РАСИМ ЉАЈИЋ : ЕУ ће тражити да променимо Устав

Разговарао Никола Врзић 

Човеку који се плаши губитка посла треба врло отворено и јасно рећи да не може бити бољитка уколико те реформе не спроведемо

Расим Љајић, потпредседник владе Србије (у оставци) министар спољне и унутрашње трговине и телекомуникација и председник Социјалдемократске партије Србије, на предстојећим ће се ванредним парламентарним изборима наћи на листи Српске напредне странке којој сва истраживања јавног мњења предвиђају релативно лаку изборну победу. Због тога са Расимом Љајићем не разговарамо само о разлозима који су довели до пада кабинета Ивице Дачића већ од лидера СДП-а – који с правом има репутацију доброг саговорника српских новинара, али је истовремено и веома искусан политичар – покушавамо и да сазнамо нешто више о енигми могућих постизборних коалиција и садржини оних тешких и болних реформи које нам се најављују а никако да сазнамо шта ће нам тачно донети на овом путу Србије ка могућем чланству у Европској унији.

Интервју за „Печат“ започињемо питањем зашто су ванредни избори морали да буду расписани? И шта ће нам нова влада донети што претходна није могла?

„Дошли смо у једну ситуацију, након реконструкције владе, да је она достигла максимум када се ради о циљевима које је требало да оствари, и да су постигнути резултати у борби против корупције, у евроинтеграцијама, отворено је питање решавања статуса КиМ и започете су неке економске реформе. И дошли смо до фазе да нам је потребна једна нова енергија. Ту нову енергију сте могли да унесете или новом реконструкцијом, што би било апсурдно и готово јединствен случај да у шест месеци правите двоструку реконструкцију. Чињеница је да прва реконструкција није дала онај резултат који смо сви очекивали, и сад, између нове реконструкције и нових избора ово је било једино логично решење. Шта би требало да донесе нова влада? Прво, да буде политички стабилнија, са мањим бројем политичких партнера, мања по броју ресора…

Не треба заборавити да смо имали прилично танку већину у парламенту, иако је увек било резервних гласача и посланика који би гласали за предлоге владе, али чињеница је да су у последње време врло често седнице почињале без кворума, па се тај кворум онда тражио на страни опозиције. То је увек први знак, дакле, да та влада ипак нема ону врсту неопходне политичке стабилности. А да бисмо спровели кључне реформе, нама треба минимум 150 посланика у парламенту. И сада након ових избора ја заиста очекујем да ће та већина бити најмање 150 посланика, да би могли да доносите врло често и тешке одлуке.

 

Можемо ли ово да конкретизујемо? Које су то тачно тешке одлуке, шта грађани могу да очекују?

Кажу да се највише лаже пре избора и после лова. Ја мислим да ми треба да људима кажемо истину каква год да је. Да ли ће бити лако после избора, да ли ће потећи мед и млеко – неће. Нас чекају исти проблеми које имамо и сада. Сви ти проблеми могу да се одгађају, све ове реформе могу да се одлажу, али напросто не могу више да се избегну. И то ће неко морати, не само да каже, то ће неко морати да уради. Зашто ми то до сада нисмо урадили? Зато што су сви избегавали јер свака реформа погађа некога. Нема реформи које неће погодити одређену друштвену групу. Наравно, корист за све грађане се види тек за три или четири године од тих реформи. И због тога, кад неко пита па што то досад нисте урадили, нисмо због тога што су странке калкулисале, плашиле су се тих непопуларних мера, закона зато што већ размишљају о следећим изборима, а ми у просеку имамо једном у две године неке изборе и зато те реформе не можете да спроведете.

Шта је кључно овде? Кључно је да спроведете реформу јавне управе. Друго, ми морамо да спроведемо реформу здравственог система, образовног система, морамо да спроведемо реформу пензионог система, пореске политике и пореског система и тржишта рада. Дакле, шест области у којима су те реформе неопходне. Да не говоримо о реформи правосудног система која је једном неуспешно окончана. То је седма реформа али врло битна у сваком смислу. Без тога не можете да направите озбиљнији напредак.

[restrictedarea]

Кажете реформе у просвети, у здравству… Шта то подразумева, отпуштање?

Проблем је у томе што се овде изједначавају реформе са отпуштањем.

Хоће ли их бити, ја вас питам директно.

Ја сам хтео да вам кажем нешто. Шта је, рецимо, проблем са образовањем? Ви имате релативно солидан буџет, и кад погледате који је то износ средстава, ви кажете овде се улажу огромна средства у образовни систем. Међутим, од тога 95 одсто иде на плате, а пет одсто иде на развој образовања. Па то је неодрживо.

Ви у здравству имате, мислим, преко 20 одсто немедицинског особља. Значи мора да се направи једна озбиљна реформа, да се претресе сваки систем и да коначно уведемо неки ред у ову државу.

Ја мислим да кључне две ствари јесу увођење реда у држави и опоравак економије и да је то највећи државни и национални интерес Србије у овом тренутку, јер без тога свака друга прича пада у воду. Како ви можете да заштитите своје интересе са овако малом платом? Како можете да заштитите интересе са незадовољним људима и толиким бројем незапослених? Зато су ово темељни принципи, да неки ред и систем у држави уведете и да коначно запослите људе. Нема пречег посла.

Да, али све ово што сте до сада споменули, рекли сте да 95 одсто буџета у просвети иде на плате, у здравству има 20 одсто немедицинског особља, итд. Све то мирише на отпуштања као први корак…

Мора да се успостави један баланс. Ако говоримо о здравству, да видимо колики су европски стандарди у смислу односа медицинског и немедицинског особља, колики су стандарди администрације и стручног кадра а не да имате дебалансе у сваком систему у овој земљи. Кад кажемо образовање, на који начин да то образовање прилагодимо потребама привреде? Како да науку ставимо у функцију развоја привреде земље? То је реформа.

Не кажем да негде нема вишка људи, као што има у администрацији, ми то сви знамо, свугде. Морамо то да прилагодимо. Да ли ми можемо да финансирамо овако скупу државу? Па не можемо, то ће на крају све да пукне.

Да извучемо неки закључак из овога што сте до сада рекли. Избори се организују да би влада имала стабилнију већину, да би се на известан начин обезбедила од евентуалног пада или неуспеха на ванредним изборима који би били за две године, усред ових реформи…

Не, стабилна већина вам треба да доносите брзе одлуке, да доносите врло често и непопуларне одлуке. Стабилна већина треба да не калкулишете и правите компромисе тамо где не могу да буду прављени, и да те реформе доведете до краја па макар вас то коштало и на следећим изборима… Нама ће вероватно бити лошије јер ће нас људи можда казнити, јер овде шта год да пробаш да промениш ти имаш проблем. Имаш друштвену групу која се противи. Пробаш да помериш храст али пре него што помериш храст помераш деоницу ауто-пута, то нема нигде.

Сложићете се ипак да је потпуно природно противљење човека коме прети губитак посла.

Том човеку који се плаши треба заправо врло отворено и јасно рећи да не може бити бољитка уколико те реформе не спроведемо.

Овде се поставља једно погрешно мишљење, став који све више чујем, шта ће нама страни инвеститори, шта ће нама страни улагачи… Треба да помажемо нашу привреду, то је демагогија чиста. Наравно да ми треба да помажемо домаћу привреду и ми треба да ставимо све у функцију развоја те привреде, апсолутно. Не може ниједна земља да живи само од страних инвестиција, али без њих просто опоравак је немогућ у овом тренутку.

Наш пут у ЕУ нам баш у том смислу, помоћи домаћој привреди, везује руке жестоко. Извештаји Европске комисије као једну од главних замерки наводе управо те протекционистичке мере у односу на нашу привреду.

Једна мала земља као што је Србија не може економски да се развија и да напредује уколико има било какав облик протекционистичких мера, и ниједна земља тако мала не може да свој економски развој базира без извоза. Сада сви говоре око ССП колико ми губимо зато што смо дозволили у многим сегментима увоз без царине или су те царине смањене, а нико не говори колико наши привредници добијају тиме што имају могућности извоза без царина на тржиште од преко 500 милиона људи. Дакле, ја вам кажем губитак за буџет Србије прве године примене ССП био је 468 милиона евра, добитак за наше извознике је био милијарду и 480 милиона. То је огромна разлика.

И пре ССП смо практично имали исте бенефите што се тиче слободног извоза на тржиште ЕУ. Испада да смо ми само отворили наше тржиште према ЕУ.

ССП је формализовано оно што је раније постојало, то је била једнострана одлука ЕУ као помоћ Србији, али не можемо ни ту чињеницу да занемаримо .

Не знам да ли сте читали прошли број „Печата“, имали смо текст о интерном извештају ЕУ о случају Исланда, чији је закључак да се управо за мале земље више исплати да остану изван европских интеграција, због тога што су слободније да склапају билатералне уговоре и са разним другим играчима на светском тржишту.

Ми смо сад у ситуацији када још увек можемо да склапамо билатералне споразуме са другим земљама.

Акценат је на томе што сте рекли – још увек можемо.

Ми око 58 одсто спољнотрговинске размене остварујемо са земљама ЕУ. Према томе, ми треба да користимо све што можемо и у овој фази приступања ЕУ. Дакле, да користимо бенефите и споразума са Русијом. Да се разумемо, један од кључних разлога за долазак страних инвеститора јесу и ти споразуми о слободној трговини, треба бити искрен, а посебно овај са Русијом

Тако је, а ми ћемо морати да га укинемо.

Када будемо чланица ЕУ, али до тада ми морамо нашу привреду да учинимо конкурентном и да издржи ту утакмицу.

Мислим да не треба да причамо о том губитку који ће настати за 10 година. Али, хајде да видимо шта су предности које треба да искористимо и тог споразума и ССП који имамо са ЕУ, и да  све то заједно буде у функцији конкурентности и продуктивности наше привреде. Ако те шансе искористимо, мислим да ћемо минимизирати штету која би у том тренутку настала када морамо да тај споразум са Русијом раскинемо.

Колико ће да нас коштају европске интеграције? Министар у оставци Бранко Ружић је признао да ће нас само прилагођавање по Поглављу 27, Заштита животне средине, коштати око 10 милијарди евра. Колика је укупна цифра?

Од тих 10 милијарди евра просек је био, зависно од способности администрације, да можете најмање две трећине средстава да повлачите из европских фондова…

Ружић је рекао да ћемо највећи део, три четвртине најмање, платити из буџета Србије.

То је један процес који траје, али, и да није тога, зар ви немате интерес да те стандарде у области екологије примењујете овде без обзира на то да ли сте члан ЕУ или нисте члан ЕУ?

Али не без обзира на цену.

Ако ЕУ каже да морате филтере да уградите, и то кошта толико и толико, тај филтер је стандард без обзира на то да ли сте чланови ЕУ или не. Ви не морате то да радите, ми не морамо да улазимо у ЕУ, да не поштујемо никакве стандарде из области заштите екологије. Ко ће имати штету од тога? Ми.

Бојим се да је штета у оба случаја, не знам где ћемо да нађемо те паре. Али споменусте европске фондове. Из европских фондова не можемо да рачунамо ни на шта више, то су и званичници наше Канцеларије за европске интеграције потврдили.

Не можемо сад.

Него када уђемо у ЕУ.

Тако је, ми можемо сада 200 милиона годишње. А колико је средстава предвиђено за Хрватску овим седмогодишњим буџетом ЕУ?

Ево, годину дана је откако су ушли, и више су пара дали него што су добили, то су званични подаци.

То је процес зато што то мора да се уради, али ће добити 12 милијарди. У седмогодишњем буџету ЕУ 11,7 милијарди је предвиђено за Хрватску за процес прилагођавања Хрватске ЕУ. Шта ми треба да урадимо да добијемо 12 милијарди за седам година? Знате колико инвестиција треба да привучемо?

А зашто се онда Хрвати толико жале, и кажу да им је ова година најгора од осамостаљења?

Па то нема везе, тек су ушли у ЕУ, они тек треба да повлаче та средства. Још нису ни конкурисали за многа средства која им стоје на располагању у овом буџету, за рурални развој, за инфраструктуру, за образовање и све друге пројекте.

Бугари и Румуни су ушли још 2007. па нешто не видим да су им те милијарде тако потекле, и да је тамо процветала и привреда и животни стандард…

Да ли сте чули да је било која земља поднела захтев да изађе из ЕУ, да су се покајали, рекли ништа нам није боље, хајде да изађемо. Па знате Бугарска каква је била пре ЕУ, и каква је сад? Наравно, није то напредак од седам миља као што су направиле неке друге земље, као Словачка што је направила.

А колико је порастао спољни дуг Словачке за то време? Или било које друге државе нове чланице ЕУ? Не знам да ли сте видели те податке, то су десетине и десетине милијарди евра.

Ниједан дуг није скуп уколико сте средства која сте добили уложили у привреду, у инфраструктуру. А сваки дуг је скуп уколико је потрошен у потрошњу, да поједете и да попијете и да купујете социјални мир. Али ако сте ви направили нешто… Па Хрватска је дужна много више него ми, али су направили инфраструктуру.

У свакој од ових земаља коју смо споменули да се задужила тим десетинама милијарди евра, истовремено је порасла и незапосленост…

Наведите ми иједну земљу која је пожелела да изађе из ЕУ и која није видела користи од приступања ЕУ. И колико су средстава добили и колико су средстава уложили, наравно, то јесте процес који кошта као и све друго. Кошта и да сте сами, колико вас кошта да останете сами? Значи, ако кажете против сте ЕУ, морате да кажете зашта сте. Шта је алтернатива? Да останемо сами, шта, да будемо савез са Русијом, Белорусијом, да будемо не знам шта.

Овде постоји та тенденција да се ЕУ представља као да нема алтернативу…

Ја чисто говорим економски, ја апсолутно не идеализујем ЕУ, свестан сам свега и за мене је ЕУ значајна са два становишта, а то је да вам се пружа могућност да уредите земљу по највишим стандардима који важе у свакој од тих земаља, да имате јасне критеријуме, стандарде и у том процесу прилагођавања ви те стандарде треба да унесете у земљу где живите. И то је за мене добитак, волео или не волео ЕУ, био евроскептик или еврореалист, еврофанатик, за мене је све то ирелевантно у односу на ову чињеницу да ја хоћу овде да имам правосуђе као што је у ЕУ, животну средину која је у ЕУ, образовање, запошљавање, све области друштвеног живота хоћу да имам као свака земља ЕУ.

Да ли сте видели извештај Сесилије Малмстрем, европске комесарке за унутрашње послове, Антикорупцијски извештај ЕУ који каже да корупција у ЕУ, кад говоримо о том стандарду и уређењу држава чланица ЕУ, каже да корупција у ЕУ поједе 120 милијарди евра годишње, што је равно једногодишњем буџету ЕУ. 73 одсто грађана ЕУ каже да је проходност кроз обичне јавне службе, да је најлакша уз помоћ мита и личних веза.

Како сад овај мит…

Ви правите мит од тога, ја га не правим.

Али ви рекосте сада то су највиши стандарди.

Реците ми који су већи стандарди у земљама које нису чланице ЕУ, не рачунајући наравно Швајцарску, Норвешку које нису али примењују све те стандарде које важе у ЕУ, апсолутно све. Где, на Балкану су већи стандарди, у Африци, где? Не постоји земља која је без корупције, али је то доведено у једну меру која је у сваком случају мања него у било којој земљи која је на Балкану или у земљи која је у процесу придруживања ЕУ.

Неће наши проблеми нестати тиме што ми уђемо у ЕУ. То је такође заблуда. Ја не желим да идеализујем ЕУ и да кажем само ми је важно да се дочепам пуноправног чланства и све ће ово нестати, па неће, као што нису нестали ови проблеми у Румунији и Бугарској, исти је степен криминала, степен корупције, још увек лоша инфраструктура. То је чињеница, јер имате један заостатак који вучете из прошлости.

Да се вратим на једно од претходних питања. Не рекосте ми на крају, да ли постоје процене колико ће прилагођавања по другим поглављима, осим споменутог 27, да нас коштају?

То су само процене, верујте, ја сад не могу да говорим о тим проценама. Наравно да тај процес који је коштао сваку другу земљу коштаће и нас, али не водите рачуна колики ће бити бенефити на крају тог процеса. Сигуран сам у то и немам никакву дилему да, када све ставите на вагу, и трошкове и добити, да су добити значајно веће од тих трошкова.

Добро, али, није ли поштено да грађани знају унапред колико ће нешто да нас кошта? Кад купујем сир на пијаци, питам колико кошта па ако ми одговара та цена узмем, ако ми не одговара не узмем.

Прво, не постоји нико ко може да вам каже цифру, не постоји нико ни у ЕУ, не зато што неће да вам каже јер то нико не зна колико ће да кошта. То је један процес који траје… Шта вам значи да вам неко каже процену за годину дана кад је то немогуће, кад ће тај процес трајати 10 година. Дакле, не ради се о томе да ли хоће или неће, него то нико не зна у овом тренутку.

Да се са ових економских тема пребацимо на политичке, док смо још код приступања Србије ЕУ. Промена Устава. Када ће морати то да се изведе, у складу са захтевом у Преговарачком оквиру да наши закони својим географским оквиром не ометају нормализацију односа са Косовом?

Мислим да не треба ломити преко колена и да не треба мењати Устав без једне озбиљне политичке дебате и покушаја да се дође до што ширег консензуса, сувише се ради о озбиљној ствари. У овом тренутку то није питање које је на врху приоритета. У сваком случају треба размишљати о томе, и тачно је да ће то бити један од услова у процесу придруживања, али не у овој фази.

Добро, али сложићете се да се живот не своди само на овај тренутак. Реална политика, или паметна политика је она која је далековида и не гледа само овај тренутак већ и тренутак који ће нам доћи за две, три или пет година.

Наравно, и тај период треба искористити управо за ову врсту дебате, конструктивну расправу, да видимо око којих одредби Устава постоји потпуна сагласност, а где та сагласност тешко може да се постигне. Ми морамо да тражимо неки најмањи заједнички садржалац по сваком од кључних питања промене Устава. Тај период треба да искористимо управо за ту врсту дебате.

Хоће ли преживети преамбула у оваквом облику у  новом Уставу, када једном буде донет?

Када дође време причаћемо о томе. То треба да буде предмет дебате, између осталог и то.

Да ли ви знате уопште то Поглавље 35, које се бави Косовом, како ће тачно изгледати?

Још се води и унутар ЕУ дебата око тога, али реално, још увек нема прецизно шта ће бити садржај тог Поглавља 35.

Да ли мислите да је озбиљно од стране наше државе и политичара који је воде да пристају да учествују у игри чија правила, дакле, не знају, а да онај ко диктира правила неће да нам каже која су правила те игре?

То је реалност. Значи шта је избор, избор је да кажете нећемо да учествујемо у процесу док не знамо шта је, и да губимо време. Не губи ЕУ ништа тиме што би ми чекали у месту да нам они доставе шта је садржај тог 35. поглавља. Ми хоћемо да се ове године отворе нека за нас важна поглавља и имамо интерес да цео овај процес што пре започне јер од чекања не би добили апсолутно ништа, али постоји процес преговора где ми имамо активну улогу као једна од две стране у том процесу, па и у поглављу 35.

Да се вратимо на предизборну кампању и састављање ових листа. Ви сте на претходним изборима били на листи ДС, сада сте на листи СНС, СПО је био на листи ЛДП и сад је такође на листи СНС. Шта је веће изненађење од та два, или није изненађујуће ништа од тога?

Па нажалост или на срећу, зависи из ког угла, мислим да је с једне стране добро што нема више те, условно речено, блоковске поделе међу странкама и те рововске битке два пола политичке сцене, коју смо имали до пре неколико година. Дакле, ја сам био против радикала кад је требало да се буде против и апсолутно се не стидим тога. Сада ми имамо ситуацију да мање-више све странке у овом кључном спољнополитичком циљу имају идентична гледишта. На унутрашњем плану све странке, као што видите, говоре о неопходности реформи, и добра ствар нестанка те блоковске поделе је што су односи у друштву сад релаксиранији, што странке могу да праве различите коалиције. Лоша ствар у томе је што нестаје идеологија из странака и то није добро дугорочно за политичку профилацију укупне сцене.

Наравно рано је, и сви избегавају да говоре о постизборним коалицијама. Опет, враћам се на поштен однос према бирачима. Ко су све потенцијални партнери ваше листе у будућој влади, односно, ко је потпуно непожељан?

Не могу да вам одговорим на то питање, не зато што нећу него зато што нас искуство учи да је те коалиције много више од политике правила математика. Какве су све комбинације прављене, готово немогуће, а добрим делом су прављене зато што није било могуће другачије направити коалицију, па сте имали избор или да идете на нове изборе што би било катастрофа, или да правите коалиције које су врло често означаване као непринципијелне.

Под претпоставком да сви уђу у парламент, кога не можете да замислите у влади са вашом листом?

Сигурно се ја нећу питати, јер доминантна странка ће о томе одлучивати. Ја могу да кажем свој став, али он апсолутно баш никог не обавезује. Зашто бих ја сад износио свој став и да обавезујем странку која је десет пута јача од мене, није принципијелно, није коректно. Ја ћу свој став рећи њима.

Али не и бирачима.

Зато што ће они одлучивати о томе, да ја кажем свој став а СНС можда мисли другачије па то не могу, ја сам ипак део једне коалиције и ја морам да поштујем став те коалиције. Кад би свако сад причао шта мисли и зна и износио своје ставове, па то би таква какофонија настала да би то онда збунило људе.

А мислите ли да би било поштено са стране СНС  да каже свој став?

Да не говоримо о категоријама поштено или непоштено, али вам говорим о другим категоријама. Да ли би то било рационално, не само са становишта СНС него и са становишта тих странака о којима ви говорите, јер ако би СНС рекао хоћемо у коалицију са том и том странком, аутоматски би неко могао да тумачи да ви ту странку дисквалификујете и намерно то говорите да би та странка добила мање бирача, јер зашто би неко гласао за ту странку, шта ће му посредник у томе ако већ унапред зна да прави са СНС, онда ће гласати за СНС. Ако каже СНС нећемо са њима да правимо владу, опет може да буде да то СНС намерно ради да ту странку фаворизује у односу на друге јер је перципира као једину опозициону странку. Према томе, не би било фер, не само са становишта СНС него не би било фер ни са становишта тих других странака.

Да ли бирачи могу да се одлуче ако не знају све чињенице?

Бирачи ако хоће апсолутно могу да имају све чињенице.

Како када сви избегавају да дају одговор на ово просто питање?

Па избегавају да дају одговоре из ових разлога коректности неке, и политичке коректности. Ја мислим да је то политички коректно, а бирачи треба да процењују да виде какве су могуће коалиције и на основу тога да се опредељују.

[/restrictedarea]

11 коментара

  1. они траже – М И О Д Б И Ј Е М О

    • Драган

      Тај филм још дуго нећемо гледати.Ко сумња нек прочита пророчанство старца Гаврила.

  2. Te reforme sprovedi u svojoj porodici, tko si ti da poklanjaš ono što nije tvoje a pripada jednom narodu !?
    To sa poslom je počelo kada su ti tvoji spasitelji došli na taj prostor !?
    Dosta više, pročitan si !!!

  3. Auuu, Ministre !!! Pa mi postasmo EU “pokusni kunici”! Zatrovana zemlja,voda,vazduh,
    hrana ,svest,cast,cojstvo,moral; zatrovani jezik,pismo, etar, stampa …pa dokle, bre, da
    krecimo ovaj naprsli kucerak kad svi znamo da su mu temelji puni termita? Ne biva,Efendijo.
    Gde cemo mi,obicna raja, kad nam i njega konacno srusite? U zbegove? Pre cipovanja.

  4. Kod Vas,i ove vlasti samo postoji reč”moramo”Ko je EU,da traži promenu ustava?Zar mi nismo slobodna zemlja?Dali ste najlepši,najsvetiji deo teritorije,trujete nas,ubijate,to vi radite pristajući na sve.Kažete,treba objasniti da moraju ostati bez posla.Hoćete naše gole živote,sve što činite nek vam je na savesti,ali vi je nemate.Referendum,REFERENDUM-mi, nećemo EU-Odlazite vi,sadašnji i budući,svi ste izdali zemlju i narod.Luna.

  5. Dragi Pečatovci,niste baš tako slobodni,ili je neko ko je alergičan na moj potpis,ili suviše blizak Čedi,Živkoviću,Zukorliću?Koja su to pravila i propozicije,nisam ih prekršila.Zašto ste zbrisali dva komentara,a treći držite već nekoliko časova?Moraću potražiti objašnjenje.Zato nam i jeste tako.Poštovanje i pozdrav-Luna.

  6. ЕУ ће тражити да променимо Устав

    Па шта; само је наш одговор важан, ништа друго!

  7. Njihovo je da traže,a naše je da im kažemo da se teraju u tri lepe,odakle su i došli.. Nema mesta za Srbiju međ društvom nacista i obožavaoca nacizma.. Mi smo se uvek birili protiv takvih agresora,a sve zbog njihove okupatorske politike i ambicije.. Narod Srbije je gladan i ponižen a članstvom u eu bi smo sami sebi potpisali nestanak,u bukvalnom smislu..

  8. Skim si onakav si.I Vucic cim uzima ovakve za koalicione parnere vredi toliko.Postenije da On kaze narodu da posle nezvanicnog priznavanja i severa KiM u siptarsku drzavu treba i zvanicno to da uradi.Dok je Ustava to ne moze.Uslov je da se promeni Ustav i zato
    mu treba koalicija da njome mase kako to Srbi zele da se uradi.Na kraju neka raspisu referendum,ali za 6-12 meseci kako bi narod video da su silne milijarde Arapa samo sargarepa Zapada i da narod glasa za Srbiju i Srbe ,a ne za Ameriku,Nemacku…

  9. Ljaic:””Друго, ми морамо да спроведемо реформу здравственог система, образовног система, морамо да спроведемо реформу пензионог система, пореске политике и пореског система и тржишта рада. Niste vi sposobni ni za kakve reforme.Da ste to hteli prihvatili bi reforme koje je “”bivsi Vucicev”ministar predlozio.Ali nemate vi snage ni za sta,samo za ono sto vam odgovara.Vama je vaznija EU nego sopstveni narod.Priznacete promenom Ustava i siptarsku drzavu na nasoj teritoriji samo da opstanete na vlasti dok totalno ne unisitte Srbiju.Ako treba i g… cete da smaknete.

  10. Drug komesar prenosi zelje i pozdrave ali od koga? Da li EU i to trazi?! Zasto drug komesar ne obelodani Briselski sporazum i njegove tacke nego ga kriju ko zmija noge?!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *