Почетна / Други пишу / Милена Цмиљанић: Протести у Босни и Херцеговини и повратак Аустрије на Балкан

Милена Цмиљанић: Протести у Босни и Херцеговини и повратак Аустрије на Балкан

На стогодишњицу од почетка првог светског рата реч „ревизија“ постаје врло популарна у политичким процесима на Балкану. Сведоци смо покушаја ревизије Дејтонског споразума, узрока Првог светског рата, као и аустријског утицаја на Балкану.

Приче о некаквом „Бошњачком пролећу“ можда би могле да прођу негде у Европи, али на Балкану сигурно не. Ови догађаји су можда први дан и имали социјални карактер, али су убрзо злоупотребљени и социјално незадовољство сада неко покушава да искористи у политичке сврхе.

Овде се могу издвојити два фактора: унутрашњи и спољашњи. Што се тиче унутрашњег, треба имати у виду да је ово изборна година у БиХ. Скоро све политичке странке у федерацији су се за протекле 4 године измењале на власти, не урадивши ништа на побољшању стандарда грађана, и сада, по старом добром обичају, да би имали било какве изгледе на овим изборима, покрећу питање унитаризације БиХ. Врло индикативно је и то што су власти кантона одмах поднеле оставке, а да нико од чланова Председништва и не планира да иде тим стопама. Све личи да се ради по принципу: ако већ треба неко да буде жртвован за више циљеве, нека то буде нижи ешалон власти.

Међутим, спољни фактор је овде много значајнији. Ступивши на дужност министра иностраних послова Аустрије Себастијан Курц, одмах сутрадан је допутовао у Хрватску, како би, како је сам изјавио, упутио сигнал да је регион западног Балкана приоритет спољне политике Аустрије. Да је заиста тако, потврђује и велико ангажовање аустријских званичника од почетка нереда у БиХ. Сви они се слажу да је у питању социјални бунт, али његово решење виде у политичким променама – новом Дејтону. Себастијан Курц је одмах ове нереде повезао са нефункционалношћу садашњег управног апарата БиХ и искористио прилику да покрене питање промене самог устава.

„Грађани заслужују да живе у једној земљи која има политичке структуре које функционишу… Дејтон је био добар за успостављање мира. Сада је потребан један нови Устав“.

Са тиме се слаже и други аустријски политичар Волфганг Петрич и додаје:

„Због тога сада ЕУ и САД, у сарадњи са позитивним домаћим снагама, имају обавезу да се ангажују у стварању функционалног политичког и економског система који постоји свуда у Европи”.

Интересантне су реакције и других аустријских дипломата на протекле догађаје. Високи представник за БиХ, Валентин Инцко одмах је запретио повећањем аустријског контингента, ауколико стање ескалира, размишљаће се и о трупама ЕУ. Остаје питање, ако су немири социјалне природе, што бошњачке и европске политичке елите непрестано наглашавају, шта ће ту војска? Зар је војска интервенисала и за време демонстрација у Грчкој, Шпанији, Италији, па чак и сада у Украјини?

Овај предлог Инцка, Кетрин Ештон је одлучно одбила, али треба рећи да ће аустријске трупе у БиХ на лето свакако бити увећане за нових 100 војника. Тренутно их је у БиХ 190. На недавном заседању владе Аустрије одлучено је било да ове године пошаљу на Косово додатних 130 војника у састав КФОР-а. Аустрија ће разместити на северу Косова укупно 500 војника, заменивши Французе у том сектору. На тај начин, на Косову и у Босни и Херцеговини Австрија ће имати највеће контингенте од земаља које нису чланице НАТО.

Имајући у виду да велике силе немају више времена да се баве Балканом, сада ови регионални играчи постају реално јаки. Аустрија, имајући иза себе Немачку, почиње активно да утиче на догађаје на овом подручју. Приметна активизација аустријске безбедносне политике изражава се њеном жељом да учествује у мисијама ЕУ и у Централној Африци и Малију под мандатом УН.

„Морамо бити присутни свугде тамо где настају кризе“, казао је министар одбране.

У исто време, у Аустрији су у пуном јеку припреме научних скупова о Првом светском рату, штампа се велики број књига о том периоду, снимају се филмови и серије све са циљем да се кривица за избијање рата пребаци на неку другу страну, по могућности српску. Интересантна је ствар што је у години јубилеја почетка Првог светског рата, током рушилачких нереда у БиХ био запаљен и један од депоа у којем се чувала највреднија грађа из времена Аустро-Угарске којом је Архив БиХ располагао.

Сви горе наведени процеси нам говоре да ова година није само карактеристична по јубилеју почетка Првог светског рата, већ, ако се направи дубља анализа ситуације на Балкану, изгледа као да није ни прошло тих 100 година. Као да смо у 1914. години. Опет је велико незадовољство у целој БиХ, опет Аустрија прети војском, а Немачка врши велики притисак на Србију тражећи, између осталог, и промену свести српског народа.

Глас Русије

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Садржај је заштићен !!