Почетна / Свет / Будуће бивше колоније Велике Британије

Будуће бивше колоније Велике Британије

Пише Зоран Милошевић

Немачка све више преузима Европску унију као ексклузивну интересну зону (империју) у којој нема места за интересе Велике Британије и Француске, те се Британци због тога окрећу „Британском комонвелту“

Једног лепог дана људи ће провалити у зграду Европског парламента и све ће вас повешати, вас лажљиве чиновнике! Истина ће победити!, узвикнуо је посланик Годфри Блум у Европском парламенту током јануарског заседања (13–15) 2014. године. Блум је члан Партије независности Уједињеног Краљевства, једне од водећих евроскептичних партија у Европској унији. Партија независности Уједињеног Краљевства (UKIP – United Kingdom Independent Party) тренутно је најпопуларнија политичка партија у Британији, према резултатима истраживања јавног мњења које је спровела компанија „ComRes“, а по наруџбини новина „Сандеј мирор“ и „Индипендент“. Озваничење својих тежњи евроскептичне партије Британије могу остварити током мајских избора, што изазива велику забринутост у неким државама Европске уније, пре свега у Немачкој.

Британским бирачима данас нису привлачне традиционалне партије, већ млада партија – Партија независности коју подржава 27 одсто бирача, док лабуристе и конзервативце подржава један, односно два процента мање. Неки популарност Партије независности тумаче популарношћу лидера Најџела Фараџа, од кога је популарнији само премијер Британије Дејвид Камерон (22 наспрам 27 одсто).

И премијер Велике Британије Дејвид Камерон „лети“ на крилима евроскептицизма, по чему се не разликује од Партије независности, јер намерава да распише референдум у држави о питању чланства у Европској унији ако његова Конзервативна партија победи на следећим изборима. До референдума Конзервативна партија ће анализирати односе Велике Британије и ЕУ и уколико после тога не буде потписан нови уговор Лондона и Брисела, влада ће расписати референдум о изласку из Европске уније после парламентарних избора 2015. године. Тачан датум је неизвестан, али највероватније време одржавања референдума је крај 2017. године, пише Карлес Касахуана (Carles Casajuana) за шпански лист „El Pais“. Криза еврозоне снажно умањује привлачност европских интеграција и гура Британију на колосек на којем се она не осећа пријатно. Зашто је Велика Британија евроскептична, односно незадовољна Европском унијом? Има ли  политичку алтернативу? Ко, дакле, познаје британску политику и њену дубоку рационалност, зна да британски политичари не иду грлом у јагоде, већ да постоји (добра) алтернатива, тако да британски евроскептицизам личи на добро режирану представу за јавност, јер је међу политичком елитом све већ договорено, само остаје да се успешно одиграју поверене улоге. Ради се о томе да Немачка све више преузима Европску унију као ексклузивну интересну зону (империју) у којој нема места за интересе Велике Британије и Француске, те да се Британци због тога окрећу „Британском комонвелту“.

[restrictedarea]

ИСКУСТВА „ДЕКОЛОНИЗАЦИЈЕ” После завршетка Другог светског рата Британија је била увучена у низ конфликата на границима своје огромне империје. У току процеса „деколонијализације“ војска и полиција Британске империје учиниле су невероватне злочине (посебно по мерилима „света после Нирнбершког процеса“, али су лондонски политичари уништили већину документације о овим зличинима. Ипак, осећајући крај, политичари из Лондона започели су процес спасавања Британске империје још 1931. године оснивањем „Британског комонвелта“. Комонвелт (енгл. Commonwealth) јe удружење независних суверених земаља широм света, већином некадашњих припадница Британске империје. Комонвелт је познат и под називима Комонвелт нација, Британски комонвелт нација и Британски комонвелт. Тренутно има 53 државе чланице.

Први задатак организације је био да регулише односе између Уједињеног Краљевства и доминиона, пре свега са Аустралијом, Канадом и Новим Зеландом. Но, после Другог светског рата овим путем су пошле и друге „будуће бивше колоније“. Шеф Комонвелта је краљица Енглеске, а наглашена је пракса представљања заједнице као церемонијално-добротворне организације, која нема никакав значај, осим за испољавање колективних сеанси носталгије. Ипак, није тако, тврди портал sputnikipogrom.com.

 

АМБАСАДОРИ КОМЕСАРИ Ако се, дакле, дубље сагледа улога Комонвелта, види се да је надлежни суд за све чланице британски суд, тачније „Судски комитет Тајног савета“. Повремено овај суд процесуира политичаре Комонвелта (чак и оне из САД) ретко, али им суди. Можете ли замислити да је Врховни суд Србије надлежан и данас за све републике бивше Југославије или Врховни суд Русије за све чланице Совјетског Савеза? Друго, дипломатски односи држава чланица Комонвелта одржавају се посредством британских функционера (на пример, ако би Украјина хтела да постави амбасадора у Србији, обратила би се министарству спољних послова Русије!) а свакако је интересантан „детаљ“ да се при акредитацији унутар Комонвелта не називају амбасадорима, већ „комесарима“. Треће, грађани држава чланица Комонвелта могу да гласају на изборима у другим државама заједнице (на пример, преседник Србије побеђује на изборима захваљујући подршци грађана Хрватске или обрнуто). Четврто, заједнички бруто национални доходак 2013. године свих држава Комонвелта је био преко 10 трилиона долара, а само 2006. износио је тек 5,5 трилиона долара. Унутар Комонвелта се тргује са већим олакшицама него са државама изван заједнице, од 30 до 50 одсто. Раст економије свих држава Комонвелта је 7 одсто, што је у свету прожетом кризом зачуђујуће. Извоз Британије у друге чланице Комонвелта 2013. године је био већи од 90 милијарди долара, што је само четвртина извоза у државе Европске уније, али ако се погледа статистика, види се да сваке године британски извоз расте у државе Комонвелта просечно за 10 одсто. Пето, Комонвелт се простире на тридесет милиона квадратних километара где живе 2,2 милијарде људи, под директним утицајем Велике Британије. Ово је незамислив простор за бизнис којим се не могу похвалити ни Американци. Британски универзитети су места окупљања студената из свих бивших колонија, али и места где отварају своја одељења. У случају потребе Британија може да изврши мобилизацију свих држава Комонвелта ради заштите својих интереса. Још један интересантан детаљ – 10 одсто састава британске армије су војници и официри из Комонвелта, а до 2020. године, према плану министарства одбране,  треба да их буде 20 одсто.

Историја показује да је „бивша“ Британска империја опасан (не)пријатељ. Када је Јужноафричка Република постала непослушна, Лондон је организовао блокаду која је довела буквално до катастрофе. Слично сада пролази Зимбабве, искључен из Комонвелта и за последњих 10 година претворен од богате у државу гладних. Лондон, очигледно, не трпи побуну. Показује се да колаче деци у Зимбабвеу ипак меси и пече бака из Лондона, наводи портал knowhistory.ru.

Непоштовање општеприхваћених људских вредности, посебно људских права, ако је то интерес Велике Британије, оправдано је. Подсетимо се да је Ухуру Кениата  председник Кеније, оптужен за убиство преко 2.000 људи. Међународни суд се бавио његовим случајем и оптужио га за „преступе против човечности“, но у Лондону је овај човек био омиљен и приман од свих са великом срдачношћу, док су се моралисти из Европске уније згражавали. Махинда Раџапаксе, председник Шри Ланке, према оптужници убио је више од 40.000 мирних људи, распустио једном парламент и похапсио већину опозиционара, али га Лондон није казнио. Управо супротно, у новембру 2013. године примио је делегацију савезника из Комонвелта како би разматрали припреме за спортске игре Комонвелта планиране за ову годину.

 

ПОТЕНЦИЈАЛ ЗА ШИРЕЊЕ Колики углед Комонвелт има, говори податак да тамо желе да уђу и државе које нису биле у саставу Британске империје, на пример, португалски Мозамбик и немачко-белгијска Руанда, те француски Габон. Комонвелт, што је интересантно, има огроман потенцијал за ширење. На пример, према истраживањима јавног мњења у 2011. години становници неких афричких држава су се саглашавали да њима директно влада Лондон, а тако мисле и становници Јамајке. Занимљиво је да свега неколико аналитичара повезује британски евроскептицизам са привлачношћу Комонвелта. Од 1990. године у Комонвелт је ушао француски Камерун, што је правно образложено тиме да је један мали део земље некада припадао Британској империји, па се то може применити и на Француску (нико није заборавио енглеско-корзиканско краљевство) и Немачку (наслеђе Хановерске династије) док Лондон истиче да у коју год је земљу ступила нога војника Краљевства, она може постати чланица Комонвелта, а у свету постоје само 22 државе где није ступила британска војска.

Но, дивљење свих великих држава, када су у питању Британија и Комонвелт, изазива податак да сви трошкови администрације овог неоколонијалног апарата не прелазе 26 милиона долара. Енглези просто не дозвољавају велике трошкове што увек новца гладна бирократија тражи.

Трансформација империје у Комонвелт постала је велики успех колонизатора, а   побољшао се и стандард и услови живота становника колонија. Британске власти су тиме спасене од издржавања инфраструктуре и војске, а локалне државе су стекле самоуправу. Управо ове државе данас показују најбољи економски успех (Индија, на пример).

Но, постоји и једна држава где Британија влада директно – Канада, наводи портал politikus.ru. Генерал-губернатор Канаде (о коме се мало пише а има огромна овлашћења)  јесте шеф извршне власти и ниједан закон не може бити усвојен без његовог одобрења. Може да распусти канадски парламент. Он поставља премијера и федералне министре, сенаторе, судије и друге чиновнике. Генерал-губернатора Канаде поставља лично енглеска краљица. Тренутно ту функцију обавља Дејвид Лојд Џонстон (David Lloyd Johnston) а заклетва која се приликом именовања полаже гласи: „Заклињем се на верност Њеном величанству краљици Елизабети Другој, краљици Канаде, а директно и њеним наследницима. Да ми Бог помогне!“ Просечно, генерал-губернатор дужност обавља пет година, али у теорији нема временског ограничења. Сличан утицај Британија има и на Новом Зеланду и у Аустралији, а ове земље су јој скоро увек помагале у ратовима, од којих је само Други светски рат представљао опaсност за њену безбедност. Политику Лондона у најважнијим областима аутоматски следе Канада и Аустралија, посебно у  енергетици. Интересантан је и податак да су Британија и Канада почеле уједињавати  амбасаде по свету…

Постоји мишљење да Сунце никада не залази над Британском империјом, јер када на острвима Питкерн у Тихом океану почиње да пада мрак, онда је сигурно да у области Диего Гарсија у Индијском океану свиће. Тако, технички посматрано, као и много година уназад „Сунце не залази изнад Британске империје“.

ДОМИНАЦИЈА

Pax Britannica, по аналогији са латинским Pax Romana, јесте период доминације Британске империје на мору и у међународним односима, почевши од битке на Ватерлоу 1815. године до краја Првог светског рата (1914–1918). Британска империја била је најмоћнија у периоду од 1837. до 1901. године.

Евроскептицизам

Према подацима истраживачке агенције „Opinion“ у јануару 2014. године излазак Британије из Европске уније подржава 52 одсто Британаца, два одсто више него у новембру 2013. године.

Британски медији, јасно је, ипак креирају јавно мњење против Европске уније. То откривају и сами наслови: ЕУ – Британија спремна на излазак; Велика Британија излази из Европске уније; Продубљује се криза између Европске уније и Британије… Управо најчитаније британске новине „Сан“ и „Дејли мејл“ отворено пишу о ЕУ са мржњом, а мало нијансираније новине „Тајмс“ и „Дејли телеграф“  такође су евроскептичне, тако да је број заговорника Европске уније у Британији све мањи.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Srpskeizdajice,vina vlasti, vodite gradjane u evropskuklanicu.Kakoto da dveveomauspesne zemlje ,savisokimstandardom,Svajcarska i Norveskanisu u EU, da Engleska ozbiljno razmislja da izadje iz nje,a da su neke zemlje Island,Ukrajina odbiole da udju u EU .nASA VLAST,IZDAJNICKA,AA govori sta cemo dobiti ali nikada ne govori sta cemo izgubiti.Izgubismo teritoriju Kosova,samostralnos, sada nam drzavu vode strani savetnici i nasi placenici.Ako cete u EU,morate i u NATO A to znaci modernizaciju vojnih snaga oruzjem zapada,zastamoramo datimilijarfde evra i na kraju moramo prihvatiti tihu okupaciju.Sta ce nam se desiti najbolje govori primer Grcke.Evroipoejci glasam protiv vasi do sada sam uvek glasao za opozicijhu.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *