Предизборно черечење Србије

Пише Никола Врзић

Шта ће од Србије остати ако се власти после предстојећих избора докопају Борис Тадић са Ненадом Чанком и Душаном Петровићем, Драган Ђилас и Бојан Пајтић са Војвођанским клубом, Чедомир Јовановић са Моамером Зукорлићем? Уз СНС и СПС којима ЕУ нема алтернативу, а ЕУ тражи промену Устава Србије, значи ли то да између черечења Србије и њеног опстанка стоји још само Демократска странка Србије?

Мучно је, и сасвим симболично, изгледала политичка позорница Србије у понедељак 17. фебруара, захуктала у кампањи за ванредне парламентарне изборе и сопствене фотеље 16. марта. Да нема Војислава Коштунице и Демократске странке Србије (и Министарства за Косово и Метохију, по службеној дужности) не би било ама баш никога да примети како се тог дана навршило шест година од једностраног, противправног и самим тим насилничког проглашења независне државе Косово. И толико о искрености залагања за очување територијалне целовитости Србије, искрености оних који се за то и даље, макар и само декларативно, залажу.

 

УСАМЉЕНИ ГЛАС С тим што ово преовлађујуће и наглашено одсуство сећања на сакаћење Србије, сва је прилика, и није само симболично; „Викиликсове“ депеше, у којима је раскринкано деловање америчке дипломатије иза сцене видљиве голим оком, показале су нам и да су пре шест година америчке дипломате својим српским сарадницима одређивале како да „пажљиво промисле своје реакције на проглашење независности Косова“ (депеша 07BELGRADE1674) и чак им давале листе америчких црвених линија (депеша 07BELGRADE1727) које не смеју да пређу у (ионако углавном реторичкој) одбрани српског Космета, при чему су – Вук Јеремић, депеша 08BELGRADE414 – осећали чак и потребу да се службеницима америчке амбасаде извине после, замислите, антиамеричких примедби изговорених због отворене америчке подршке оном насилном чину којем је, у Приштини пре шест година, у свечаној ложи присуствовала и Наташа Кандић. И немамо, нажалост, ниједног разлога да помислимо да су у међувремену Американци престали да издају онакве инструкције, осим ако од тада своје српске сараднике нису до те мере издресирали да ови знају како да одреагују чак и без изговорене команде.

Због тога, да забележимо онај усамљени глас Војислава Коштунице: „Данас је 17. фебруар, тачно шест година од када су сепаратисти у Приштини једнострано прогласили независност Косова. А ко их је на то подстрекавао? Западне земље, Вашингтон и Брисел. Пошто Европској унији ни то није довољно, они сада кажу да треба променити и устав због Косова и Метохије. Онда кажу да је сада право време да се промени устав и другачије регулише статус Војводине. Они хоће до краја, уз нашу сагласност, а ми то никада нећемо дозволити, да Косово постане независна држава, јер без нашег пристанка, то је још увек лажна држава. Хоће да Војводина постане држава у држави, па једног дана и самостална држава.“

И сва је прилика да Коштуница – иако бисмо то жарко желели – нимало не претерује. Текућа предизборна кампања, и сви изборни савези који се тим поводом склапају, његовој мрачној анализи дају утемељење које разгони сваку наду да је у питању само теорија завере… Не узмемо ли се упамет, већ 16. марта у 8 сати увече могао би да отпочне процес черечења Србије, који се збиља неће зауставити све док буде имало Србије још за черечење.

 

ПРОМЕНА УСТАВА Уосталом, уверимо се у то и сами. Да нам следи – на овом безалтернативном путу у Европску унију – промена Устава Србије, укључујући ту и преамбулу која Косово и Метохију дефинише као саставни део Србије, потврдио је у прошлонедељном интервјуу за „Печат“ лидер Социјалдемократске партије Србије Расим Љајић; рекао је, а ми подсећамо, да „у сваком случају треба размишљати о томе“ – о промени Устава Србије – „и тачно је да ће то бити један од услова у процесу придруживања“, док је на директно питање „хоће ли преживети преамбула у оваквом облику у новом уставу“ одговорио обесхрабрујуће (не)одређено: „Када дође време причаћемо о томе. То треба да буде предмет дебате, између осталог и то.“

И није се још „Печат“ прошлог петка честито ни појавио на киосцима, кад нас је омиљени европосланик Јелко Кацин обрадовао додатном потврдом наших злих слутњи, формализованих пре месец дана у Преговарачком оквиру ЕУ за преговоре са Србијом, у којем стоји да наши закони више не смеју, чак ни својим географским захватом, да ометају свеобухватну нормализацију односа са Косовом. Елем, рече Кацин прошлог четвртка да „Србија мора да промени устав због Европске уније“, те да зна одговор на питање хоће ли у том новом уставу морати да се одрекне Косова и Метохије, али да то, због своје функције, не сме да нам каже: „Ја, Јелко Кацин, одавно знам да је Косово независно и није део Србије. Ја, Јелко Кацин, грађанин Словеније, знам да је моја земља одавно признала независно Косово и да је зато спаљена амбасада Словеније у Београду и да ће Србија за то платити накнаду. Ја, Јелко Кацин, као потпредседник Делегације Европског парламента за југоисточну Европу поштујем тренутну ситуацију и позицију Европске уније која има статусно неутралан однос према питању Косова.“ Додао је, међутим, и да је то само привремено, компромисно решење, „а какво ће и када бити коначно решење, ја у то не улазим и тако се понашам према вама када ми постављате та веома конкретна питања на која знам одговор, али с обзиром на функције које обављам нисам у ситуацији да вам одговорим, јер не желим никоме да отежавам живот“. И још је, да се избегне свака могућа забуна, напоменуо и да „сада Европска унија има преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању са Косовом…, а ЕУ такве преговоре може имати и такав споразум закључити само са државом, никада са друштвом“. Да би на крају, да нас утеши да ће заиста бити онако како нам он прижељкује, истакао да „ЕУ има пуно поверење у политичку елиту Србије, која је одговорна према властитој будућности и будућности свог народа“, те да је „Србија свесна, зрела и одговорна“, благо нама.

И толико о захтеву за променом Устава Србије. Тај захтев је несумњив.

[restrictedarea]

ВОЈВОДИНА РЕПУБЛИКА Него, најављујући покушаје промене Устава, Коштуница не најављује само да ће од нас тражити да се одрекнемо Косова и Метохије, већ треба и да почнемо да се одричемо Војводине. Коштуничина параноја? Авај, не. Три изборне листе, од којих барем две поприлично нескривено обзнањују своју амбицију да уђу у будућу владу са изгледним победником долазећих избора, залажу се за черупање Србије на које Коштуница упозорава. Реч је о листи ЛДП-а Чедомира Јовановића и Моамера Зукорлића, листи Бориса Тадића, Ненада Чанка и Душана Петровића, и листи Демократске странке Драгана Ђиласа, Бојана Пајтића и Војвођанског клуба. Сви они можда једни о другима и немају ништа добро да кажу – познају се, уосталом – али војвођанска им је политика истоветна, и своди се на захтев за удаљавањем Војводине од остатка Србије све до њеног цепања, што је неком уврнутом логиком поистовећено са модернизацијом Србије и њеним приближавањем Европи. И притом никако да примете парадокс у који таквим залагањем упадају, будући да истовремено још нису – принципијелни децентрализатори, ако то јесу – подигли свој глас против захтева за унитаризацијом Босне и Херцеговине. Који се, иначе, такође проглашава за предуслов модернизације и европеизације БиХ и тешко је у свем том лудилу сачувати здрав разум и елементарну логику.

Али пођимо редом, да се уверимо у њихове ставове о Војводини.

Чедомир Јовановић. Јесенас је, нудећи сарадњу Ђиласу и ДС-у, понудио платформу која је предвиђала и уставне промене ради омогућавања „најшире аутономије Војводине“; шта то тачно значи објаснио је нешто раније, уочи претходних избора, када је затражио „формулисање врло јасног модела аутономије (Војводине) који ће почивати на извршној, судској и законодавној власти…“, што су иначе прерогативи сваке суверене државе. Јовановић: „Циљ је модернизација Србије и у оквиру те модерне Србије потпуно афирмисање концепта аутономије Војводине са извршном, судском и законодавном влашћу које су неопходне за њено нормално функционисање и развој.“

Ненад Чанак? Изјављује да за Војводину „жели пуно више, а то је законодавна, судска, извршна власт, право на имовину и изворне приходе – и све то гарантовано уставом“. „Јасно је да Србија не може да уђе у ЕУ уколико се задржи на овом и оваквом уставу који је контроверзан и с препуно мана. Приликом уставних промена мора се повести рачуна о специфичности Војводине и уставом гарантовати њено право на, буквално, вођење својих послова.“ У супротном: „Ако Србија не буде сложена држава она ће наставити да у свом насилном централизму буде претња и за себе и за окружење. Зато међународна заједница мора да уложи сав дипломатски напор да до тога не дође.“ Изјавио је Чанак и да се „питање Војводине мора интернационализовати“, те да је то питање „врло осетљиво“ зато што је – пазите сад ово – она „једина од осам федералних јединица бивше СФРЈ чије питање није решено“. Критикује Чанак и ЕУ, питајући је „зашто ћути пред променама граница (!?) Војводине. Немојте заборавити да се границе Војводине стално мењају, од Другог светског рата па до данас, са сталним аспирацијама да рецимо Панчево постане једна од београдских општина, а о јужном Срему да и не говоримо.“ И (досадашњи) врхунац, који показује да Чанак не брине себично само о интересима Војводине, у чему проналазимо његову везу са супарничком листом Чедомира Јовановића и Моамера Зукорлића: „Да би самоуправа и Санџака и Војводине, али и других сличних делова Србије, којих има, решила многа питања која су сада нерешена, то је сигурно.“ Да ли се Борис Тадић слаже са оваквим ставовима свог партнера са листе? Чанак: „Чињеница је и да је Борис Тадић спреман да, заједно с нама, као један од приоритета политичког деловања у наредне четири године стави реформу устава… Видели сте шта је Тадић рекао у четвртак: функционална аутономија Војводине, аутономија са јасно дефинисаним надлежностима и промена устава у том погледу.“ А Душан Петровић? Опет Чанак: „Безброј пута смо рекли да све што желимо Војводини желимо и Шумадији и другим деловима Србије.“ Али шта о томе каже Душан Петровић? Ево шта: „Превазишли смо поделе по питању кључних политичких питања у земљи, попут сарадње с Хашким трибуналом или косовске политике, па се отворио простор да решавамо противречности у државном устројству и политичком систему.“ Како? Тако што ће централна Србија „да добије надлежности какве имају Војводина и Београд – парламент, буџет и извршну власт“. А Санџак? „Као и свака друга регионална целина или етничка група, у оваквом решењу, могу да нађу потпуну сатисфакцију својих политичких, културних, просветних и свих других интереса.“

И најзад, Ђилас/Пајтићева Демократска странка? Она је своје намере коначно и бесповратно обелоданила у петак 14. фебруара, када је потписала Споразум о сарадњи са Војвођанским клубом. „У Војвођанском клубу се зачела идеја о војвођанској државности и Војводини Републици, равноправности и федерализацији Србије. На говорници Клуба први пут је изречена иницијатива о могућности одржавања референдума у Војводини“, похвалио се прошле године дотадашњи председник клуба Ђорђе Суботић, који је своје место затим добровољно уступио актуелној председници Бранислави Костић. „Ми се залажемо за јасне и чврсте ставове, федерализацију, републику у сложеној држави Србији, Војводину која ће имати свој устав, економску и статистичку самосталност, елементе државности, законодавне, судске и извршне функције и располагање сопственом имовином, приходима, природним и радом створеним ресурсима.“ И још се том приликом пожалио што су „активности Војвођанског клуба имале бољи третман на програмима јавног сервиса суседне Републике Хрватске него на јавном сервису Војводине, а посебно Србије“, али и похвалио „Декларацијом о основама демократског уједињења Војводине и Србије у Савезну Републику Србију“. „Данас, многи за наш, Војвођански клуб кажу да је чувар пламена и ватре војвођанске идеје и да је чувар менталног здравља многим Војвођанима у овој већ предугој војвођанској шутњи.“ Да ли се ишта променило прошлогодишњом променом на челу Војвођанског клуба? Не, јер је и Бранислави Костић, која је и потписала споразум са ДС-ом, циљ „успостављање Војводине као равноправне економско-политичке целине у Федералној Републици Србији. У овим околностима, то је једина економско-политичка позиција која истински произлази из историјских права и тежњи Војводине.“ И за то ће се, упозорава (нас), борити „применом стратегије ‘корак по корак’ у остваривању зацртаних задатака“…

А како на све то гледају СПС и, пре свих, СНС? Углавном мудро ћуте и баве се најавама болних и мање болних реформи, осим што се и једни и други, кад баш морају, хвале Бриселским споразумом с Хашимом Тачијем. При чему, наравно, да је он иоле добар за Србију, не би их због њега – зар не? – онолико хвалили и Чедомир Јовановић, и Борис Тадић, и Јелко Кацин, и Ненад Чанак, и Драган Ђилас, и Душан Петровић… Истини за вољу, треба напоменути и да је Верољуб Арсић, члан Главног одбора СНС-а и смењени шеф посланичке групе СНС-а у Скупштини Србије, пре неколико дана изнео став да, „ако би дошло до промене устава, СНС не би дозволила да буде угрожен територијални интегритет Србије у оквирима данашњег устава. Дакле, да поновимо, територијални интегритет у оквирима актуелног устава. Ми не бисмо укинули преамбулу о Косову.“ Ипак, с обзиром на тежину ЕУропског захтева да нам се устав промени баш у овом делу, потребан је неко политички тежи од Арсића у СНС-у да то и понови, да бисмо могли да помислимо да је то заиста став тренутно најјаче партије у Србији. Којој притом не заборављамо – ех, то упорно сећање – да је уочи претходних избора најављивала да ће поништити све бриселске споразуме потпредседника ДС-а Борка Стефановића који су у супротности са Уставом Србије, да би по доласку на власт забранила Уставном суду Србије да њихову (не)уставност уопште и преиспита…

Тако да предстојећи ванредни избори неће бити само редовни, уобичајени избори за власт и њихове фотеље, већ би врло лако могли да се претворе и у судбински избор између опстанка и черупања Србије. Хоћемо ли до 16. марта успети то да схватимо?

[/restrictedarea]

5 коментара

  1. Avatar

    Ни следећи сценарио није немогућ:
    СНС добија изборе али недовољном већином.
    Удружују се сви сем СПС, СРС, ДСС, Двери,..
    Нема довољне већине.
    СПС се враћа “старом јату”.
    СНС, мора у опозицију.
    СНС (муњевито) напуштају “виђенији”.
    СНС се (“пристојно”) брзо затвара.
    “Бог се драги, на Србе разљути, … ”
    “Амин, Боже!” се укида.
    Србољуб Савић

  2. Avatar

    Сведоци смо уништавања државе Србије. Говорим о држави која је постојала а које нема.Сигурно постоје кривци који су креирали наш
    нестанак. Прво колико је српска политичка елита допринела да смо
    спали величине Србије без Војводине у стање пред балкански рат.
    Пре првог Децембра Краљевина Србија била је у највећем могућом величини државе. Поставља се питање зашто смо се утопили у СХС.
    Краљевина Југославија није никад била сложна са својим уређењем,
    јер Хрвати никад нису ту државу сматрали својом државом и онда долази до прекрајана српског етничког простора по Бановинама. Други светски рат српска нација губи велики број убијених у логорима НДХ усташке државе.Комунистичка револуција брише све победе српске војске у првом светском рату и комунизам прави нове нације од Срба.Садашње стање је наставак Брозове анти српске
    политике где имао велику помоћ Срба Комуниста где њихови синови и
    унуци желе србију да увуку у ЕУ НАТО ИМПЕРИЈУ. Избори памет у главу недајмо глас за ту и такву политику, имамо избор бирајмо
    патриотске странке.

  3. Avatar

    Dokle će ove moralne nakaze,kao lešinari kružiti nad Srbijom?Nisam znala,da je ministar Ljajić evropski izaslanik,vlasnik Srbije i njenog ustava,ako mu đed ostavi u amanet bio je bogat.Njega su poturili da nam pravovremeno servira priču.Svi zaboravljaju,da je ,Srbin krvario za slobodu svoje zemlje Gospode,Molim Te,Molim,danas su Zadušnice,nad svećama koje gore za moje mrtve,tražim milost Tvoju gospode,ako postojiš,ako čuješ moju molitvu,pomozi da doktor Koštunica pobedi na izborima,oslobodi nas ropstva,večnih ultimatuma i ucenaNek moja teška suza prolivena nad svećama koje gore,padne krvnicima i izdajicama na dušu da je nose kao najteže okove.Amin-Luna.

  4. Avatar

    Ustav se NE MOZE menjati bez REFERENDUMA, pa tako zapadnjaci ce dobiti po usima jer to NECE proci kod Srba!!! Zato Vucic svakodnevno peva da treba nam menjati svest_! Ko Srbinu promeni svest, to jest korene, narodne izreke, sve u svemu tradiciju treba da postane dozivotni vladalac globaliyma. Kolko znam TAJ SE JOS NIJE NI RODIO!!!!!!!

  5. Avatar

    Шта нам вреде истине после сто и више година. Нама треба истина сад како би се Срби вратили себи. Ко је наместио “ОВЧАРУ” титини тј. усташко комунистички генерали и официри. Ко је послао насера орића са камионом оружја из Београда. Ко је продавао и шверцовао оружје потурицама и католицима. Ко је наредио да се јединица полиције која је чувала рачак да се уклони како би се побијени шиптари преобукли у току ноћи. Ко је ишао тенком на једног побуњеног шиптара у дреници па му побио и породицу. Ко је наредио да се сруши шилерова. ко је измислио непостојеће десети диверзантски одред и где је командант тог одреда. Ми смо браћо Срби окупирани још 1915. а початак још дванаест година раније 903 злочином. Ко бре нас замајава, прођоше године а убрзање догађаја прекрива оне претходне.
    Дали ми више умемо да насадимо мотику.
    Благи Боже опрости нам.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *