Срећна Нова година

Милорад Вучелић, главни уредник

Поводом нашег 300. броја добили смо велики број честитки. Упућено нам је много добрих жеља и признања од наших читалаца и сарадника. Од срца им се захваљујемо, надајући се да ћемо у годинама које су пред нама остварити бар део њихових високих очекивања. Овом приликом издвајамо и објављујемо честитку нашег познатог политиколога и публицисте Љубомира Кљакића:

 

Драги Милораде,

 

Теби и твојој редакцији од срца честитам на вашем херојском постигнућу. Знам да нити је било, нити јесте, нити ће бити лако. Али, једно је сигурно. Материјала за „Печат“ и његове сараднике биће све више и више. Најмање још 15 наредних година имаће „Печат“ да се носи са овом драмом историјске трансформације. И код куће и у свету. 

Разуме се, тако велик и тако добар повод као што је то минулих 6 година и 300 досадашњих бројева „Печата“, заслужује и више од саме честитке. Јер, 300. број „Печата“ појавио се у „тренутку“ када је постало очигледно да је широм света зацарило једно од најмрачнијих „начела“ људске историје. Зацарила је, наиме, тотална издаја, она антрополошка и етичка мутација и аберација, али и политички и социјални програм, појава карактеристична за сваку епоху умирања старог и рађања новог света.

Пре нешто више од 2000 година, ово „начело“ осветлио је онај класик Марко Тулије Цицерон (Marcus Tullius Cicero, 106-43); у једном говору који је одржао у римском Сенату године 58. п. н. е. рекао је, наиме, следеће:

„Нација може да преживи своје будале, па чак и оне амбициозне. Али, она не може да преживи унутрашњу издају. Непријатељ пред вратима мање је страшан, јер је познат и јер своју заставу носи отворено. Унутар градских капија, међутим, издајник се креће слободно, а његов подмукли шапат шири се кроз све пролазе и одјекује у холовима саме владе. Такав издајник не личи на издајника; он говори језиком својих жртава, има њихово лице, заступа њихова уверења и подстиче нискости које леже дубоко у срцима свих људи. Он трује душу нације, ради ноћу, у тајности и невидљив, подрива стубове града, шири заразу на заједницу и она се више не може одупрети. Убице се треба мање плашити. Издајник је куга.“

Има тога још, али да овде поменем само то да и Његош, у Горском вијенцу, заступа идентично становиште. Данас се о феномену тоталне издаје поново пише надугачко и нашироко (нарочито у свету).

Сигуран сам да ни током најмање 15 наредних година „Печат“ неће пропустити прилику да осветли, и увек изнова осветљава, ову појаву.

Честитам још једном. И поздрављам.

Љубомир Кљакић

 

Има приличан број читалаца и мени блиских људи који ми говоре: „Хајде напиши нешто позитивно и ведрије бар за Српску нову годину, а и уводник пишеш у дане Божића, када треба бити добар, милостив и без горких речи.“

Кљакићева честитка управо задовољава овај критеријум и налог о потреби за позитивним и оптимистичким размишљањима. Он, видимо, мисли да ће „ова драма историјске трансформације, и код нас и у свету“ трајати наредних петнаест година. Дакле, види јој крај, што је најважније. А свима нама такође је важно да ћемо бити у могућности да поживимо довољно дуго да би се у тих петнаест  година „носили“ са материјалом ове историјске драме. Треба одиста бити незахвалан, па као посебну радост и дар не прихватити изазове и искушења која нас чекају у наредној деценији и по.

Да бисмо ипак обуздали препуштање овој нашој великој плими, или пре поплави позитивности која нас је обузела, вратимо се на насловну страну овог броја „Печата“. Ту је обилна понуда извесних, сасвим посебних,  поклона који се налазе под  новогодишњом јелком. Ту су дарови наших проверених пријатеља.  Изаберите, својом вољом, између  НАТО-а са све поклон ракетама „Томахавк“ и генетски модификованим „ Монсанто“ кукурузом, између Великог брата са свим надгледањима и шпијунирањима и свеопштом контролом и ГМО-а, између звезданих преговора о приступању  ЕУ са све поштовањем ССП-а и мачке у џаку, између задужености код ММФ-а и празне корпе и испражњене државне касе…

Није то мали и лак избор за оне који хоће да бирају понуђене поклоне. Нисмо их ми бирали ни предложили, него су то учинили политичари Србије. Не бисмо да у овим данима ичим ограничавамо слободу избора, нити да будемо пристрасни, али нам се ипак некако чини да је најбоље изабрати  мачку у џаку. Ту ипак има неких чари и неизвесности.

У оваквој понуди, и ако већ мора да се бира, засада је то довољно. Најгоре би било да изаберете све што је понуђено под новогодишњом јелком. Ко се реши да баш то уради, не мора излазити на предстојеће изборе. Јер је већ изабрао.

Најбоље ће проћи, уверени смо, они који се уздрже од примања ових и оваквих дарова и остану прикраћени за неку од благодети понуђених од стране западних пријатеља.

Срећна вам Српска нова година!

3 коментара

  1. Nato, Tomahavk, Monsanto i veliki brat su tvorevine idarovi naših prijatelja koji su nas samo u 100 godina 4 puta bombardovali /1914,1941,1944,1999 i par puta izvan današnjih administrativnih granica/.
    Naši neprijatelji su oni, koji su nam uvjek kad su mogli priskočili u pomoć, ako i oni nisu bili smrtno ugroženi tj. oni koji nas nikad nisu bombardovali, to već jednom konačno moramo prihvatiti kao najavljenu obaveznu promjenu svijesti jer tako kažu iz kruga dvojke, druge Srbije ali nažalost i trojke što danas formalno drži vlast, ali ne za narod i državu Srbiju !?
    Kad jednom to narodu iz g….e dođe do glave, počet će obnova i bolji i srećniji dani, do tada naka nam Bog bude u pomoći…

  2. “Pomozimo malom Sergeju”….
    Zapravo,puni naziv hipoteticke akcije bi bio,
    Pomozimo zgubidanu,palanackom umetniku i malom idiotu,Sergeju Trifunovicu,koji je potrcao,kao zaba na potkivanje,da obuce majicu sa likom mirnodopskog lopova i ratnog zlocinca ,muslimanskog komandanta Divjaka,kako bi se okoristio u ovim smutnim vremenima,ne mareci za svoj narod i otadzbinu,vec mareci,samo za sebe…da osnuje,kako kaze,Humanitarnu organizaciju.Kao,da pomaze deci…a hiljade srpske dece je zaboravio,velicajuci zlocinca Divjaka.
    On se pravi lud,isto kao onaj drustveno odmetnutni Kojo,koji je zajedno sa “malim Sergejom”,imao jos jedan “performans”,kada su se slikali sa tablom- JMBG ,u Bosni,cime se Republika Srpska pretvara u bezlicnu teritoriju,a srpski narod u njoj,u bezlicni narod.
    A velica se nepostojeca drzava BiH.
    OBOJICA TACNO ZNAJU STA RADE.
    I ocekuju unapredjenje u Beogradu…ocekuju da postanu ministri ili sta ne…
    A Heroj Cavic,koji je upropastio svoju svetsku karijeru,jer je obukao majicu sa parolom KOSOVO JE SRBIJA,u ovoj neopevanoj Srbiji,u kojoj se Izdaja pise velikim slovom,moze samo da propadne…
    Ako sutra taj Heroj Cavic i taj Mali Sergej,osnuju svako za sebe humanitarne fondacije,potpisujem sa obe ruke da ce ovaj Drugi,daleko uspesniji biti,jer IZDAJA U SRBIJI,danas nije samo obican performans,vec DUGOROCAN,OZBILJAN I UNOSAN BIZNIS.
    Jedan od protagonista takve,NEOPEVANE SRBIJE je Bozidar Djelic,
    koji je napustio Srbiju…
    Tako je Srbija ostala i bez BOZE i bez PRAVDE…
    Jos da na srpsku zastavu stave veliku ZUTU PETOKRAKU.I to je to.

  3. Драган

    “Кад поноћ стари сат објави,
    дигни чашу и свима наздрави!

    Пожели нам здравље и весеље,
    да Бог нам испуни све жеље!

    У Приштини драгачевска труба,
    Америку да покори Куба!

    Да Европу гази корак руски,
    сви Енглези да говоре србски!

    Да папа с` три се прста крсти,
    све док Путин гаса им не пусти!

    Бели ор`о да развије крила,
    Црна Гора да отера Мила!

    Нека јече звона србска славна,
    срећан Божић и Нова Православна!”

    Драган Славнић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *