Почетна / Култура /  “Уносно место“  на високом месту

 “Уносно место“  на високом месту

„Уносно место“ ПИСАЦ Александар Николајевич Островски ПОЗОРИШТЕ Југословенско драмско позориште у Београду – Сцена „Љуба Тадић“ ДАТУМ ПРЕМИЈЕРЕ 7. март 2014. РЕДИТЕЉ Егон Савин ДРАМАТУРГ Милош Кречковић
СЦЕНОГРАФ Миодраг Табачки КОСТИМОГРАФ Лана Цвијановић КОРЕОГРАФ Иста Степанов ИЗБОР МУЗИКЕ Егон Савин

Пише Рашко В. Јовановић

Ова песимистичка комедија о корумпираној бирократији, по својим уметничким дометима, означава врх ове сезоне

Руски драматичар Александар Островски почео је књижевну делатност половином 19. века, у време када су револуционарна кретања била само у наговештају. Ипак, упркос забранама, он је у комедији „Уносно место“, коју је написао 1856. а први пут је приказана наредне године, успео да на сатиричан начин прикаже бирократију свога времена и да укаже како је успевала да различитим административним злоупотребама и коришћењем својих позиција у свим сегментима државне структуре знатно увећа материјалну базу властите егзистенције. Островски је сјајан позоришни писац: написао је педесетак комада – комедија, грађанских драма и трагедија, где је приказао многе карактеристичне друштвене појаве свога времена. Његов драматуршки поступак одликује се занимљивим заплетом, поступношћу у вођењу радње, упечатљивим ликовима и ефектним драмским ситуацијама. Исмевао је лажни морал, лицемерје и тежњу за улепшавањем при представљању властитог друштвеног положаја, односно тежњу ка увеличавању моћи у државној служби, што је било типично за различите слојеве тадашњег руског друштва, за грађанство нарочито. Радња и заплет у његовим комадима најчешће су између хумористичког и драматичног, често и са мелодрамским акцентима. Није одустајао ни од најоштријих социјалних противречности свога доба и сагледавао их је у свој трагичној безизлазности. То омогућује да се његово духовито сценско дело „Уносно место“ третира као песимистичка комедија о корумпираној бирократији.
Имајући у виду да је корупција већ годинама присутна у свим сферама нашег друштва, редитељ Егон Савин определио се да прикаже комедију „Уносно место“ Островског остварујући сазвучје са нашим временом и са нашом средином. Како су методи корупционаштва ако не идентични, онда веома слични у свим временима, то је и духовита пројекција овог друштвеног зла, коју је дао Островски и односи се на прилике у Царској Русији његовог времена, донекле слична нашим (не)приликама, те је ова представа гледаоцима омогућила мноштво асоцијација на свакодневне појаве са којима се сусрећу. Редитељ Савин је ту околност виспрено искористио настојећи да маркантне типове комедије Островског што рељефније оживи на сцени, баш као и ситуације у којима делују. Може се рећи да је у томе потпуно успео и то не само да духовитости текста дођу што више до изражаја него и да саме драмске ситуације добију пуно животно обележје а тако и право значење у приказу развоја радње и остваривању заплета. При томе, упркос бројним променама амбијента, представа је имала занимљив и динамичан ток, низали су се призори где се са необичном духовитошћу у правој светлости приказују сви актери. Никола Ракочевић је упечатљиво представио Василија Жадова, младог, револуционарно настројеног интелектуалца, спремног да се жртвује за остварење социјалне правде, па његови жестоки противници – окореле бирократе као што су Аким Акимович Јусов, кога је савршено тумачио Бранислав Лечић, и његов претпостављени, моћни (и поткупљиви) високи државни службеник Вишњевски, кога је инвентивно представио Предраг Ејдус. Младог и полуписменог Белогубова, у жељи да што брже напредује на бирократској лествици па му је први циљ да што пре постане шеф писарнице, играо је Срђан Тимаров са одмереном дозом карикатуралности. Богдан Диклић уверљиво је одиграо спретног али перфидног адвоката Досужева. Ту је и галерија женских ликова − Јелисавета Саблић (Кукушкина) Анђелика Симић (Вишњевска) Јована Гавриловић (Полина) и Милена Живановић (Јулкица) − сви приказани у складу са положајем жена у ондашњем руском друштву, и још неки карактеристични ликови као што су Микин или први чиновник, у тумачењу Небојше Љубишића и Стефана Бундала. Костими Лане Цвијановић у аутентичном стилу епохе одређеним појединостима доприносили су карактеризацији ликова. Представа „Уносног места“ по уметничким дометима означава врх ове сезоне.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *