Почетна / Колумне / Нема шале са „нанотехнологијом“

Нема шале са „нанотехнологијом“

Пише Драгомир Антонић

Послушао сам савет првог потпредседника. Нисам кренуо на пут за олујних дана. Из стана сам изашао до Кнез Михаилове улице, која је била без снежних сметова, и у галерији „Прогреса“ погледао изложбу фотографија о Српкињама које су живеле у Пећи током двадесетог века. Лепе фотографије жена отменог изгледа. Нажалост, њих нити њихових потомака у Метохији више нема. Остале су само црно-беле слике, неколико везених столњака, сребрни славски чирак, песма „Густа ми магла паднала“ и анђеоски глас Марчеле Франческо. Укратко: понашао сам се као лојалан грађанин наклоњен културним дешавањима. Од пензионера се више и не очекује.

 

ПИНЂУР ИЗ СТАРЕ СРБИЈЕ Богу хвала, није ми ово прва фебруарска кошава те нисам био изненађен њеним ковитлацима. Учио сам у основној школи да, кад се сударе ваздух из панонских равница и ваздух са Карпата, ствара се ветар, познат под именом кошава у Подунављу. Тада се ваља, говорили су стари људи – чијег би знања хтели да се одрекнемо, јер није у складу са бриселским протоколом – примирити, а ако се негде баш запело изаћи, мора се човек утоплити.

У стану грејање ради, породица на окупу, наиђу комшије и понеки храбрији пријатељ из краја. Створи се мала гужва пуна радости. Унука Дрена најрадоснија. Васпитне стеге попусте а мирис вруће ракије душу разгали. Уз варену ракију, која је стигла из Кнића од пријатеља Мише, пријају чварци од Драгана из Јагњила. Сланина је сремска, сир и кајмак од Војке из Штавица а туршија, кисели купус и пројино брашно од Раше из Мионице. Пинђур је из Старе Србије, ајвар спремила јесенас кћер Ђурђина. Затекло се у резервама мало спрже из  Бојника од мог друга Крстића. Жена Анђелка замесила проју – зна се да кукурузно брашно неутралише масноћу. Док се проја пекла, очистио сам неколико главица белог и црног лука домаће производње. Као превентиву, због притиска. Тек да се нешто замези уз ракију. Уз мезе крећу приче и разговори. Највише о прошлим временима, детињству; како је некад било, а онда ненадано разговор склизне у блиску прошлост и данашње доба. Постане жустрији, али захваљујући благој ракији, зналачки скуваној, не прелази у бескрајне расправе.

[restrictedarea]

…И РАЗГОВОР КРЕНЕ ДРУГИМ ТОКОМ Прича се лагано, са шаљивим коментарима о садашњости. Без зле намере. Добродушно, а онда чујемо, јер нико од нас не живи мимо света, ординарну глупост јавно изговорену и разговор крене другим током. Од неких особа и изјава се једноставно не можемо сакрити. Возачи и власници аутомобила кренуше са коментарима о обележавању бензина „најновијом методом нанотехнологије“, како је на телевизији саопштено. Нико од присутних не зна каква је то „нанотехнологија“ (знамо само песму „Црвен фесић, нано“) али сви су видели раније емитовани телевизијски прилог. Неки човек у униформи је увлачио пластично црево у резервоар а други је шприцом – какве је пре педесет година користио Мића болничар из Чачка кад је по кућама деци и старијим особама давао инјекције пенцилина – убацивао у флашицу нешто невидљиво. Слику је пратио глас новинара који објашњава да је то што се не види безбојна нанотехнологија без укуса и мириса. Затим се на екрану појавио господин по имену Чарлс Вајт који је деловао убедљиво мада се није разумело шта је говорио. После њега се појавила особа која је изјавила да се нанометода користи у Европи. Прилог је праћен сликом на којој су се видели троуглови црвене, зелене и беле боје са крупно исписаним троцифреним бројевима. Шта су они значили, није објашњено.

 

ПЛАТИЋЕ ТО ПОТРОШАЧИ – СОЛИДАРНО На крају прилога појавила се госпођа министар енергетике, аутор „једноставног рачуна за струју“ и рекла да је ово што смо видели „нанозамена за досадашње акцизе, чиме ће се спречити шверц горива а буџет ће остварити добит од 40 милиона евра“. Завршни коментар новинара, или је то рекао неко од поменутих учесника, гласио је да ће мере дати велики допринос буџету кад се промени законска регулатива и омогући људима са шприцевима да узимају узорке и по кућама, односно из паркираних аутомобила.

На трен смо ућутали, замишљајући сцену: док седите са друштвом, око вашег аутомобила се врзмају људи са шприцом у руци и извлаче гориво, стављају на електронски блесиметар и доносе одлуку да ли сте учесник у удруженом шверцерском подухвату или нисте. Није смешно. Шприцеви и пластична црева се већ користе а особа у униформи има напретек. Кад смо чули колика је планирана буџетска добит, закључили смо да ће гориво врло брзо поново поскупети. Борбу против шверцера ће потрошачи солидарно платити, јер се све због њих ради. Нема шале са нанотехнологијом.

Кошава је прошла, али то не значи да се неће поново јавити. У случају поновних налета, седите у свом дому. Не заборавимо часне Србе и без кошаве оковане у Хашком казамату. Њих нема ко да спасе. Пре петнаест година НАТО зликовци су нас бездушно отровима и бомбама засипали. Пре 70 година су сто Срба за једног свог убијали. Сто Срба за једног Немца. Пре равно једног века просвећене Бечлије су клале и вешале по Србији, старце, жене, труднице, децу. Убијаће поново, ако им се пружи прилика. Не смемо злочин заборавити. Молимо се за архиепископа охридског Јована.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *