Печат недеље

Свети отац Ендехазије

На миси у римској Цркви Светог Јеронима кардинал Ангело Амато, префект Конгрегације за проглашавање светих, најавио је да ће папа Фрања прогласити Алојзија Степинца светим, на основу налаза лекарске комисије која је потврдила чудесна оздрављења од стране Степинца. У славу „свеца и злочинца“ ватиканска Конгрегација и Кардиналски збор слажу прикупљену документацију из које се, наравно, ни не назире стравична улога самог Ватикана у Другом светском рату, под чијим се окриљем десио најстрашнији злочин против човечности почињен у НДХ. Алојзије Степинац, заједно са другим бискупима Римокатоличке „цркве“ у Хрватској, био је члан хрватског Сабора и присуствовао је седници на којој су донесени најгрознији расистички закони против Срба, Јевреја и Рома. Свим свештеницима је наредио да служе Te Deum, службу захвалности Богу због успостављања Ендехазије. Крижарска братства су била редови нарочито активних римокатоличких верника, који су и у Краљевини Југославији деловали са Степинчевим благословом. У њиховом листу „Недјеља“, 27. априла 1941. писало је: „Војска Адолфа Хитлера, вође њемачког народа, била је најсвечаније дочекана у хрватским крајевима, јер су срушили ту омражену кулу звану Југославија. (…) Да живи Поглавник др Анте Павелић!“Лично је насилно покрштавао српску децу и одрасле, благосиљао хрватске кољаче у јасеновачком систему хрватских логора за истребљење православних Срба, Јевреја и Рома, ишао на разговоре у Ватикан предводећи хрватске кољаче. У Хрватској дан смрти злочинца Степинца, 10. фебруар, проглашен је за празник.

Сочи у Београду

Излoжба eдукaтивнo-културнoг кaрaктeрa „Упoзнajтe зимскe спoртoвe – Сoчи 2014“ отворена у Руском дому прeдстaвљa вeзу измeђу спoрта, бajки, лeгeнди и трaдициoнaлнe рускe oрнaмeнтикe. Сa циљeм прoмoвисaњa зимских спoртoвa и Русиje кao дoмaћинa oлимпиjских и пaрaoлимпиjских игaрa ова изложба је на неуобичајен начин, у свет спорта и зиме позвала јунaке из причa и лeгeнди, а трaдициoнaлном руском oрнaмeнтиком показала истaкнуту рaскoш, прeфињeност и јединствен oсeћaj зa умeтнoст рускoг нaрoдa. Изложба је отворена до 20. фебруара.

Олга Јеврић (1922-2014)

Знаменита српска вајарка и академик Олга Јеврић преминула је 10. фебруара у 92. години. Дописни члан Одељења ликовне и музичке уметности САНУ постала је 21. 03. 1974. године а редовни 15. децембра 1983. године. У САНУ је активно учествовала у раду Одбора за речник појмова из области ликовних уметности као председник. Била је члан Савета Галерије САНУ и члан Жирија за доделу Награде из Фонда „Иван Табаковић“ при САНУ. Била је један од најистакнутијих чланова Удружења ликовних уметника Србије, чији је члан постала 1949. године. Добитник је многих награда и признања међу којима су: Седмојулска награда 1978. године, Награда Јесење изложбе УЛУС-а 1990. године, Награда СИЗ-а за културу Београда 1988. године и Вукова награда 2001. године за изложбу у Галерији САНУ.
У саопштењу САНУ поводом њене смрти стоји да ће академик Олга Јеврић остати упамћена по свом великом доприносу развоју уметности у Србији и региону. И Легат Олге Јеврић у САНУ остаће трајно подсећање на њен изузетно плодан и динамичан радни век.