АЛЕКСАНДАР ПОПОВИЋ: Имамо план за Београд

Разговарао Никола Врзић

Ми верујемо да за Београд, као и за Србију уосталом, имамо најбољи програм. Заправо, ми једини имамо написан програм. Што се тиче других странака, ја осим општих места, друге програме нигде нисам видео написане

Александар Поповић поново је, по трећи пут, кандидат Демократске странке Србије за градоначелника Београда. Поповић није професионални политичар на каквог смо навикли, већ и зато што не живи од политике већ од свог рада; разговор за „Печат“ и водимо у његовој канцеларији, у компанији „Хемофарм“ у којој је запослен. Можда је баш овакав његов бекграунд заслужан што његова предизборна понуда Београђанима и није оптерећена грандиозним обећањима и још већим пројектима, већ је састављена од обичних животних питања која углавном и чине свакодневицу становника српске престонице.

Почнимо разговор оним што је претходило расписивању ванредних избора у Београду, а то је одлука ДСС-а да учествује у смени Драгана Ђиласа, али истовремено нисте желели да са СНС-ом формирате нову скупштинску већину. Због чега?

ДСС је од 2008. године био опозициона странка, и на прошлим градским и на овим градским изборима јасно је критиковао све оно што су радили ДС, СПС, ПУПС, ЛДП и УРС до 2012. године, односно ДС и СПС и ПУПС од 2012. године, а што смо сматрали лошим и штетним за Београд и Београђане. Потпуно је логично да странка која је опозициона гласа за смену градске власти. Са друге стране, ми тај концепт прекомпозиције власти, уподобљавања састава локалних самоуправа онима у Републици никада нисмо подржавали. Такав концепт нећете наћи ни у једном демократском друштву, а у Србији су га увели Тадић и Дачић након избора 2008. године. То је нарочито недопустиво у престоници. Наш став је елементарно поштен.

И због тога нисте желели са СНС?

И због тога нисмо хтели да учествујемо у креирању нове већине. Не ради се о СНС-у, ДС-у или ма коме трећем, ради се о принципу.

Шта је остало после власти оних за чију сте смену гласали? Шта мислите да је највећи проблем Београда?

За одговор на ово питање потребна је читава књига, а не један интервју… Ипак, суштински, основни проблем, проблем свих проблема је у томе што се свих ових година власт изместила из руку Београђана у руке политичке елите. Свака власт се пре или касније отуђи од грађана, нека више, нека веома мало, али је чињеница да су претходне коалиционе власти занемаривале велики број проблема грађана, улазиле у проблематичне, нерентабилне инвестиције о којима грађани нису знали ништа или готово ништа.

Шта то конкретно значи?

Сетите се како се у претходној изборној кампањи, пре само две године, сакривала цена Моста на Ади. Како је могуће да грађани нису знали колико кошта цео пројекат? Како је могуће да је увођењем „Бус плуса“, а увео га је и СПС који сада прича како га треба укинути, расрђен цео Београд, а да је при томе сам пројекат уместо граду, новац донео приватној фирми? Конкретно, да ли становници Улице војводе Степе знају када ће и како, на који начин, њихова улица бити реконструисана, како ће изгледати, како ће стизати до града, поготово имајући у виду додатно саобраћајно оптерећење настало градњом насеља „Степа Степановић“? Знају ли Београђани да је, независно од тога што је метро, као независан шински систем, потребан Београду, метро који је претходна већина, са све УРС-ом, ЛДП-ом, СПС-ом и ДС-ом изгласала, такав да добрим делом Булевара краља Александра иде надземно, па је потпуно нејасно како ће избећи трамвајске шине, вероватно идући изнад трамваја? Знају ли да станице, а оне су најскупље, треба да буду на Тргу Николе Пашића, па на Теразијама, па код Српске академије наука и уметности, а онда на Варош капији?! Да буду на раздаљинама које се лагано препешаче? Такав пројекат је прескуп…

Одакле почети у решавању затечених проблема?

Без икакве панике, мирно подвући црту. То је оно што делимично, у кратком времену и у складу са не превеликим законским овлашћењима, чини Привремени орган. Да видимо где смо, докле смо стигли, колики су нам дугови, колики су нам приходи и шта нам ваља чинити. Свакако приближити град грађанима и децентрализовати Београд.

На који начин?

Град је за време власти ДС-а, СПС-а, УРС-а и ЛДП-а преузео много ингеренција општина. С друге стране, у последње време узео је и доста прихода општинама, а подоста је том одузимању прихода и општинама и граду, као и повећању пореза допринела власт СНС-а, СПС-а и УРС-а на републичком нивоу. Захваљујући централизацији коју је власт од 2008. до 2012. извршила изменама Статута, имамо ситуацију да приградска општина не може чак ни да стави семафор где хоће без силних перипетија са градом, или пешачки прелаз, чак и тамо где су они реално потребни због, на пример, ђака који прелазе улицу да би ушли у школу. Потребна нам је једна озбиљна анализа функционисања града, која би као резултат дала не само степен децентрализације који је користан и приближава функционисање система грађанима већ и одговор на старо питање – колико нам је општина потребно. Ако их буде нових, а ДСС се за то залаже, оне ће се основати без стварања нове бирократије.

[restrictedarea]

Како је могуће да добијемо нове општине, а не и нове општинске бирократије?

Чињеница је да постоје делови града који се слабије развијају баш због тога што су удаљени од општинског центра. Са друге стране, имате већ сада запослене по општинама, у граду и градским службама, и свакако је њих више него што би требало да их буде. Оснивање нових општина неће повећати количину посла, само ће их поједноставити и приближити грађанима, учинити ефикаснијим, а запослени у новим општинама, ако их буде било,до посла ће доћи размештањем из постојећих општина и града. Говорим о мањим и флексибилнијим општинама, не о великим конструкцијама…

Замерају ми да сада говорим исте ствари које сам говорио пре две године у изборној кампањи. Па наравно да то радим, кад се у Београду у претходне две године велики број ствари није променио. Желимо да направимо десетогодишњи план развоја и реконструкције градске инфраструктуре, и ту не мислим само на водовод, канализацију, јавно осветљење, саобраћајнице већ и на зелене површине, спортске отворене и затворене терене, школе, обданишта, амбуланте, домове здравља, њихову што је могуће уједначенију опремљеност, имајући, наравно, у виду количину новца који имамо. Циљ нам је да на најбољи могући начин, што је могуће равномерније развијамо град, уз јасне планове где ћемо када и шта да радимо, уважавајући демографске и све друге карактеристике Београда. И, наравно, циљ нам је да будемо контролисани, да поставимо јасне параметре шта ће бити урађено прве, шта друге, шта треће… а шта десете године како би грађани видели јесмо ли успешни као власт или то нисмо. Имамо велике разлике у опремљености школа и амбуланти, имамо чињеницу да на пет километара од центра града немамо канализацију, избегава се мењање дотрајалих цеви, јер то није маркетиншки интересантно. А живот није маркетинг.

Споменусте водовод… Какав је ваш став према могућој приватизацији Београдског водовода?

Апсолутно смо против тога. С тим што треба додати да је, у неким сегментима пословања неких јавних предузећа, могуће јавно-приватно партнерство. Зашто, ако сами већ немамо новца или из других разлога нисмо у стању то да урадимо, не нађемо партнера да постојеће ђубриште у Винчи санирамо, да нађемо некога ко би инвестирао у производњу биогаса на њему, некога ко би инвестирао у рециклажни центар, у добијање електричне енергије из преосталог органског отпада. То постојеће ђубриште је практично рудник, оваквим потезом бисмо могли да продужимо његов век трајања, при чему би много боље било да га санирамо и изградимо праву, еколошку депонију. Због чега није могуће да нађемо инвеститора који би у „Београдским електранама“ добијао електричну енергију, уз постојећу топлотну? Све то не би ни на који начин утицало на постојеће комуналне услуге, али би донело граду додатни профит који би утицао на смањење комуналних рачуна. При чему, понављам, комунална делатност остаје граду, град контролише цене.

А са „Бус плусом“ шта бисте урадили, ако дођете у прилику да одлучујете о томе?

Садашње је стање неодрживо. ГСП припада Граду Београду и мора да се врати Београђанима, што уопште не доводи у питање чињеницу да превоз мора да се плаћа. Увођење „Бус плуса“ је био само један од лоших потеза претходних власти. Сетите се да смо, уместо Моста на Ади, оваквог какав је, могли да имамо мањи и мање леп мост, а да нам стотине милиона евра које ћемо плаћати за овакав мост остане за покретање производње, за запошљавање, за субвенције малим и средњим предузећима…

Спомињете новац. Колико је Београд задужен, према последњим подацима то је скоро милијарду евра…

Јако је задужен, знатно више него што је раније говорено. Због тога смо и у кампањи 2012. године говорили о неопходности да се Београђанима јасно саопшти колики је дуг града.

Хоће ли због овакве ситуације настрадати социјални аспекти градске политике, укидају се накнаде за породиље, геронтолошке домаћице…

Апсолутно се мора наћи начин да се то избегне. Ми смо као друштво онолико добри колико бринемо о најслабијима међу нама, онима којима је помоћ потребна. Непоказивањем бриге о најслабијима ми заправо, пре свега, лоше говоримо о себи. Дакле, неће то моћи да се укине, напротив, уместо да се укида, због целокупне ситуације у граду и земљи, социјални аспекти политике ће морати и да се појачају. Потребни су нам пројекти становања уз подршку, пројекти социјалног становања, субвенционисаног запошљавања и самозапошљавања лица са посебним потребама. Желимо да, по угледу на земље где је ово питање успешно решено, у градској и општинским скупштинама оставимо „празну столицу“, тј. место где би представници особа са посебним потребама, без права гласа, учествовали у раду скупштина и могли да скрену пажњу на све своје проблеме, по свакој тачки дневног реда. Желимо да ојачамо помоћ преко геронтодомаћица за наше старије суграђане, да отворимо више дневних центара где би могли да се друже у току дана, да саградимо још један озбиљан, висококапацитетни геронтолошки центар, потребни су нам центри за мајке, више саветовалишта за породицу, потребна нам је, као што на то указују наши пријатељи из Покрета ветерана који на овим изборима учествују на листи ДСС-а, канцеларија за питања ветерана, која би каналисала и решавала све њихове потребе, потребне су нам стипендије за децу палих бораца, помоћ за самозапошљавање ветерана рата и жена палих бораца. Све то не кошта много, за све то, ако смо људи, у буџету мора бити простора.

Све ово што сте до сада споменули јесу неке ситне животне и конкретне ствари, дакле, не нудите никакве грандиозне пројекте. Како вам се чини пројекат „Београд на води“? Ваш страначки колега Небојша Бакарец је у недавном дугачком и доста садржајном тексту био веома критичан…

Мој пријатељ Небојша је писао то као грађевински инжењер. Ја грађевински инжењер нисам, не сумњам у његову анализу са тог становишта, говорим из потпуно другог угла. Пројекат рашчишћавања Савског амфитеатра и силаска Београда на реке постоји 20, 30, 40 година и није спорно да је пројекат интересантан, али је проблем у томе што ми нисмо урадили ништа да бисмо га, да тако кажем, центрирали некоме ко ће дати гол. Хајде да ми кренемо да радимо свој део посла… Да ми лепо кренемо да радимо оно што је до нас, за почетак да изместимо аутобуску станицу. Постоји локација, постоје урбанистички планови. Нико нам није крив што то и досад нисмо урадили. Нама нико није крив што Прокоп није завршен. Да је завршен Прокоп, да је аутобуска станица измештена, ми бисмо тиме приближили тај пројекат – ма како га звали, Београд на води, Еурополис, Силазак Београда на реке – остварењу. Ја не верујем у велике речи и велике потезе, хајде да ми кренемо да радимо наш део посла, а када се види да га ми радимо, онда ће се овај или неки други инвеститор сигурно наћи. Око тога немам никакав страх.

Ако после избора и СНС и ДС дођу у ситуацију да могу да формирају градску владу, а за то им будете потребни ви, на коју страну бисте отишли радије?

Нека се прво грађани изјасне о програмима који се на овим изборима нуде. Избори постоје због грађана, а не да би се партије пре избора удруживале у постизборне коалиције. Ми верујемо да за Београд, као и за Србију уосталом, имамо најбољи програм. Заправо, ми једини имамо програм; објављен је на сајту www.gradonacelnik.rs, отворен је за све примедбе, допуне, сугестије. Што се тиче других странака, ја осим општих места, друге програме нигде нисам видео написане. Пошто не знамо шта су други програми, не могу ни да одговорим на ваше питање.

Грађани који гласају са ДСС гласају за то да се оно о чему смо причали оствари у наредним годинама. Ми причамо о реалним, животним, остваривим стварима.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Avatar

    Dugo godina smo bili simpatizeri DSS stranke i njenih ideja.
    Ideje su im dobre ali tesko ih je sprovesti na nacin kojim se prikazuju narodu. Sve je usporeno… u DSS stranci, nekako po onom na te nane… dok se sve oko nas odigrava munjevitom brzinom.
    Samo pisati, nije dovoljno, na zalost vecina u zemlji ne CITA!!!
    Sada nas je jos poremetio izlazak tri najbolja (po nasem misljenju)coveka iz stranke!
    Bez njih vidimo DSS sa nogom koja je kraca… pa ce im trka za pravdom biti mnogo teza. Dozvoljavamo sebi i misljenje da ce im to doneti manje izbornih glasova.

  2. Avatar

    Имамо програм одлично треба Вам веровати. Програм је једно а оно
    нај важније дали имате иза себе бираче који ће тај програм провести у стварност или је то једна у низу реторика без бирачке
    потврде. Гласачима треба поћи у сваки кутак његовог битисања, круг ДВОЈКЕ је јако мали за тај програм.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *