Почетна / ТВ коментар / Патриотизам на Б92

Патриотизам на Б92

Пише Миодраг Зарковић

Јесте, патриотизам, али потпуно погрешан: не српски, какав, уосталом, не би ни могао да прође на „деведесет двојци“, већ патриотизам отворених српских непријатеља

Постоји на Б92 један новинар који је одан и веран нечему што препознаје као своју државу и нацију. Жена је у питању. Зове се Зана Цимили и за „деведесет двојку“ извештава из Приштине.

Наравно, Зана Цимили није одана Србији. Да јесте, вероватно никада не би нос промолила у царство Верана Матића. Не, њена верност везана је за „Косову“ – део који од Србије отимају деценијама уназад, са нагласком на последњих 15 лета. За све ово време колико шаље прилоге из Приштине, Зана Цимили ниједном није на било који начин, па ни посредно, оспорила или макар довела у питање ишта од уврежених шиптарских ставова. На пример, никада за косовску „независност“ није додала да је проглашена једнострано.

Та једностраност, са друге стране, српским новинарима представља драгоцену чињеницу, зато што је то најмање шкодљива истина коју смеју да изрекну у својим строго надзираним извештајима о Косову и Метохији. Прећутаће непрекидне и несагледиве шиптарске злочине, или ону силну штету коју је Србији и Србима нанео НАТО, или бескрајну дволичност и подлост Западних насилника; али, зато нас скоро редовно подсећају да је косовска „независност“ била проглашена једнострано; ваљда мисле да је, самим тим што нису „независност“ оставили без „једностраности“, све у реду, тј. да су „објективно“ и „неутрално“ одрадили свој посао.

Зани Цимили, међутим, чак је и та ситница мрска. Иако је једностраност приштинске декларације чиста датост, аксиом, неспорна истина, Зана Цимили никада је као такву није поменула у својим прилозима из Приштине. За њу, независност није једнострана. За њу, чак и оно срамотно мало што њене српске колеге повремено натерају себе да превале преко усана не би ли тек заличили на људе одговорне сопственој држави, јесте нешто неприхватљиво.

То се, даме и господо са Б92, зове родољубље. Ништа што ваша кућа може да понуди Зани Цимили неће њу подстакнути да вам призна да је „косовска независност“ на било који начин спорна, па ни једнострана. Чак ни ту ситницу од ње не можете да купите. Једноставно, није на продају.

[restrictedarea]

Али, не ради се овде о некаквој величини Зане Цимили. Таман посла. Родољубље је нешто што се код нормалних људи подразумева. То није нешто чиме се тргује, или што се мења од прилике до прилике, па зависно од развоја догађаја може да се изроди и у сопствену супротност. Тако је у целом свету, од када исти постоји. Зана Цимили је правило; ви сте изузетак, даме и господо са Б92. Сва је прилика да ни ви ни било ко други не би могао да плати Зану Цимили да се она одрекне свог родољубља, али није то тема. Не, тема је то што ви радите управо супротно.

Нигде на кугли земаљској не постоји ТВ станица попут Б92, која ће непријатељу пружити прилику да несметано извештава са отетог, окупираног подручја. Да, Зана Цимили је непријатељ. Њено поносито, родољубиво понашање не може ни да сакрије ни да поништи ту околност. А ви сте ти који непријатељу уступате разглас, ви му омогућавате да по Србији галами оно што непријатељ жели да слушамо.

Ево како је, рецимо, Зана Цимили за Б92 извештавала о прослави шесте годишњице „независности“, одржане у Приштини 17. фебруара:

„Централна прослава свечаности шестогодишњице од проглашења независности састојала се у свечаном дефилеу елитних јединица косовских безбедносних снага на приштинском главном тргу, који је пратило више хиљада грађана. Обраћајући се посланицима на свечаној седници скупштине Косова, премијер Хашим Тачи оценио је да је априлски споразум са Србијом један од важнијих резултата које је независно Косово постигло до сада.“

Онда је приказан делић Тачијевог обраћања:

„Постигли смо први, историјски споразум између Косова и Србије. Као резултат, распустили смо паралелне структуре. Визија независног Косова је она о демократској држави Косово, које је спремно да нађе своје место у породици слободних народа.“

Потом смо се вратили Зани Цимили:

„За грађане Косова ово је велики догађај који заслужује да буде достојно прослављен.“

Затим су приказане изјаве анкетираних грађана:

„Ово је веома важан дан за Косово, знајући патње које смо преживели на путу за слободу“, рече једна млађа жена.

„Овај дан симболише наше дуго очекивање да ми напокон одлучујемо сами за себе“, сматрао је један старији човек, после којег је поново реч имала Зана Цимили:

„Прослави је прилагођен и познати споменик независности `Њуборн` (односно `newborn` на енглеском, језику на којем је и написан, што у преводу значи `новорођени` – прим. М. З.) у центру Приштине. Аутор обелиска `Њуборн` Фисник Исмаили каже да је то споменик који представља симбол независности Косова.“

Логично, прилику да се обрати камери добио је Исмаили:

„Идеја је да се сећамо људи који су се жртвовали како би ми данас уживали, и `Њуборн` и слободу коју имамо.“

Прилог је завршила Зана Цимили:

„Свечаности које су широм Косова почеле пре пар дана закључиће вечерас у центру града концерт локалних угледних певача, а на крају велики ватромет.“

По свему виђеном само у овом прилогу, Б92 заиста чини јединствен, вероватно и непоновљив случај у историји човечанства. Што реченим, што прећутаним, што преко Зане Цимили, што преко њених саговорника, тек, Б92 је у та два минута успео да сатера несагледиву количину увреда и противсрпског отрова. Овакви прилози остаће за вјеки вјеков као застрашујуће сведочанство понора у који се Српство суновратило почетком 21. века.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *