Да се не заборави!

Пише Сергеј Белоус

Више од сто угледних званица из земље и иностранства, међу којима су многа нашој јавности позната имена, учествоваће на Међународној конференцији  „Да се не заборави!“ која ће 22. и 23. марта, на 15-годишњицу напада НАТО на СР Југославију, бити одржана у београдском Центру „Сава“

Својевремени портпарол НАТО-а Џејми Шеј једном је саркастично рекао својим колегама: „Спокојно бомбардујте Србе, врло брзо ће они то заборавити“. Врло често, тужни токови савремене српске политике, као и моћна прозападна пропаганда у медијима и јавном животу, формирају илузорни утисак да је говорник Северноатлантске алијансе био у праву. Ускоро ће, међутим, бити добре прилике да се преиспита и тај, вештачки „инкорпорисани“ мит. Јер, за непуна два месеца, тачније 22. и 23. марта, а поводом 15-годишњице агресије НАТО на Савезну Републику Југославију, одржаће се Међународна конференција, која ће проћи под паролом „Да се не заборави!“ На једном месту у Београду – и то у Центру „Сава“ – биће окупљено више од 100 угледних научника, дипломата, аналитичара, бораца за истину и јавних лица из свих крајева света, које ће као говорници узети учешће у овом изванредном форуму. Ево, укратко, неколико звучнијих имена међу до сада потврђеним учесницима: Сокоро Гомес (председница Светског савета за мир) генерал др Леонид Ивашов (Русија) Вили Вимер (Немачка) др Дајана Џонстон (САД) Гао Ли Анџи (директор Кинеског центра за светске студије) мајор Пјер Анри Бинел (Француска) академик Жан Брикмонт (Белгија) адмирал Елмар Шмелинг (Немачка) академик др Јелена Гускова (Русија) генерал Сатиш Намбијар (Индија) Јан Оберг (Шведска) и многи други.

НЕПРОЛАЗНА ПИТАЊА Тема долазеће конференције је неоспорно актуелна и данас – „Глобални мир против глобалног интервенционизма и империјализма“ а сагледавање овако значајног питања одвијаће се кроз четири седнице (интервенционизам, светска криза и милитаризација, перспективе мултиполаризма и демократизације међународних односа, и млади у борби за мир и развој). Иза организације овог скупа од највише друштвене и политичке, а можда и научне важности, стоје „Београдски форум за свет равноправних“, СУБНОР Србије, „Клуб генерала и адмирала Србије“.

Нимало безначајно је и што ће целокупан програм обележавања 15-годишњице почетка агресије НАТО (која се, у суштини, није зауставила, него се после 2000. претворила у борбу другим средствима – на пример: уместо бомбардера Б-52, сада имамо телевизију Б92) бити повезан и са обележавањем 100-годишњице Првог светског рата. „То је логично“, каже за „Печат“ председник „Београдског форума за свет равноправних“, бивши министар спољних послова СРЈ Живадин Јовановић, „јер су и Први светски рат и агресија НАТО били империјалистички, освајачки ратови. И један и други су покренути под лажним изговорима, и у оба рата прва и највећа жртва био је српски народ.“ Са обзиром на то, током конференције ће бити представљена нова књига, објављена уз помоћ „Београдског форума“, под насловом „Србија у Великом рату 1914-1918“ аутора академика Љубодрага Димића и професорке Мирјане Радојичић.

[restrictedarea]

СХВАТАЊЕ ДАНАШЊИЦЕ Памћење чак и таквих, најстрадалнијих страница савремене српске историје, непроцењиво помаже схватању данашње ситуације. Јер, тај низ историјских догађаја који је започео деведесетих година а траје и данас, следи општу логику и има непрекинут континуитет који се обезбеђује једноставном реализацијом дуготрајних геополитичких циљева најмоћнијих западних држава: пре свега чланица НАТО, наравно, са посебним нагласком на САД. Требало би да се разуме да су Америка и њене савезнице у смирај двадесетог века радиле на решавању за њих веома значајних глобалних и регионалних стратешких задатака: успостављање трајног присуства САД на Балкану (а самим тим и учвршћивање позиција у целој Европи) такозвано „дупло ширење“ НАТО у географском (на исток, ка руским границама) и идеолошком смислу („нова мисија“ Алијансе више није била ограничена територијом држава чланица) успостављање преседана „хуманитарне интервенције“ без одобрења Савета безбедности Уједињених нација (који је даље „еволуирао“ у концепцију „Одговорност заштите“ (Responsibility to protect). Наравно, Србија није била јединствена мета те погубне империјалистичке геостратегије распомамљене Америке, али она се у том моменту, као и много пута раније у историји, нашла на путу тих амбиција и својим слободољубљем већ ко зна који пут „засметала“ остваривању империјалистичких планова.

Нажалост, српском народу се од стране „НАТО пријатеља“ намеће комплекс кривице и ниже вредности, преправља се историја, стално се ради на „промени свести“ и вредности зарад „светле будућности“ и „бољег живота“. Али, што пре се народ присети „доброг искуства“ из непосредне прошлости, то ће пре и схватити да га често користе као монету за размену или пиона на геостратешкој шаховској табли. Како би избегао такву судбину која му је намењена – он једноставно не сме да заборави!

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Avatar

    To sto su nam uradili nikada se nesme zaboraviti a i nece.

  2. Avatar

    Kad zaboravimo svoje pretke, ne obelezimo, bar plamickom svece, na
    zadusnice, kidamo nit zivota i brisemo svoj, i nasih potomaka identitet.
    NATO je izvesio veliki zlocina prema nama (i tolikima pre i posle),
    utokiko veci, jer je i priprema-falsifikovanje, takodje kriminal.
    Zlocin se odigrao, na samom kraju XX, veka, pljujuci i rugajuci se
    celom covecanstvu (i jadnoj Povelji UN i medjunarodnim zakonima).
    NATO je nelegalna organizacija, pored Statuta, forme i znamenja, pa je njen zlocin gori od mafijaskih.
    Ne-zaboravom, treba podsetiti i svu perfidnost, uvlacenjem
    legalnih drzava i institucija u zlocin i gazenje toliko toga.
    Pored smrti i razaranja, nanetih Srbiji (tada jos ostatka Jugosalvije), uvukli su i njene drzavljane (gradjane) u kriminal-
    sustinski, pobunu i gradjanski rat.
    U svoj moralnoj bedi, stavili su, pod “NATO kisobran”, sto puta
    vecu silu drzava clanica (a vojno, i daleko vise), da zlocinu,
    (pokusaju) prilepe laznu etiketu “legitimiteta medjunarodne zajednice”.
    Da se ne zaboravi!
    Da znamo ko i kakav je zlocin, nad nama (i ne samo), pocinjen!
    Da podsetimo i nase drzavljane, Shiptare, da zlocinci nisu
    prezali da pobiju nevine (iako je i pilot koji je povukao
    okidac i njegov komandant, video i znao, na koga cilja),
    da ih uvuku u zlocin, i da im, za uzvrat, nista nije dato,
    a da i nas i njih, smo pljackaju.
    Da ne zaboravimo ni osatle zlocine NATO, po svetu!
    Da ne smetnemo s uma, da ako nasednemo na poziv, i poslusamo
    “nase”-NATO propagandiste, zlocincima ce se zlocin pretvoriti u
    pravo, nase zrtve, postati krivci, a mi, pridruzeni, udruzenim
    zlocincima.
    Da ne zaboravimo, i da ne lazemo, opasnost nama i svetu, preti od
    NATO, a ne, od lazne opasnosti!
    Podrzavam ne-zaborav, pridruzujem se plamickom svece za sve zrtve, a molim, sve ne-zaboravnike, da ne-zaborav, sirimo (laznu
    etiketu sljstimo) i plamicke ujedinimo u plamen – NE, zlocinu!
    Sroljub Savic

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *