Техерану дозволити да развија мирнодопски атомски програм“ и то само дан пошто су се после успешних преговора сагласили управо о супротном. Следеће речи изговорио је председник САД Барак Обама: „Слободни избори не доводе увек до демократије!“  У априлу 2011. године Обама је, током званичног сусрета са емиром Катара Хамадом бен Халифом ал Танијем, истог похвалио „за огромни допринос у промовисању демократије на Блиском истоку“, иако је познато да у Емирату Катар нема ни избора ни демократије, него је на делу апсолутна власт емира (монарха). Пола године касније, на Самиту Г 20 председник САД се поново вербално „оклизнуо“ када је, не приметивши да је микрофон укључен, започео са француским колегом Николом Саркозијем да оговара израелског премијера Нетанјахуа, рекавши: „Ти си га сит до грла, а шта да ја кажем када морам са њим сваки дан да комуницирам!“

Треба ли се, дакле, изненадити што, код оваквог председника САД, његове дипломате чине скандале који изазивају подсмех јавности и медија?

 

ДИПЛОМАТЕ БЕЗ ИСКУСТВА Због све бројнијих скандала америчких дипломата, Сенат САД је увео обавезно пропитивање кандидата за амбасадоре о међународним односима. На последњем, сведочи руски портал вопросик.нет, четворица амбасадора САД (у Аргентини, Мађарској, на Исланду и у Норвешкој) будући да нису имали дипломатског искуства, посебно су пропитивани и показали су да не знају ништа, па чак ни шта треба да раде као амбасадори САД. Кандидат за амбасадора у Норвешкој није знао да Партија прогреса, коју је он назвао „антидемократском“, учествује у влади. А Колин Бел, амбасадор у Мађарској, упутио се у мисију са „чврстом вољом да осуди мађарске националисте за прогањање Јевреја“. То је све што су знали о својој будућој мисији и послу.

[restrictedarea]

У вези са тим, спроведена су и два одвојена истраживања америчких сенатора и новинара и оба су показала, прво, да се место амбасадора продаје и друго, да би неко постао амерички амбасадор, није потребно дипломатско искуство. Треће, Обама није први председник који је продавао место амбасадора САД. Код председника Регана, око 40 одсто амбасадора је купило ту функцију а код Клинтона 35 одсто. Међутим, код Обаме је број премашио 50 одсто. Према законодавству САД, председник државе има искључиво право да именује амбасадоре у свету а они се бирају по принципу „једнаких шанси“, тј. међу њима морају бити припадници свих етничких група и друштвених слојева.

Професионалним дипломатама се овакав систем не свиђа и питају се, као и Стивен Кашкет, бивши потпредседник Америчког удружења дипломата: „Зашто би наша професија била једина у којој се запошљавају људи без искуства? Како никоме није пало на памет да запошљава лекаре без медицинског искуства и образовања?“

Денис Џет, бивши Кашкетов колега који је 28 година радио у влади и има богато искуство у дипломатији а сада ради на Универзитету у Пенсилванији, заједно са Јоханесом Федерком спровео је свеобухватно истраживање о раду америчке дипломатије и дошао до следећег закључка: што више неки грађанин САД да новца за изборну кампању Барака Обаме веће су му и шансе да постане амбасадор САД у држави туристички атрактивној а уз то безбедној (најчешће је то Западна Европа). Улазак у клуб дипломата – аматера, према налазима Џета и Федерке, почиње са прилогом од 550.000 долара.

 

ВЛАДАВИНА АМАТЕРА Закључке споменутих истраживача са Универзитета у Пенсилванији потврђују и експерти Центра друштвених интеграција САД, Мишел Бекел и Крис Зубак, који су саставили списак од 23 фондрејзера (тако у САД називају оне који финансирају предизборне председничке кампање) Барака Обаме. Они су донели Обами за изборе 16 милиона долара и без обзира на то што нису имали дипломатско искуство, упућени су на амбасадорска места у Западну Европу. Управо због финансијске помоћи клана Кенеди Обами, он је током лета 2013. године поставио ћерку убијеног председника САД Џона Кенедија, Керолајн Кенеди, за амбасадорку САД у Јапану. Нова амбасадорка, наравно, не зна јапански језик а не познаје ни културу Азије. Нема ни дипломатско искуство, јер је до именовања на дужност амбасадорке радила као шеф библиотеке покојног оца. Истовремено, Луис Сасмен, банкар без дипломатског искуства, добио је место амбасадора у Великој Британији. Заслуге? Прикупио је 2,3 милиона долара у фонд за избор Барака Обаме. Чему води овакво бирање амбасадора, лепо илуструје понашање Синтије Строум, која је 11 месеци руководила амбасадом САД у Луксембургу. Наиме, Строумова, такође непрофесионални дипломата, али самољубива, препотентна, агресивна и похлепна, током наведеног периода успела је да се посвађа са свим запосленима у амбасади а потом је хтела да их посмењује а неке и да казни тражећи да се пошаљу у Кабул и Багдад „да погину“. Но, кад смо код Ирака, треба знати да ни тамошња америчка амбасада није успела да се сачува од скандала. Наиме, од 2.000 запослених, само њих 11 говори арапски језик.

Писац Николар Кралев, који пише књигу „Друга армија Америке“, интервјуисао је стотине америчких дипломата и дошао до следећег закључка: већина Обаминих изабраника за амбасадорска места нема појма како се руководи амбасадом ни како се води дипломатија у XXI веку. Ситуација, истиче Кралев, није смешна, колико опасна, јер нуклеарном државом руководе аматери, али то значи и да ова стратегија неће донети ништа добро. Ни Америци ни свету.

[/restrictedarea]