Да се не заборави

Петнаеста годишњица НАТО агресије на Србију

У знак опомињућег сећања на злочин који је НАТО извршио агресијом на Србију 1999. године, предстојећег викенда ће, у организацији више удружења, у Београду бити уприличен низ осврта на тешка и временски блиска, а ипак пречесто заборављана искуства

Протекло је 15 година од почетка агресије НАТО-а против Србије и Црне Горе (24. марта 1999). Током агресије, животе је изгубило око 4.000 грађана наше земље, међу којима осамдесет осморо деце, а тешко је рањено око 10.000 грађана. Преко две трећине људских жртава су цивили. Колико је живота изгубљено од последица оружја са осиромашеним уранијумом, као и од заосталих касетних бомби после оружане агресије, тешко да ће икада бити утврђено.

Кршећи основне норме међународног права, НАТО је током 78 дана непрекидног бомбардовања разорио економију, инфраструктуру, јавне службе, радио и ТВ центре и предајнике, вредна културна и историјска добра. Трајно је загадио природну околину и угрозио здравље будућих генерација. Економска штета од агресије процењује се на преко 120 милијарди америчких долара. Одштета још није затражена а пресуде нашег суда о осуди лидера агресорских земаља су поништене после пуча 2000. године.

Владе земаља агресора отеле су, окупирале Покрајину Косово и Метохију а потом је предале на формално управљање врхушки бивших терориста, сепаратиста и шефова организованог међународног криминала. У покрајини је успостављена америчка војна база – „Бондстил“, највећа изван територије САД.

 

ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ Након агресије, из Покрајине Косово и Метохија, застрашивањем и силом, протерано је преко 250.000 Срба и других неалбанаца, којима ни после 15 година од прогона није дозвољено да се слободно и безбедно врате на своја огњишта. Етничко чишћење и драстична промена етничке структуре се толеришу од стране тзв. међународне заједнице, када се спроводе против Срба. Преостало српско становништво у покрајини, које броји око 120.000 људи, наставља да живи незаштићено у страху и неизвесности. Напади на Србе, притвори и убиства, укључујући и убиства њихових политичких лидера, настављају се и данас, а да за то нико не одговара.

Агресија НАТО против Србије и Црне Горе (СРЈ) 1999. године представља злочин против мира и човечности. То је преседан и прекретница ка глобалном интервенционизму, самовољном кршењу међународног правног поретка и негирању улоге УН. База „Бондстил“ је прва и кључна карика у ланцу нових америчких војних база, које служе ширењу НАТО-а на исток, ка Каспијском басену, Блиском истоку и, коначно, ка границама Русије и региону Сибира, богатом стратешким ресурсима енергената и минерала. Тако је већ увелико милитаризована Европа добила ново издање стратегије „Drang nach Osten“, иако је њено прво издање крахирало током Другог светског рата. Дестабилизација и трагични развој у Украјини представљају најновије последице САД/НАТО/ЕУ стратегије експанзије на Исток.

Петнаест година после, остваривање циљева оружане агресије САД/НАТО наставља се другим средствима и методама. Србија је уцењена да фактички призна илегалну сецесију своје Покрајине Косово и Метохија преко тзв. Бриселског споразума. Већина луткастих државица створених разбијањем бивше СФРЈ, постале су директно зависне и презадужене према водећим земљама чланицама НАТО/ЕУ, њиховим финансијским институцијама и корпорацијама, због чега се пре могу сматрати новим колонијама него независним земљама. На Балкану нема стабилности, прекрајање граница није завршено, доминирају урушена економија, незапосленост, сиромаштво и социјалне напетости. Европа, посебно њени јужни и југоисточни делови, пролази кроз најдубљу економску, социјалну и општу кризу.

[restrictedarea]

ОБРАЗАЦ ЗА АГРЕСИЈЕ Припреме и извођење оружане агресије НАТО-а против Србије и Црне Горе (СРЈ) искоришћени су у међувремену као образац за агресије и окупације низа других земаља – Авганистана, Ирака, Либије, Малија и других. Где год је НАТО интервенисао по обрасцу „хуманитарних интервенција“, за собом је остављао десетине хиљада убијених и трајно осакаћених, милионе избеглица и расељених лица, етничке и верске поделе и сукобе, тероризам и сепаратизам, економску пропаст и социјалну беду. Експанзионистичка стратегија НАТО-а довела је до милитаризације Европе, пораста тензија и неповерења и нове трке у наоружавању. Данас се на европском тлу налази више америчких и НАТО база него у време када је Хладни рат био на врхунцу. Шта су разлози? Коме је данас потребна војна организација која својом експанзионистичком стратегијом представља опасност по међународни мир и стабилност?

Током агресије и после ње, на Косову и Метохији је порушено 150 средњовековних српских манастира и цркава. Убијено је или киднаповано око 3.500 Срба и других неалбанаца, од којих судбине многих ни до данас нису разјашњене. Ни за један злочин почињен против Срба на Косову и Метохији нико до сада није одговарао, па чак ни за такве терористичке злочине као што су дизање аутобуса „Ниш експреса“ у ваздух, 16. фебруара 2001. године, када је погинуло 12, а рањено 43 путника, као ни за убиство 14 српских жетелаца у Старом Гацком 23. јула 1999. године и др.

Швајцарски сенатор Дик Марти обелоданио је исказе о трговини људским органима отетих Срба на Косову и Метохији. Његов извештај усвојила је, као званичан документ, Парламентарна скупштина Савета Европе, најстарије европске институције. Иако се сви фактори на речима залажу за ефикаснију истрагу и привођење злочинаца правди, годинама нема никаквих резултата. Да је реч о опструкцији, говори и чињеница да је документација достављена Хашком трибуналу – уништена!

СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ Београдски форум за свет равноправних, СУБНОР Србије, Клуб генерала и адмирала Србије и Друштво српских домаћина, као покровитељ, у сарадњи са низом других независних, нестраначких удружења, како из земље и окружења, тако и из српског расејања, организују низ активности под заједничким насловом „ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ“. Циљ је да се домаћа и међународна јавност подсете на људске жртве, разарања и друге тешке последице агресије НАТО-а, како се сличне не би понављале.

У петак, 21. марта 2014. у 18.00, у Центру „Сава“, Нови Београд, Милентија Поповића број 1, одржаће се свечано отварање фото-изложбе о последицама агресије НАТО-а.

У суботу, 22. марта и у недељу 23. марта 2014. у Центру „Сава“ одржаће се Међународна конференција „Глобалним миром против глобалног интервенционизма и империјализма“. Оба дана конференција почиње у 10.00 часова. Поред домаћих научника и стручњака, у раду конференције узеће учешћа око 100 проминентних научника, стручњака и јавних личности из свих делова света.

У понедељак, 24. марта 2014. у 09.30 стартоваће Међународни меморијални маратон са платоа испред Храма Светог Саве до Хиландара.

Истог дана у 11.00 часова удружења грађана и студената, представници српског расејања, дипломатски представници пријатељских земаља, гости из иностранства и појединци, положиће цвеће код споменика деци жртвама агресије, Парк „Ташмајдан“, Београд.

Истог дана у 12.00 часова биће положено цвеће код Споменика жртвама агресије, Парк пријатељства, Ушће, Нови Београд.

Сличне активности независних, нестраначких удружења грађана одржаће се у већем броју градова и универзитета у Србији, Републици Српској и Црној Гори, као и у српском расејању у свету.

Истина са свих страна света

„Ова књига била је припремљена за објављивање 2000. године. Издавач није могао да утиче на разлоге због којих није објављена у последњих 14 година.“

Наведени пасус стоји на самом крају Уводне речи књиге „Агресија: последице НАТО агресије на СР Југославију 1999. године“, која ће се најзад појавити у јавности и пред читаоцима предстојећег викенда.

Разлози због којих је овај значајни зборник радова угледних личности из целог света био скрајнут све ово време, иако је састављен још поменуте 2000. године, могу да се наслуте, али сигурно немају никакве везе са недостатком потребе за оваквом књигом. Напротив, списак аутора чији су текстови овде сабрани налаже дивљење: између осталих, ту су и Сатиш Намбијар, Јасуши Акаши, Алфред Шерман, Франсис Десарт, Дајана Џонстон, Мајкл Чосудовски, Јелена Гускова, Славенко Терзић, Оливер Антић, Жељко Симић и многи други. Злочин НАТО-а над Србијом и Црном Гором сагледан је из свих битнијих углова: кроз геополитику, правна питања, економске аспекте, злоупотребу медија…

Зборник на око 800 страна излази на енглеском језику.

[/restrictedarea]