Почетна / Документи / „Блицкриг“ који је Бинел спречио

„Блицкриг“ који је Бинел спречио

Петнаеста годишњица НАТО агресије на Србију

На годишњицу НАТО бомбардовања Србије, најмање што можемо да учинимо јесте да се сетимо оних који су тада бранили отаџбину, као и оних који су им у томе помагали уз велике личне жртве: подсетимо се овим поводом и српског генерала Јована Милановића и француског мајора Пјера Анрија Бинела

Боравио сам у Бриселу од 1995. до 1999. године, на месту министра саветника при Европској унији. Али, то је била моја камуфлажна функција. Био сам пуковник тадашње Војске Југославије и шеф Кабинета начелника Генералштаба. Било је процењено да ће доћи до преношења агресије са осталих делова некадашње Југославије на СРЈ а мој задатак је био да утврдим колико је та процена исправна и основана. Укратко, имао сам класичну шпијунску улогу – овако генерал у пензији Јован Милановић почиње своју чудесну исповест о томе како је ступио у контакт са Пјером Анријем Бинелом и шта је из тог познанства произашло.
„Године 1998. почеле су припреме за агресију НАТО-а на СР Југославију, односно Србију. Сазнао сам, преко својих извора, да се француска делегација у Војном комитету НАТО-а противи томе. Покушао сам да дођем до Пјера Вироа, који је био шеф француске делегације и који је и лично био против агресије на нашу земљу. Успео сам да закажем ручак са њим у једном српском ресторану у Бриселу. Он је, међутим, био спречен да дође на тај састанак, јер је морао хитно да отпутује у Париз а то ми је јавио шеф његовог кабинета, мајор Пјер Анри Бинел, преносећи ми извињење. У неформалном разговору са Бинелом, дошли смо до тога да ми је рекао да је био у УНПРОФОР-у у Босни и да је тамо био огорчен свом оном прљавошћу страних сила, а пре свега Америке, у односу према овим просторима. Осетио сам његову наклоност према нама, позвао сам га да се нас двојица нађемо на ручку. Он је прихватио и тамо смо се најзад видели и упознали, јула 1998. године. Ту смо разменили низ информација. На моју отворену примедбу да знам каква је француска позиција, односно да се Француска противи НАТО агресији и да бих желео размену сазнања, он је рекао да је расположен за такву сарадњу, иако не располаже свим информацијама, али је предложио да останемо у контакту. Преко једног мог другог контакта, проверио сам то што ми је Бинел рекао и утврдио да он заиста има приступ информацијама које би нама могле да буду од користи, тако да је сарадња започела и касније се развијала, дотле да је он био спреман да му дајем задатке.
Октобра 1998. године он ми је доставио планове за напад НАТО-а на Југославију, односно Србију. У томе, кључно је било сазнање да су сви циљеви откривени, тј. да је НАТО упознат са свим положајима наших трупа које жели да уништи. Намеравали су да у врло кратком року, од свега неколико дана, дејствују по ПВО-у и да га потпуно униште, као и механичке тенковске јединице. План је био да се у некаквом `блицкригу` припреми терен за копнену офанзиву, или да се Југославија натера на брзу капитулацију. Операција је од стране самог НАТО-а била названа `Балканска зима`. Уочи планираног напада, америчке ваздушне јединице су седмог и осмог октобра извршиле извиђање и увиделе да су циљеви измештени и да их више нема тамо где су их они очекивали. Онда је уследио долазак НАТО делегације у Београд 12. октобра, био је ту Солана, био је Холбрук без кога ништа није могло да прође и они су започели разговоре са Милошевићем. Разговори су завршени у поноћ, после чега су се они вратили у Савет НАТО-а, који је био у сталном заседању и обавестили их да је постигнут договор са Милошевићем.

[restrictedarea] Наравно, одмах је уследила истрага у НАТО-у на свим нивоима. Тражили су ко је одао информације. Када су дошли до Бинела, он им је одмах признао. Сместа је упућен у затвор у Париз а 31. октобра је целом свету објављено да је ухваћен `српски шпијун у НАТО-у`. Били су и мене блокирали, у стану у Бриселу, једва сам се извукао оданде тек крајем децембра.
Бинел је најпре био у затвору десет месеци. После тога је пуштен да се брани са слободе. Након годину дана, пошто је у међувремену промењен закон, осуђен је на пет година, а одлежао је три. У затвору је написао књигу о злочинима НАТО-а у Југославији, коју је касније превела и припремила Мила Алечковић и довела Бинела у Београд. Он је, због тога што је помогао Србији, преживео страшна малтретирања и у затвору и ван њега. Велику цену је платио. Прошле године, председник Томислав Николић га је одликовао Златном медаљом за храброст `Милош Обилић` а његов случај је у западним медијима назван трећом највећом шпијунском афером 20. века“, закључује генерал Јован Милановић.

Храбро!

Пише ПЈЕР БИНЕЛ

Француски мајор Пјер Бинел успео је 1998. године да одложи НАТО бомбардовање Србије на неколико месеци, тако што је у Бриселу нашем генералу Милановићу предао планове западне алијансе; за то је касније осуђен на вишегодишњу затворску казну, коју је одслужио; данас са слободе позива Србе да не одустану од своје борбе за слободу

Од злочиначке агресије колонијалистичких снага Вашингтона против Србије прошло је већ петнаест година. Те снаге настављају своју штеточинску акцију подржавајући опасне активисте и одбијајући да признају реалност историјског наслеђа.
Као што су подржавали сепаратисте који су разбили Југославију, као што су до апсурда подржавали злочине „чишћења“ вођене против српског народа и то силом оружја, оне настављају посао поткопавања, нападајући све културе укорењене у прошлости, да би их уништили и заменили неморалним материјализмом, што спречава природну еволуцију народа са историјом. Тако, међународне финансијске инстанце свим народима желе да наметну правила која доносе профит само апатридним пословним људима.
Ја добро знам да је српски народ у потпуности способан да усвоји најнапредније технике и искористи их за разумну модернизацију, односно ону што поштује наслеђе Косовске битке.
У овој, стотој годишњици од Сарајевског атентата, обележавамо Велики рат, али, нажалост, са великим рупама у памћењу. По мом мишљењу, премало говоримо о Источном експедиционом корпусу, чији су се војници храбро борили уз наше српске савезнике. Француски официри сачували су у сећању успомене на борбе на Балкану а оне и данас опстају. Ако су сви „прашинари“ с Истока напустили овај свет, они су у породицама оставили наслеђе текстова и слика да сведочи о томе.
Током Другог светског рата, југословенске патриоте су се храбро бориле уз савезнике против нациста и њихових сарадника.
Не заборавимо, међутим, да је Србија пре петнаест година поново доживела патње бомбардовања са Запада. Тада, међутим, нису Хитлерови авиони убијали српске цивиле, него авиони НАТО! И ни они нису успели да изађу на крај са српском храброшћу! Сећам се храбрих српских грађана који су, стојећи на мостовима, носили мете на одећи и пркосили пилотима бомбардера у злочиначкој мисији. И када је Покрајина Косово и Метохија већом силом откинута од Србије, али тек после борби где су Срби показали своју велику вредност, ситуација се тамо толико деградирала, да је проконзул постављен у Приштини тражио српску војну помоћ. Ово су Срби одбили с карактеристичним поносом.
И сада, не мешају ли се поново снаге НАТО у територијална питања која их се не тичу? Пошто су допринеле разбијању Југославије, државе НАТО покушавају да спрече Русе да поново преузму Крим, одувек руски, све до 1954. године, када га је Украјинац Хрушчов једнострано „поклонио“ Украјини. Као што је Француска од Немачке узела Алзас и Лорену, тако и Русија жели да узме свој Крим. Шта је природније од тога?
Враћање једне покрајине у оквир отаџбине пружа додатну наду за српски народ. Једног дана Косово и Метохија ће се вратити Србији!
Постављам себи, међутим, једно питање: детаљно смо проучили патње које су Србима нанеле транснационалне апатридне инстанце. Мислим и на Грчку, чији народ, такође, трпи немилосрдне нападе финансијских пословних људи скривених иза паравана Светске трговинске организације и Међународног монетарног фонда, а Европска унија је само једна њихова еманација. Те међународне инстанце што нежно милују земље ОПЕК-а, нису ли оне у ствари одлучни непријатељи православних верника?
Не обесхрабрујмо се. Неморалне силе раде свој посао, али ситуација је толико лоша, због апсурдности ексцеса око финансија, да систем не може опстати. Лајући, творци нашег света упустили су се у игнорисање проблема, које их води у безизлазну ситуацију. Царства су смртна, али врлине као што су храброст, рад, патриотизам, породични дух, подржаване божанским врлинама попут вере, наде и милосрђа, увек чине да се из хаоса, захваљујући патриотама, поново роде отаџбине.
Пепео мртвих ствара отаџбину. Мртви из битака на изворишту српског народа посматрају нас из раја хероја. Покажимо се достојни њих тако што ћемо сачувати храброст.

Живела Србија!
Живела Француска!

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Pre 15 godina, bombardovanjem Beograda-kao sto su to uradili i nacisti 1941-pocela je zlocinacka NATO agresija
    protiv jednog slobodarskog naroda i udaren temelj daljem cerecenju Srbije,koje je,od nedelje,sve izvesnije.
    Pre 2 dana,jedan dosledan i castan covek u ovim necasnim vremenima ode,nadam se privremeno,sa politicke scene.
    Pjer-Anri Binel pripado tom soju ljudi i ucinio je,plativsi zatvorom i gubitkom odlikovanja, ono sto je ucinio . I kaze :
    „ZA mene je bombardovanje 1999 bilo RATNI ZLOCIN i to sam napisao.Kosovo nije albansko,Kosovo je srpska pokrajina.
    Srpski narod je veoma vazan na Balkanu.To je narod otpora,jer brani svoju kulturu i nasledje,okrenute istoku i Rusiji.
    I to mi se cini NORMALNIM.“ Pa,sto bi rekli lepi moji i ovih dana malo“nadureni“ Srbi :Iz tvojih usta u Bozije usi!
    Hvala majoru Binelu i generalu Milanovicu.Hvala im i u ime mojih potomaka.




    0



    0
  2. Ne mozemo, a da ne iskazemo na ovom mestu gadjenje prema zapadu, i to bez izuzetka. Gospodin Pjer Binel,vazna licnost, ali usamljena jedinka, je i mislio dobro, verovatno i osecao, ali nije poduzeo nista, a mozda je mogao vise (nije optuzba, samo zelja) putem svoje drzave. No, svesni smo da je tu mnogo gmizavaca, hladnokrvnih, kao sto je ceo zapad, ukljujuci (bez natovskih-zlikovackih ucesnika) i „neutralnu“ svajcarsku. (nije greska, ne zasluzuju od SrBa ni malo Slovo)




    0



    0
  3. Kada ce srpska javnost konacno biti upoznata sa detaljima izdaje u redovima vojske, policije i DB-a, iz perioda neposredno pred, u toku i posle NATO – bombardovanja Srbije. Nemojte samo da kazete da su slucajno otkazivali radarski uredjaji na svim MIG-ovima 29, koji su kako tako mogli da se suprostave NATO-vim avionima? Nemojte mi reci da bi sa onakom preciznoscu mogli pogadjati tomahavci i navodjene rakete iz aviona, a da prethodno nisu postavljeni lokatori na radarima, komandnim mestima, mostovima, vozovima, trafostanicama, kasarnama, karaulama, rezervnim polozajima, RTS-u, Kineskoj ambasadi, …? Kakve su veze ti izdajnici u redovima vojske i javne i tajne policije imali sa ovim usreciteljima Srbije koji od oktobra 2000. g. nastavljaju da ukidanjem vojske, unistavanjem kopletnog teskog naorizanja i pretapanjem tenkova u STIL-u, … te unistavanjem, prosvete, kuture, zdravstva, slobodnih medija,…uniste sve ono sto Klintonu, Bleru, Srederu, … nije poslo za rukom da ucine uz pomoc osiromaseniog uranijuma? O tome jos uvek niko u Srbiji ne sme da pise, jer bi ga odmah pojeo mrak!!!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *