Велики рат планиран пре атентата у Сарајеву

У до сада прећуткиваном писму Оскара Поћорека постоје планови за Први светски рат и то више од годину дана пре атентата у Сарајеву. Документ, објављен још 1928. године, није коришћен у научним радовима, јер се није уклапао у стереотип о историји почетка рата. Писмо Архив Србије представио у Андрићграду.

Планови за почетак Првог светског рата постојали су 13 месеци пре сарајевског атентата и 14 месеци пре аустроугарске објаве рата Србији, произлази из до сада прећуткиваног писма које је у Андрићграду представио директор Архива Србије Мирослав Перишић.

То писмо је гувернер БиХ Оскар Поћорек упутио тадашњем министру Аустроугарске монархије Билинском, 28. маја 1913. године, а препис је данас представљен у одељењу за историју Каменграда.

Перишић је рекао да је то писмо вишеструко значајно за све оне који се баве проучавањем Првог светског рата, јер открива не само намере ратних кругова Беча да га поведу, већ и ставове владајући кругова према Србима, Хрватима и муслиманима и њихове међусобне односе, а посебно на политику Беча према Србима у Босни и Србији, као и према поборницима идеје уједињења Јужних Словена.

“Поћореково писмо је документ који спада у примарне историјске изворе, јер је настало оног момента када се догађај десио и оно је један од најзначајнијих историјских извора за изучавање питања кривице и одговорности за почетак Првог светског рата”, рекао је Перишић.

“Писмо се завршава једним делом да се не сме дозволити да дође до приближавања Загреба и Београда, односно да Загреб трба да представља противтежу Београду”, навео је Перишић.

Навео је да разлози за прећуткивање овог документа није тешко открити, јер се његов садржај није уклапао у жељену, односно конструисану ненаучну слику предисторије и историје почетка Првог светског рата.

Овај изузетно важан документ до сада није био доступан историчарима нити је коришћен у научним радовима, иако је први пут објављен 1928. године у листу Вечерња пошта у Сарајеву и био чуван у тзв. црном кабинету, где се скрива најповерљивија пошта, истакао је Перишић.

Препис овог драгоценог историјског документа за расветљавање повода и узрока почетка Првог светског рата чува се данас у Ахриву Србије, док се за оригиналом још трага.

Члан Одбора Андрићевог института за обележавање годишњице Првог светског рата Мирослав Јовановић је рекао да сарајевски атентат није био пресудан, него је био само повод за избијање великог светског крвопролића у коме је страдало девет милиона војника и пет милиона цивила.

Кривица за рат – на Русију и Србију

“Аустрогуарска је повод за почетак Првог светског рата ставила на терет Србије и Русије, што су касније подржали бројни познати историчари као што су Крис Кларк и Шон Мекејн”, навео је Јовановић.

Прослављени редитељ и идејни творац Каменграда Емир Кустурица рекао је да поновно објављивање овог писма у “Историјским свескама” Андрићевог института треба да поправи историјску и медијску слику о почетку рата.

“Бројни су антитирански атентати који су обележили историју, а у новије време они се дешавају и пред телевијским камерама. Сарајевски атентат је историјски злоупотребљен и искоришћен за прогон српског народа и за почетак Великог рата”, рекао је Кустурица.

Он каже је да је Гаврило Принцип убио окупатора Франца Фердинанда, “расисту и антисемиту, на кућном прагу, у земљи Гаврила Принципа, а не у Бечу или неком Фердинандовом летњиковцу у Аустроугарској монархији”.

“Када је Гаврило Принцип убио аустријског престолонаследника у окупираном Сарајеву, његов стриц Фрањо Јосип је, према наводима мемоарске литературе, рекао:”Испуњена је божја правда”. Његова реакција није била само израз нетрпељивости стрица према братићу, него и стање ствари у једном од најмоћнијих царстава у историји људског рода”, сматра Кустурица, пишу бањалучки медији, а преноси Танјуг .

Нагласио је да је објављивање овог документа почетак настојања Андрићевог института да јавности стави на увид документе који скрећу пажњу јавности са колосека пропаганде, али и организованог заборава “у коме данас учествују и они који су славили победу Првог светског рата”.

“У сваком случају биће корисно да се прочита шта је Поћорек рекао Билинском годину дана пре него што је Аустрија објавила рат Србији и тако увукла Европу и свет у пламен у коме је изгорело, према Олегу Ајрапетову, девет и по милиона војника и пет милиона цивила”, навео је познати редитељ.

Кустурица је потврдио да ће поводом годишњице Првог светског рата снимити документарни филм, а Андрићев институт ће организовати и бројне манифестације, промоције докумената и књига, као и представљање истине о том рату на међународним форумима.

5 коментара

  1. Jedno mi nije jasno, kada ce se Srbi konacno opametiti i prema tom tako slatkom zapadu udariti zid. Pa zar konacno nije jasno da od te silne ,,slatkoce,, kao narod dobismo dijabetes. U ovo nase vreme nije potrebno nikakvo pismo da se vidi sta to radi sadasnja vlast. Ona je sve samo ne srpska. Obaveza je svih slobodoumnih Srba da se protivu pomahnitale nemani bore svim raspolozivim sredstvima. Ove sadasnje generacije spravom ce nositi prezir svojih potomaka sto nisu sacuvali otadzbinu koju su im ostavili preci krvareci vekovima za nju.

  2. Ова генерација није генерација СОЛУНСКИХ бораца, ово је генерација кока коле и свих дрога па и оне са Запада о демократији. Српска нација нестаје са политичке карте јер постајемо све осим Срба. Гос, Гогљевићу нема више ко да уздигне барјак слободе и викне замном до победе!!

  3. Ова вест има велику ману: не садржи ни једну једину реч из Поћорековог писма. Друга озбиљна замерка је да je факсимил нечитак из њега се не може разабрати ниједно слово – а камо ли наслутити садржај тог писма. Али – најозбиљнија замерка је ова (наводим цитат из вести): “ Препис овог драгоценог историјског документа за расветљавање повода и узрока почетка Првог светског рата чува се данас у Архиву Србије док се за оригиналом још трага.“ Чиме се онда потврђује аутентичност овог преписа са оригиналом за којим се још трага???? Уколико је ова вест тачна, сматрам да је недопустиво и неприхватљиво да се двојица дипломираних историчара – и уз то још и доктора наука ослањају на тако непроверени извор! Такве потезе треба избегавати, јер то само даје бесплатну муницију противнику. Ако се овакав папир, уколико заиста препис нема никакве потврде идентичности са оригиналом, жели представити међународној (научној) јавности као неко важно откриће, то може изазвати само презир и подсмех. Па – чак и да је то писмо оригинал (а није, треба имати на уму да је Поћорек био само једна периферна личност у аустроугарској хијерархији, а познато је да је и сам шеф аустроугарског генералштаба претходно десетинама пута захтевао отпочињање рата са Србијом. Према томе – ништа ново, а коме је била потребна ова представа? Кустурици, који није научно образован, то се може опростити – али историчарима – никако!

  4. Nisu svi na Zapadu antisrpski nastrojeni, niti su svi istoricari skloni da prihvate
    lazi politicara dnevne politicke upotrebe radi. (Primer Klintona koji je optuzio Srbe kao
    krivce za izbijanje i Prvog, i Drugog svetskog rata kako bi opravdao NATO bombardovanje Srba i Srbije!).
    U nemackoj enciklopediji WAS IST WAS Band 126 Deutschland u tekstu Rolanda Rosenbauera navodi se da je “jos deset godina pre atentata u Sarajevu, koji vazi za izazivaca l sv rata, bilo indicija o izbijanju sukoba. Naime, vec 1905 razradio je Nemac Alfred von Schlieffen plan za osvajanje Francuske… sto je bio razlog za stvaranje Antante…
    WAS IST WAS Band 126 Deutschland. Text: Roland Rosenbauer

  5. Velika euforija danas ili bravo “novinari”!
    Od reci – veliki rat, pisac” je video “Veliki .. (kako neki jos,
    nazivaju Prvi svetski rat.
    Austro-Ugarska je, posle aneksije Bosne i Hercegovine, planirala
    prodor u Srbiju, a pre pokretanja vojnog, oruzanog, cinila je
    mnoge pritiske i vodila carinske ratove prema Srbiji. Navedeno
    Pocorekovo pismo, niti izuzetno, a ni najava Prvog sv. rata.
    Iako je taj “veliki” rat za Srbiju bio ogroman, po svim stradanjima, on je bio samo bocna grana evropske velike “klanice”.
    Nase stradanje je utoliko bilo vece jer smo stradali i od neprijatelja (gde je Nemacka imala veliku ulogu) i od “prijatelja”
    -zapadnih “saveznika”.
    Bilo ili ne, Velikog, rat je Srbiji pripreman. Ono sto ne zelimo da istrazujemo i sto sistematski zabasurujemo, to je uloga Velike
    Britanije (i delom Francuske) u pripremi perfidnog scenarija.
    Iako su osnovane kao organizacije slobodarske i za podizanje ideja
    oslobodjenja srpskih krajeva, i Mlada Bosna i Ujedinjenje ili smrt (Crna ruka) bile su pod kontrolom britanske centrale, MI6 u Cirihu (kao i Lenjin i boljsevici).
    Velikoj Britaniji su planovi i delovanje Austro-Ugarske odgovarali
    jer je iza nje bila Nemacka, a Rusija iza Srbije. Sukob Nemacke
    i Rusije, dve imperije (sa dva cara-brata) koje dotle nikad nisu
    ratovale, bio je njen glavni cilj. U tom sukobu, treba da strada i
    Frncuska (vec “duzna” Nemackoj, za osvojene teritorije). Nemacku,
    u bujanju, posle ujedinjenja (i Prusima, “sumnjivim” Slovenima),
    treba zaustaviti. Kroz ove, glavne sukobe, dobija se angazovanje
    i stradanje svih slovenskih naroda, nize rase (kako su to Britanci
    tvrdili, pre Hitlera), a najbrojnije u Evropi. U “ujdurisanju”
    Velikog rata, Velika Britanija, nije planirala direktno ucesce,
    osim poslovanja sa obema zaracenim stranama (sto je sredila preko SAD) i ne malim profitima.
    Za direktno ucesce, imala je “topovsko meso”-Irce, Skotlandane,
    Novo-Zelandjane, Australijance, Indijce, Kanadjane (pogotovo,
    voljene Francuskog porekla).
    Dok je Cirih kontroliso Balkan i ruske boljsevike, London je
    vodio (finu) diplomatsku igru, da uvuce bracu i Veliki rat.
    U “igri”, uveravao je i Nemce i Ruse u svoju neutralnost i “zle”
    namere neprisutnih diplomata. Kako je jezik diplomatije u stilu,
    “moz’ da bidne, al’ …” to je MI6 bio eksplicitan, udesavajui
    zvanicni nemacki list, objavi laz o punoj mobilizaciji Rusije,
    i zadrzi najvazniji telegra, demanti koji je ruski mabasador
    slao ruskom caru. Direktni kontakti dva brata i pokusaji da se
    obuzdaju krvozedne i slavodobitne vojne masinerije i spreci rat,
    nisu uspeli, jer laz i vreme to nisu dozvolili.
    Tako je Nemacka “pritisla dva dugmeta”, objave rata Rusiji i
    Francuskoj istog dana, a posle objave rata Austro-Ugarske, Srbiji. U toku sledece dve nedelje, objave rata su se nizale (i Crna Gora je objavila rat Nemackoj)
    Dok je Rusija namearvala, da delimicnom mobilizacijom, odvrati
    Austriju od napada na Srbiju, Nemacka je uz nameru da zarati sa
    Francuskom (i povrati izgubljeno), izmanipulisna da objavi rat
    Rusiji. Vekika Briatnija je, zbog “obraza” (i ugovora) usla u
    rat sa Nemackom u odbarnu Francuske. Na to su se nadovezali i
    drugi (pa je Italija vodila mnoge bitke na granci sa Austrijom)
    ukljucujuci Tursku, Japan, …
    Poseban “kuriozitet” Velikog, je “epizoda” Galipolje, gde su
    Turci odbranili svoju teritoriju, uz vrlo velike zrtve i velike
    gubitke agresora, zdruzenih britanskih (pomenutog “topovskog mesa’) i francuskih snaga.
    Kao dalja posledica, Turska je postala (i do dans ostala) “saveznik”, kao arhi-neprijatelj Rusije. Za “gesku” oko Galipolja,
    V.B. se iskupila, brzo posle Prvog sv. rata, uvukavsi Grcku u
    rat sa Turkom. Po zavrsetku rata, Turci su imali “ociscenu” Malu
    Aziju, prosirli teritoriju u Trakiji (od Bosfora ka Bugarskoj)
    a Grcka dobila 3 miliona beskucnika, ogroman dug i etiketu-
    “duzan k’o Grcka”, izgubivsi sve sto je turska osvojila.
    Srbiju su “saveznici” zaduzili, vise nego sto je Pocorek mogao
    da uradi. Posle prve, slavne pobede 1914-te, “saveznici” su
    omogucili da Bugarska presece dolinu Juzne Morave, i odstupnicu
    vojske (sa svim naoruzanjem) i naroda, dolimom Vardara.
    Kako nisu racunali na srpsku tvrdoglavost i gotovo samoubilacki
    put preko Prokletija i Albanije, cini li su sve da vojska i narod, sto vise stradaju (i nestanu). Zahvaljujuci ruskom caru,
    sprecena je jos veca tragedija. Medjutim, on nije mogao vise,
    (pogotovo sto nije proslo vise od godine, do prisiljene abdikacije
    i streljanja), pa je vojska (bespomocno) tavorila, do pred kraj 1918-te (zato se nije oklevalo sa likvidacijom nezgodnih svedoka
    “saveznistva”, Apisa na Solunskom frontu i Gacinovica u Nemackoj
    1917).
    Tako, predstavljeno pismo nije “otkrovenje” iako ima nesumnjivu vrednost dokumenta.
    Strboljub Savic

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *