Почетна / Интервју / Алексеј Журављов – Евроинтеграције су понављање Хитлеровог плана

Алексеј Журављов – Евроинтеграције су понављање Хитлеровог плана

разговарала Наташа Јовановић

Западна пропаганда, гебелсовски, нашу земљу приказује као земљу „злих номада“. Слава Богу, већина грађана то одлично схвата. Посебно на југоистоку Украјине и на Криму, где Руси представљају већину. И због тога они данас дижу у небо нашу руску заставу – као симбол слободе, јединства и победе!

Крим – то је историјска руска територија, која се само због глупости једног совјетског руководиоца обрела у Украјини. И жеља Кримљана да се врате у окриље Русије представља акт национално-историјске праведности. Тако да Русија уопште није пресецала и неће пресецати границе својих националних интереса у Украјини. Све што ми у овој ситуацији радимо потпуно је правно компетентно, законито и исправно, каже у разговору за „Печат“ посланик Думе Алексеј Журављов, председник партије „Родина“ чији је оснивач и незванични лидер потпредседник владе РФ Дмитриј Рогозин.

У свом говору у Државној думи и Савету Федерације у децембру 2013. године, председник Владимир Путин је истакао важност активног учешћа руског друштва у политичком животу. Да ли је руска реакција на украјински Мајдан показатељ да су Руси препознали Путинове смернице?

Управо на примеру украјинског Мајдана и „Руског пролећа“ јасно се види да су Руси спремни да се активно укључе у политички процес. Када се појави претња нашој националној самобитности, када се угрозе безбедност и животи наших сународника, када против нас почну да користе најогољеније форме русофобије – Руси узимају иницијативу у своје руке. И побеђују! Садашња опрезност руског народа према различитим „ултрамодерним“ политичким трендовима условљена је тиме да су не једном народ преварили лопови и преваранти. Тако је било у фебруару 1917. године када је либерална елита добила одречење Николаја II и практично довела земљу на ивицу катастрофе. Тако је било и 1991. године када су поново либерали обманули народ бајкама о „светлој капиталистичкој будућности“, а у стварности су једноставно опљачкали милионе људи. После таквих искустава наши људи више ником не верују на реч. То је здрав конзервативизам. Због тога сва та либерална опозиција, сви ти „белотракасти“ са Блатног трга, међу којима се налази и читав низ бивших високопостављених чиновника Јељцинове владе, нису ништа постигли својим „протестима“. Народ није пошао за онима који су га већ једном обманули. Људима треба показати који су реални механизми за постизање реалних промена набоље. Показати да је будућност земље у рукама њених грађана. Ако је потребно, да се супротстављају неким снагама изнутра или извана, које се труде да нанесу штету националним интересима. Партија „Родина“ све то чини, позивајући власти Русије на социјално-патриотску и кадровску „револуцију одозго“. А грађани ће такве процесе радо подржати. Пример Крима и солидарна подршка Руса у свим регијама земље Кримљанима – томе је очигледна потврда.

Чини се да политика Запада према Украјини асоцира на непрекидне походе против Русије све до хитлеровског нацизма, са непроменљивим циљем да ту територију отргну од јединственог геополитичког пространства? Кћерка Јулије Тимошенко је изјавила да је њена мајка патила у „Јануковичевим затворима“– попут Албанаца у српским затворима! Да ли је то, по вашем мишљењу, нехотично признање да метежници на Косову и у Украјини имају исте менторе?

Приморан сам да се са вама апсолутно сложим. Заиста, данашња „евроинтеграција“ (ми је зовемо „евроасимилација“) умногоме понавља Хитлеров опит. И не само то. Ове године се обележава 200 година од заграничног похода руске армије 1814. године. Тада су наши козаци, шетајући улицама Париза, поклонили Французима (поред избављења од деспотије) још и предивну реч „бистро“. А пре тога, колико се ми сећамо, Наполеонова армија тадашњих „евроасимилатора“ упала је у Русију носећи исте ове „европске вредности“. Они су добили достојанствен руски одговор. Као и Хитлерови пукови 1945. године. Тако да сте ви у праву – савремени Запад поново тежи да отргне Украјину, колевку руске цивилизације, из јединственог геополитичког пространства. Силом увлаче Украјинце у предбанкротну Европску унију. Разуме се, сценарији догађаја на Космету и у Украјини имају толико заједничког да је апсолутно резонски говорити о истим „сценаристима“ и истим „режисерима“.

Интересантно је да ли су сви ти „евромајданци“, који маштаре о евроинтеграцијама, спремни да се одрекну свог пола, да склапају истополне бракове, као што се то данас практикује у многим европским државама. Они су спремни да постану „европејци“ другог реда, као гастарбајтери, проститутке, улични наркодилери. Русија својим суседима предлаже једну потпуно другачију – евроазијску – слику будућности, која поштује националне традиције и обичаје, где се извраћеници сматрају извраћеницима, а норма нормом. Где, по правилу, дечак и девојчица имају маму и тату, а не „Родитеља № 1“ итд. Но, западна пропаганда, руководећи се старим гебелсовским клишеом, нашу земљу приказује као земљу „злих номада“. Слава Богу, већина грађана то одлично схвата. Посебно на југоистоку Украјине и на Криму, где Руси представљају већину. И због тога они данас дижу у небо нашу руску заставу – као симбол слободе, јединства и победе!

[restrictedarea]

Да ли постоји „црвена линија“ у вези са руским интересима у Украјини преко које Русија неће прећи?

Неће прећи преко свега што буде задирало у интересе Руса, рускојезичног становништва Украјине, наших сународника. Када кијевски метежници најаве почетак кампање дерусификације Украјине и жељу да забране руски језик, то је безусловно удар на руске интересе. Ствар је у томе што је та цела „мајданска револуција“ од почетка имала јасно изражен русофобски и антируски карактер. Управо су вође „Евромајдана“ и њихови партнери из украјинске опозиције изазвали Русију. Тај изазов обилно је спонзорисан од стране западних играча, што се чак није ни скривало. Сетите се, на пример, изјаве Викторије Нуланд, представника америчког Стејт департмента, о уложених више од пет милијарди долара у „развој украјинске демократије“.

Имајући у виду број Руса који живе у Украјини и стратешку важност Крима, да ли је можда федерализација те државе једини начин да Русија заштити своје интересе? Како се ситуација може развијати у будућности?

Прогнозе су незахвална ствар. Ја верујем да народ Украјине мора сам одлучити у каквој држави жели да живи. Ето, Кримљани спроводе референдум 16. марта и ми, руске патриоте, одобравамо њихову жељу да самостално одлуче о својој судбини. Главно је да западни провокатори не ометају референдум. Ја ћу лично са својим сарадницима из партије бити тога дана на Криму и пратити ситуацију. Русија може и дужна је да помогне да се у вези са тим обезбеди потпуна „чистоћа демократије“. У другим регионима данашње Украјине, уколико буде потребно, слична питања треба решавати на тај начин – путем референдума, то јест инструментом непосредне демократије.

Моје је лично уверење – руски народ данас преодолева своју вештачку и болну деобу. Русија се усредсређује. И наравно, то је добро!

Које су то идеје које могу васпитати патриотску свест у тако великој земљи као што је Русија?

Ви сте сами делимично одговорили на ово питање. У тако великој земљи, главна идеја је – очување земље. Очување и развој великог руског народа. Због тога партија „Родина“ у свом програму инсистира на безусловној заштити територијалне целовитости Руске Федерације и мобилизацији грађанског друштва у јединствену политичку нацију. Национално јединство, социјална солидарност, заштита отаџбине као сопствене куће, обезбеђење будућности за своју децу – то су главни мотиви сваког руског патриоте. И нећемо дозволити никоме да нама, великом народу, извана намеће своју вољу. Мислим да је херојским Србима ова теза такође веома добро позната.

Да ли у данашњој Русији постоји могућност такве народне демократије каква је постојала у козачким удружењима у време Руског царства? Могу ли козачке и друге заједнице дати и данас пример цивилног служења отаџбини?

Успоставити у потпуности старе институције није могуће, али није ни неопходно. Живот иде напред а слепо копирање искуства из прошлости никада није ефикасно. То је пут у маргинализацију и секташтво. Но, разуме се да најбоље елементе козачког, и уопште, живота руских општинских самоуправа, треба активно користити у развоју данашњег грађанског искуства. У нашем Конгресу руских општина то искуство се пажљиво изучава и примењује. Ми тесно сарађујемо са обновљеним козачким заједницама, у редовима партије „Родина“ има мноштво козачких потомака. Ми се трудимо да развијамо традицију, да је уградимо у савремени социјално-политички контекст. То је у сфери регулисања међунационалних конфликата и јачања општенационалног јединства већ донело добре резултате. У многим крајевима Русије, посебно на југу, раде Добровољачки штабови међуетничког споразумевања, у које улазе представници козаштва, руских и других националних општина, братстава и дијаспоре. Ми имамо велико искуство у развијању конструктивног међунационалног дијалога, који радо користе и државне структуре.

Који су разлози и циљеви стварања „Народног фронта“ и „Руске интернационале“? Какви су планови тих организација?

Знате, „Народни фронт“ и „Руска интернационала“ су две потпуно различите организације. Задатак НФ је реализација циљева и задатака које је пред земљу ставио председник Путин. „Народни фронт“ је широка коалиција присталица, савезника и сарадника Путина. Управо у том својству у оквиру НФ делује и партија „Родина“ и ја као члан Централног штаба НФ.

„Руска интернационала“ је међународни друштвенополитички покрет створен у тренутку заоштравања украјинске кризе. У покрет су ушли представници руских и проруских организација из Русије, Украјине, Молдавије, земаља Прибалтика. Циљ РИ је – заштита интереса и права Руса и рускојезичних становника свуда. „Руска интернационала“ је постала весник „Руског пролећа“. Уверен сам да, без обзира на развој ситуације у Украјини и на Криму, у наредним годинама у „Руској интернационали“ неће бити досадно!

Да ли „Родина“ подржава курс председника Путина на стварању Евроазијског савеза?

Ми тај процес доживљавамо као препород наше велике земље – Руске империје или Совјетског Савеза, коме се како свиђа. Без обзира на све перипетије наше историје, Русија је у суштини увек била праведна империја у којој је руски народ био државообразујући. Империја која није газила мале етносе, него стварала све услове за њихов развој. Узгред, често и на штету титуларне нације, то јест Руса. И данас ми морамо, као што је рекао Путин, вратити Русију „у њену историју“. Обновити историјску правду. Поштовати вољу руског народа који је раздељен после катастрофе из 1991. године. Из те перспективе, догађаји „Руског пролећа – 2014“ на југоистоку Украјине и на Криму су апсолутно закономерни и потпуно природни. Ватре и громор кијевског „Евромајдана“ пробудили су руског медведа. Руси су изразили своје право на јединство. И сада се не сме одступати! Ми смо увек били победничка нација. Победићемо и овај пут! Уверен сам да ће тај пример надахнути и нашу српску браћу, која је свих ових година водила неравноправну борбу против непријатеља Словена.

Може ли се рећи да корупција и некажњивост високопостављених чиновника подривају веру грађана у снагу државе и слабе њихову грађанску позицију?

Несумњиво. Ми чак захтевамо да се корупција изједначи са националном издајом и да се примање мита најсуровије кажњава. Друга је ствар што је борба против корупције постала „опште место“, на томе сви покушавају да се рекламирају, зарад политичког капитала. Наравно, корупције је било одувек и свуда. Разлика је у размерама. Председник Путин много ради да би се победило то зло. Али је за максималан ефекат потребно да на власт дође већи број професионалаца-патриота. Оних који служе Русији и не зарађују новац користећи се службеним положајем. То јест, потребна је та „велика кадровска револуција“, на коју партија „Родина“ подстиче власт. Без таквог систематског приступа, корупционашка аждаја се неће савладати! Ми стварамо претпоставке да пробудимо интересе народних маса у политици. Охрабрујемо масе на предузимање акција. Развијамо форме истинске демократије. Не оне коју пропагирају амерички политичари и њихове руске калфе, где демократија служи само као шминка за грубо мешање у живот других земаља. Тако је било код вас у Србији, тако је било у Ираку, Либији, Сирији, сад се дешава у Украјини. Ми, такође, доприносимо развоју свих здравих снага грађанског друштва, терамо их да раде за добро људи. На крају крајева, и за добро земље.

Колико на главне одредбе ваше политичке организације утичу теоријски радови г. Рогозина и смернице председника Путина о националном идентитету Руса?

Што се тиче учешћа у партијском животу оснивача „Родине“, Дмитрија Рогозина, без обзира на велику заузетост услед државничких обавеза, он пажљиво прати наш развој. Иницијативе председника Владимира Путина доживљавамо као директан водич за деловање. Прошлог лета на Конгресу „Родине“ донет је Нови програм партије. Тамо је ушло седам предизборних чланака Путина и један Рогозина – „Очување нације“. Дакле, „Родина“ је јединствена партија у Русији а аутор програма је наш председник. Штавише, ми чинимо све што је у нашој моћи да би тај председнички програм био оваплоћен у живот.

„Родина“ је социјално-патриотска партија. Та идеологија подразумева динамичну синтезу, стваралачки приступ политичкој реалности. Ми сматрамо да у данашњој ситуацији бити искључиви „левичар“, или „десничар“ представља луксуз. Слична „чистоћа“, у сваком случају, у Русији доводи до маргинализације или секташтва. Пред нашим очима су се палиле и гасиле десетине, ако не и стотине политичких „звезда“ – уличних трибуна, острашћених посланика, „претећих“ организација. Једни су излазили на улице са црвеним заставама, други са царским, па и разним другим знамењима. Какви су се само симболи појављивали за двадесет и више година на нашем политичком хоризонту. Сви ти политичари и покрети надали су се да ће акумулирати енергију маса, покушавајући да постану гласноговорници одређених категорија друштва – комуниста, стаљиниста, националиста, конзервативаца, чак и социјалдемократа. А бирачима су, по правилу, нудили веома уске интелектуалне оквире: наводно, ако си националиста, ти можеш само тако да размишљаш, а не другачије. Ако си комуниста – мисли комунистички. И све у том духу. Значи, није се говорило о актуелној политичкој борби, него о „интересним клубовима“. Због тога је највећи број бирача и уопште, политички активних грађана Русије од краја деведесетих почео да се са скепсом односи према партијама и њиховим лидерима. А на власти у Русији су се налазили или преобучени комунисти, либерали-западњаци јељциновског типа, или потпуно равнодушни чиновници, уопште незаинтересовани за некакве политичке „пристрасности“. Према томе, они су према себи устројили политички систем, па су све полуге власти биле у рукама либерала и олигарха, док су се на левим и десним рубовима гомилали они „идејни“.

Ситуација се принципијелно променила са доласком Владимира Путина на чело државе. Појавила се очигледна потреба за појавом нових политичких снага које не би експлоатисале дотрајале брендове, него би одговориле на изазове времена и очекивања народа. Наша партија „Родина“, која је на парламентарним изборима 2003. године одмах добила 5,5 милиона гласова, представљала је најупечатљивији пример такве силе. „Родина“, на челу са њеним оснивачем, данашњим потпредседником владе Русије Дмитријем Рогозином, од почетка се изграђивала као партија новог типа. Под нашим знамењима ујединили су се и припадници просвећеног национализма, и совјетски патриоти, и умерени социјалисти. Због тога смо ми успели придобити подршку великог броја бирача и постати једном од најмасовнијих партија у Русији.

Једно време чланови „Родине“ функционисали су као „политички партизани“. Шта је претходило томе?

Наша снага је умногоме и била разлог за покушаје уништења „Родине“, који су били остварени 2006. године. Да не бисмо довели у опасност наше сараднике, донели смо ту одлуку да једно време будемо „политички партизани“. Наши људи су наставили друштвенополитичку делатност у најразличитијим сферама. Као што знате, у то време је Дмитриј Рогозин радио као представник Русије при НАТО-у и заузео је место заменика председника владе. Ја сам изабран у Руску думу испред „Сверуског народног фронта“, чији је лидер Владимир Путин. Оживљен је Конгрес руских општина и створен је Добровољачки покрет посебне намене (ДОН) за подршку армији, флоти и индустријско-одбрамбеном комплексу. Тако да ми нисмо узалуд губили време! А када су измене у законодавству дозволиле да се спроведе процедура оживљавања партије „Родина“, ми смо то и учинили а 21. децембра 2012. године, на дан рођења Д. Рогозина, партија је добила државну потврду о регистрацији. Тај датум данас се обележава као Дан партије.

Обновљена „Родина“ је наставила са својим ефикасним социјално-патриотским курсом. Ја бих истакао пет основних принципа наше идеологије:

1. Залажемо се за јединствену политичку нацију – народ Руске Федерације! И против толеранције, нелегалне миграције и етничких злочина.

2. Залажемо се за јаку и недељиву Русију! Противници смо свих видова сепаратизма.

3. Залажемо се за социјалну државу и права радника! И против пљачкашких псеудореформи.

4. Залажемо се за социјалну и кадровску „револуцију одозго“! И против прозападне либералне елите.

5. Залажемо се за националне интересе! И против јефтиног флертовања са Западом.

Мора ли се сарадња словенских православних народа градити само на економским интересима или она има могућност да, ослањајући се  на заједничке духовне и културне традиције, изгради своју Европу, без изазова савременог Запада?

Руси и Срби, као и остали словенски народи, имају богату историју. Историју достојну уистину великих нација. Имамо древну традицију, искуство успешне изградње државе и добру праксу одбијања освајачких похода. Нас уједињује култура и православна вера – вера градитеља, хероја, племенитих стваралаца. За разлику од Западне Европе, ми никога нисмо поробљавали. Напротив, непрекидно смо морали бранити своју независност од насртаја споља. Суштински, ситуација се до данас није битно променила. Но, млински камен историје се брже обрће и због тога је православним Словенима такође неопходно нарастање активности. Узгред – ту је „Руска интернационала“ – и то је механизам народне дипломатије. И ја позивам српске патриоте да се придруже нашој заједничкој борби!

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *