„Ово је најбоља Немачка коју смо икада имали“

У фокусу немачке штампе овог викенда је Међународна безбедносна конференција у Минхену, па тако и говор Јоахима Гаука, у којем се председник Немачке заложио за промену спољнополитичког курса.

„Немачки председник је импресивно повезао снагу реализма са озбиљношћу спољне и безбедносне политике, спојивши при томе важне вредности са интересима. Прошла су времена када је Немачка због нацистичке прошлости морала да буде по страни, чекајући на разумевање својих суседа. Берлин се у временима кризе у Европи, понео веома храбро и у дело спровео спасоносне мере. Али на спољнополитичком плану, испит зрелости тек предстоји. Председник Гаук не заговара прилично распрострањено размишљање, према којем би Немци рашчишћавање хаоса требало да препусте другима. Јер се у таквој позицији крије класична дилема, коју је и сам описао: Ко се упусти у посредовање биће крив, а онај ко то не чини, такође је крив“, примећује Велт, осврћући се на говор немачког председника на Међународној безбедносној конференцији, која се традиционално одржава у Минхену.

„Прошло је четири године, од како је Гауков претходник због несрећних изјава о спољној политици Немачке, морао да поднесе оставку. Гаук промишљеније бира речи него Хорст Келер, али његова намера није претерано другачија. Он од канцеларке Ангеле Меркел захтева промену курса у спољној политици, а посебно удаљавање од претходног шефа немачке дипломатије Гида Вестервелеа“, коментарише Минхенер Меркур.

„Председник Немачке у свом излагању није оклевао јасно да дефинише интересе и опасности. Политика немешања у унутрашња питања земаља са насилним режимима, не би требало да буде неприкосновена. Посебно то не сме бити случај ако је реч о ратним злочинима, геноциду и злочинима против човечности. Немачка али и други морају прискочити у помоћ. То се очекује и од шефице немачке владе. Тиме је председник Гаук хтео да укаже на потребу другачије интонације немачке спољне политике и да демаскира флоскуле и изговоре“, пише берлински Тагесшпигел.

„У немачкој спољној и безбедносној политици се великом брзином развија парадигма. Чак и када је Савезна Република Немачка настојала да учествује у посредовању и решавању неког конфликта, њена активна улога би се на крају нашла у првом плану. Председник Гаук верује да Немачка више не може да се крије иза историјске кривице, мада се она не сме заборавити. Јер Немачка је данас водећа сила у Европи, због чега на својим плећима носи глобалну одговорност. При томе је важно бити обазрив, посебно у војним мисијама. Онај ко заговара војне интервенције у свету, мора јасно да наведе њихов циљ, али и изгледе њиховог успеха са све немачким војницима у њима“, констатује Фолксштиме из Магдебурга.

„Гаук не доводи у питање међународно право, односно неоспорни принцип одговорности у заштити оних који су на мети насилних режима. То добро звучи и говори о безбедносној политици, која је усмерена ка заштити људских права. Али суштинско питање гласи: Платити више за ангажовање других, као што је то био случај до сада – или бити у првим борбеним редовима и пуцати? Немачки председник на то питање није одговорио. Уместо тога он је само отворио јавну расправу“, пише Зидвест-пресе из Улма.

Приредио: Јаков Леон

Извор:  http://www.dw.de/

 

Један коментар

  1. Pa kada je istorijska krivica u pitanju oni su je pregrmeli bar onaj David Ferk kada je 1999 u Prizrenu ubio Andrijevica i Veselinovica. Obelezja pod kojim je pucao ista su kao iz oba prethodna rata. Cak su im i puskomitraljezi isti. One 999 moze da se gledaju i kao 666. Vazno je da ,,covek,, nema krivicu, verovatno zbog toga nije ni kaznjen. U dilemi sam samo kako ce se ponasati oni silni ,,nasi,, sa duplim drzavljanstvima, hoce li i oni da me lupaju na kucnom pragu samo zato sto nisam za jevropu? A mozda ce da se uplase od onoga sto je Sutanovac napravio? Sila smo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *