Крај „наранџастог генерала“

Пише Зоран Милошевић

Да ли одлазак Мајкла Мекфола – са дужности амбасадора САД у Москви –означава и подвлачење црте испод америчко-руских односа за последњих двадесет година?

Амбасадор САД у Москви, Мајкл Мекфол, обавестио је јавност да је поднео оставку на функцију коју је обављао. Одлазак Мекфола руски медији су оценили као важан догађај. Он представља, између осталог, и подвлачење црте испод америчко-руских односа за последњих двадесет година, сматра Јуриј Баранчик из Центра научне политичке мисли и идеологије. Портал contrpost.com истиче да се оставка Мекфола одавно наслућивала јер није могао да уради ништа од онога што се од њега очекивало, а што је овај портал, како сам истиче, предвидео. Главна мана Мекфола је што је формиран као научник који у реалном животу није умео да се носи са елементарним политичким марифетлуцима. Професори теорије често су у пракси слаби, зато је његово именовање било кадровски промашај Вашингтона. Мекфол, сем бучних изјава како Путина треба уклонити са власти, друго није знао да каже, а још мање да уради. Ипак, током протеста руске прозападне опозиције пре две године, добио је надимак, како неки истичу „на кредит“, „наранџасти генерал“. Требало је да изведе „обојену“ револуцију у Русији и смени Путина.

 

ПОТРЕБНА НОВА СТРАТЕГИЈА Одлазак Мекфола, дакле, сведочи да је епоха доминације САД у односу са Русијом прошла, те да Вашингтон сада мора да донесе нову стратегију, ако је до сада није израдио. Нову америчку стратегију представљаће нови амбасадор. Он ће бити одраз те стратегије, а аналитичарима остаје да чекају његово постављење.

Мекфол је професор Универзитета Стенфорд, непрофесионални дипомата. Провео је на месту амбасадора САД у Русији само две године. Током свог амбасадоровања, требало је да дискредитује Русију у очима светске јавности и да је утера у кавез у којем би била угушена, али није успео. Према мишљењу Љубова Љуљкова, изнетом руском порталу правда.ру, Мекфол је у Москву дошао да руши Путина и разбије антиамериканизам грађана Русије. Своју мисију није обавио. Напротив, Русија је ојачала и сваким даном добијала све више на угледу у свету. Ова нова позиција Русије одвела је САД и Европску унију на слепи колосек те, како је недавно на Међународној минхенској конференцији оценио министар иностраних послова Немачке Франк Валтер Штајнмајер, „та политика нема будућност“. Политику САД коју је спроводио Мекфол дефинисао је Бжежински, а названа је „стратегија анаконде“, тј. снажно опкољавање Русије и дављење до уништења. Даље спровођење стратегије само ће оснаживати Русију и подизати јој рејтинг у свету. Зато су САД приморане да доносе нову стратегију, истиче белоруски портал imperiya.by.

 

ПОМОЋ „ПЕТОЈ КОЛОНИ” Мекфол је у Москву послат са великим очекивањима Вашингтона, али и руске либералне опозиције. Дошао је у јануару 2012. године, одмах после председничких избора у Русији, са циљем да максимално отежа живот Владимиру Путину и као „стручњак“ за Русију организује помоћ руској „петој колони“ која је требала да протестима обори тек изабраног председника.

Први јавни наступ новог америчког амбасадора у Москви био је сусрет са опозиционим лидерима и представницима тзв. невладиног сектора. Москва је реаговала равнодушношћу и опструкцијом у медијима. Но, зато је из Вашингтона Мекфолу и руској „петој колони“ стизала медијска помоћ да би се извршио притисак на власт у Москви, што је само дискредитовало и амбасадора и руску „пету колону“ у очима јавности. Јачање Русије, одличне политичке процене и адекватно понашање политичара скинуло је овог дипломату са првих страница новина и електронских вести и пребацило га на шаљиве и забавне стране (где су га исмевали и збијали шале са њим) јер су све његове активности завршавале неуспехом. Наиме, неке његове изјаве су биле смешне и будаласте, попут оне да „Путин неће да сарађује са САД у борби против Русије!“. Ову изјаву руски медији су вртели даноноћно као најбољу политичку сатиру. Тада се смејала цела Русија (наши медији су ово успешно прећутали) и Мекфол више није силазио са новинских страна које су посвећене вицевима и забавним садржајима. Ту су руски сатиричари развијали огромну делатност, а руском хумористичком духу је посебно била забавна констатација Михаила Задорног „Ну, али су ти Американци глупииииии!“

Један коментар

  1. Михаила Задорног „Ну, али су ти Американци глупииииии!“

    Sta zar nisu,glupi su kao noc.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *