Почетна / Економија / Златна грозница потреса Румунију

Златна грозница потреса Румунију

Пише МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН

Румунска држава је цену уласка у ЕУ платила принудним усаглашавањем закона са кодексима Дивљег запада, отворивши границе страним инвеститорима који су, захваћени златном грозницом, нањушили Елдорадо

Док се у Румунији одиграва последњи чин социјалне драме, која разоткрива праву природу економске заједнице европских народа, Србија убрзано хармонизује законе, припремајући терен за успостављање новог етичког кодекса: кеч ез кеч кен (слободни стил у којем је све дозвољено).

 

СИЛА ЈАЧА ОД ЗАКОНА На мети су налазишта злата у области Росиа Монтана, а инвеститори уз помоћ државе домаћина врше притисак на локално становништво, присиљавајући сељаке на продају имања – милом или силом – како би компаније запоселе обећане локације. Тренутно је у току изградња мреже приступних путева за допремање механизације, уз прећутно повлачење државе са територије уступљене канадској компанији, која неометано успоставља сопствене законе, уступивши Румунији мрвице са трпезе (шест одсто од зараде). Владајућа странка је у предизборном програму обећавала обустављање овог пројекта, али је након избора „изненада“ променила став, приступивши хитној промени закона којим се староседеоци предају на милост „страном партнеру“, овлашћеном да примени мере присиле све до насилног запоседања имања и прогона становништва. Нацртом закона су предвиђени и крајњи рокови за уступање територије, без обавезе поштовања националног законодавства. Канадски власник намерава да започне експлоатацију минирањем околних планина уз коришћење цијанида за испирање руде. Токсични муљ ће бити депонован у јаловиште за које је одређена локација у долини реке Кома, уз изградњу велике бране што има за циљ да промени ток воде. Становници Росиа Монтане добили су подршку швајцарске активисткиње Стефани Рот, успешног борца против употребе цијанида, која се у Европском парламенту изборила за изгласавање забране коришћења овог отрова, али се Европска комисија за заштиту животне средине о томе још није изјаснила. Према информацијама стратега из САД, Румунија има 51 трилион кубних метара резерви гаса, што је чини метом нафтних компанија, међу којима је најјаче позиције заузео „Шеврон“. Овај гигант је, након тајних преговора с румунском владом, 2010. добио у закуп територију од преко два милиона хектара ради експлоатације гаса озлоглашеном „неконвенционалном“ фракинг технологијом. Током експлоатације  дошло је до изливања енормних количина токсичног муља, што је довело до вишемесечних протеста пољопривредника, немоћних да се изборе са силом јачом од закона румунске државе.

[restrictedarea]

ФЕНОМЕН „КРУЖНИХ ВРАТА“ Конвенционална експлоатација гаса изводи се помоћу копања бушотина кроз које гас излази на површину, док фракинг подразумева хидрауличко разбијање подземних стена – шкриљаца, у којима се налази заробљен природни гас. Читав поступак се изводи уз помоћ упумпавања воде помешане са хемикалијама и песком, да би након завршене операције токсична вода наставила да се неконтролисано одлива у подземне токове, а оно што се прикупи у цистерне најчешће се одлаже на депоније – отровна језера око којих се шири токсични муљ. Овај поступак је некада учествовао са пет одсто, да би у глобалним енергетским плановима био заступљен до 50 одсто (у следећих 20 година) што је марљиво уграђено и у Енергетски план Србије за следећу декаду, под ставком „Експлоатација шкриљаца“. Планом је јасно предвиђено који ће региони Србије бити изложени екоцидним активностима нафташа, па је разумно очекивати реакцију локалне заједнице, док још има простора за преговоре. Значајна открића истраживачa Универзитета у Тексасу, који су пронашли висок ниво арсеника и других тешких метала у узорцима воде у близини инсталација за вађење природног гаса фракингом, бацају нову светлост на ову технологију… О улози новца у доношењу енергетских планова у Румунији извештава Владимир Бортун, скрећући пажњу на феномен „кружних врата“, кроз која је пролазио амерички амбасадор Марк Гитенштајн (2009-2012). Бортун је својевремено био сарадник правне фирме „Маjер Браун“, ангажоване на лобирању за „Шеврон“ између 2005. и 2011. За те услуге је од „Шеврона“ примио преко 300.000 долара, да би након доласка у Румунију приступио организовању тајних сусрета државног врха и представника „Шеврона“. Успешни преговори су га квалификовали за високу позицију члана Борда са државом повезане компаније „Фондул Проприетатеа“, иначе власником деоница у свим румунским компанијама које се баве нафтом, гасом и осталим енергентима.

Американци са задовољством истичу предности од „координиране сарадње америчке владе са румунском владом, у циљу заштите сопственог (америчког) интереса“, што је уграђено у Заједничку декларацију за стратешко партнерство у 21. веку (Јоint Declaration on Strategic Partnership for the 21st Century) између Румуније и САД, промовишући Агенду 21 у пракси.

 

ПРОТЕСТИ ШИРОМ ЗЕМЉЕ Протести становника Пунгестиа проширили су се на целу земљу, пробуђену из европског сна, изнедривши бројне младе новинаре активисте, међу којима је најутицaјнији Влад Урсулеан, чије репортаже и видео-прилози (постављени на интернет) доприносе ширењу истине и буђењу свести о сврсисходности побуне. Румуне је посебно иритирало понашање премијера Виктора Понтеа, који је поздравио бруталну акцију жандармерије против народа. Батинање и хапшење локалног становништва, одлучног да омете изградњу пута за допремање „Шевронове“ механизације, Понте је окарактерисао као  неопходно „спровођење закона“, након чега су уследили протести левичарских интелектуалаца. Владимир Бортун се позвао на Марксову теорију о држави као „облику организације коју буржоазија нужно усваја како за интерне тако и за спољне потребе, као узајамну гаранцију њихове имовине и интереса“, подсетивши да је Понте дошао на власт као велики противник експлоатације шкриљаца, да би напрасно постао заговарач увођења „Шеврона“ у нафтни бизнис са државом. Сличан отпор су пружили и Пољаци, бранећи четири поља уступљена нафташима, али је Еквадор – захваљујући ангажовању председника Кореа – имао највише успеха, отеравши нафташе из Амазона „претвореног  у Чернобиљ“. Еквадор је на суду добио право на одштету од 19 милијарди долара, проузроковану „катастрофалним баратањем отпадом“, али компeнзација још није реализована.

„Шеврон“ се дрско побунио против одлуке еквадорског суда, иако је до сада, услед „лошег управљања отпадом“, компанија изазвала смрт 1400 људи, бацивши у природно окружење милијарде литара отпадних вода, помешаних са уљем и хемикалијама, што је довело до загађивања ловишта, земљишта, усева и до тровања стоке, као и до пораста стопе оболелих од рака међу домородачким становништвом.

 

„НЕКОНВЕНЦИОНАЛНЕ“ ТЕХНОЛОГИЈЕ У САД постоји 500.000 активних бушотина за експлоатацију природног гаса. За сваку операцију се потроши неколико милиона литара воде, помешане са око 40.000 литара хемикалија. За ову смешу се користи преко 600 хемикалија, међу којима је и уранијум. Кад та мешавина под притиском изазове пуцање шкриљаца, ослобођени гас из пукотина одлази у бунар – повезан са цевоводима, уз  неконтролисано ослобађање метана, па се у документарном филму „Гасленд“ може видети како становници у Пенсилванији приносе шибицу славини за воду, изазивајући паљење природног гаса доспелог у водоводну мрежу.

У јулу 2013. дошло је до изливања нафте приликом операције „Тар сендс“ у близини Колд Лејка (Алберта). Након вишедневног неконтролисаног изливања течног катрана створено је токсично  језеро а стручњаци још увек не могу да објасне појаву нити да зауставе изливање. У Дакоти је у септембру 2013. дошло до изливања 20.600 барела нафте на простору са постројењима за експлоатацију шкриљаца фракинг методом. Иако је уобичајено да Национални центар за овакву врсту хаварија на свом сајту објави информацију у року од 24 ч, о овом догађају се није извештавало све до осмог октобра, иако је дошло до већег изливања од оног у Арканзасу (Еhhon Моbil) исте године.

Србија има неколико опција: уколико се енергетски планови усмере ка „неконвенционалним“ технологијама експлоатације шкриљаца, распродаји лиценци за рабљење рудног богатства, уз наговештај „евентуалне“ изградње нуклеарки или бар оних „мини“ промовисаних овог лета, суочићемо се највероватније са румунским синдромом, с обзиром на то да за еквадорску варијанту нема ни снаге ни неопходне храбрости.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Da nije to ista kompanija, mislim kanadska, koja i kod nas na Crnom Vrhu kod Bora trazi zlato. Pa ono su bre podelili teritoriju kao u kolonijalno vreme.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Садржај је заштићен !!