Шездесет четврти јуриш на  медведе 

Пише Владислав Панов

Без холивудских хитова у главном програму, са широко отвореним вратима кинематографске разноврсности у такмичарској конкуренцији, овогодишњи Берлинале свеобухватно и чини се, искрено представља актуелну слику стваралаштва готово целог филмског света, у којем, наравно, нас нема

За разлику од нашег ФЕСТ-а, берлински фестивал, с којим се вечито сударамо јер су нам термини превише блиски, понекад и преклапајући, што је наравно увек бивало на нашу штету, и даље вешто игнорише светску доминацију холивудског филма. Барем када је реч о главном програму где су филмови који конкуришу за награде. Ове године се у тој селекцији налази двадесет филмова из двадесетак земаља. У ударном програму нећете наћи фаворите за „Оскара“. Ми се хвалимо и дичимо што ће нам ФЕСТ приказати скоро све главне такмаце за ову политичко-економску и за свет изван америчке пословне мотивације потпуно безначајну награду, а код њих их уопште нема. Наши гледаоци овогодишњег ФЕСТ-а се, наводно, убише купујући карте управо за термине у којима су превасходно холивудски хитови, берлински се као и раније опредељују за далеко ширу, ванхоливудску, углавном европску, али и сасвим солидно заступљену светску понуду. Не нужно и посебно квалитетнију, али барем тако смишљену да пружа комплетнији увид у нове и најновије филмске продукције јер је велики углед и утицај овог фестивала пословично привукао бројне ауторе да баш овде премијерно прикажу најновије радове. Чак осамнаест од поменутих у конкуренцији за „Златног медведа“ овде ће доживети премијеру. У програму се увек у центру пажње налазе нова дела за љубитеље врхунског независног америчког филма омиљеног Ричарда Линклејтера, затим Алана Ресна, Клаудије Љосе, Доминика Графа, Ханса Питера Моланда, Едварда Бергера, ту су и дела неколицине арапских стваралаца у тренду, као и оних из Азије и Јужне Америке.

[restrictedarea]

Берлинале је по обичају отворио врата за бројне филмске ствараоце и кинематографије. Кроз мноштво берлинских биоскопских сала које учествују у логистици фестивала биће у десетак селекција и програмских целина приказано преко четиристо филмова. Фестивал отвара „Гранд Будапест хотел“ још једног омиљеног америчког аутора из независне продукције, Веса Андерсона, који ће видети и фестовска публика, разуме се, без присутности славног аутора. Жиријем председава амерички продуцент и сценариста Џејмс Шејмус, а у овогодишњем телу које ће одлучивати о наградама има и неких врло занимљивих, готово егзотичних особа, као што је, рецимо, чувена продуценткиња филмова о Џејмсу Бонду, Барбара Броколи, култни француски синеаста Мишел Годри и двоструки аустријски оскаровац, нови суперстар светске глумачке елите, Кристоф Валц. Фестивал, на чијем је почетку млади српски глумац Никола Ракочевић добио признање „Звезда у успону“, траје до недеље 16. фебруара када ће бити промовисан нови лауреат „Златног медведа“, као и освајачи осталих признања.

У најкраћем, дакле, без холивудских хитова у главном програму, са широко отвореним вратима кинематографске разноврсности у такмичарској конкуренцији, овогодишњи Берлинале свеобухватно и чини се, искрено представља актуелну слику стваралаштва готово целог филмског света, у којем, наравно, нема нас…

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *