Путинова интеграциона формула

за „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Стварањем Евроазијске уније са економском, војном и политичком компонентом спречава се досадашња пракса да елите суседних држава паразитирају на рачун Русије, а да се стратешки оријентишу ка Западу

Споразум о формирању Евроазијског економског савеза, односно Евроазијске уније (ЕАУ) биће потписан у мају ове године. Тако ће читава 2014. бити посвећена припремама за ступање на историјску сцену ове значајне интергације Русије, Белорусије и Казахстана, тржишта које ће у старту имати 170 милиона људи и владати петином глобалних ресурса, на око 15 одсто светског копна и дуж 36.000 километара океанских граница. На тај начин, Русија ће обновити велики део геополитичког и економског утицаја, олако предатог Западу у временима „велике смутње“ под Михаилом Горбачовом и Борисом Јељцином. Евроазијски „Велики споразум“ представљаће основу будуће ЕАУ, а током 2013. године, Москва, Минск и Астана већ су усагласиле институционални део. О томе су 24. децембра у Москви, на заседању Високог евроазијског економског савета, саопштили председници три државе – Владимир Путин, Александар Лукашенко и Нурсултан Назарбајев. У институционалном делу Споразума дефинисани су међународноправни статус, организациони оквири, циљеви и механизми функционисања ЕАУ, чиме су постављени основни принципи евроазијског интеграционог пројекта.

 

ФУНКЦИОНАЛНИ ЦЕМЕНТ Сада се улази у одлучујућу фазу, када ће темељни оквири бити напуњени „функционалним цементом“. Како је изјавио Лукашенко, до краја 2013. овај посао је већ довршен до трећине. Три председника су изјавила да су стране „пуне одлучности“ да Споразум потпишу у зацртаном року, односно до маја, а да ЕАУ заживи већ од 1. јануара следеће године. Истовремено, на заседању у Москви усвојена је и „мапа пута“ за приступање Јерменије Царинској унији (ЦУ) и Јединственом економском простору, као нижим степенима евроазијске интеграције. Претпоставља се да ће бити потребно око пола године да се провери спремност и усклађеност јерменских институција са стандардима Царинске уније. То практично значи да ће Јерменија, већ средином године, бити надомак последње фазе уласка у ЕАУ. Ово је значајно ако се зна да Јерменија нема копнену границу ни са једном државом ЕАУ, а посебно зато што је ова земља тек пре четири месеца званично иступила из процеса европских интеграција. Осим Јерменије, још једна релативно мала држава, Киргизија, стекла је статус кандидата за чланство у Царинској унији, а у мају се очекује да потпише и споразум о придруживању.

Тако, једини потенцијални партнер који још није ступио у фазу званичних разговора о уласку у ЦУ и ЕАУ – остаје Украјина. Уједно, ова држава је и најкрупнији залогај, али и нестабилна територија са бројним становништвом, чије перспективе још нису до краја разјашњене. Јер, на тлу Украјине сада се одвија глобално одмеравање снага Истока и Запада. А сам Кијев, оличен у председнику Виктору Јануковичу и премијеру Николају Азарову, и даље одуговлачи, премишља се и поставља услове. Јасно је да Евроазијска унија неће чекати док се у Кијеву пресаберу, што за Украјину није повољно, јер овако велика држава пропушта прилику да буде међу оснивачима ЕАУ и тиме осигура да неки од њених кључних интереса буду уграђени у саме темеље ове грађевине. Такође, то наводи и на помисао да Кијев још није потпуно преломио којем би се царству приволео. Мада, после потписаних децембарских споразума са Кремљом, којима се, између осталог гарантује економска помоћ у износу од 15 милијарди долара и за трећину ниже цене гаса, украјински брод налази се много ближе московској, него бриселској луци.

[restrictedarea]

За реалне аналитичаре такав развој догађаја није неочекиван. Како је и саопштено на самиту „тројке“ у Москви, у условима нестабилне глобалне економске ситуације заједничко тржиште ЦУ представља један од основних извора привредног раста. Према речима Путина, управо је потражња унутар ЦУ омогућила упосленост капацитета предузећа у свим државама чланицама, у најразличитијим индустријским гранама, пољопривреди и услугама. Осим тога, значајно је смањење удела сировина са 40 на 33 одсто у укупној трговинској размени од почетка пуног функционисања Царинске уније, 1. јула 2011. године. Ово је директан доказ побољшања структуре трговинског промета, замене сировина технолошком продукцијом, као и повећања удела Белорусије и Казахстана у трговини „тројке“. Једноставније речено, Русија је широм отворила врата свог тржишта будућим чланицама ЕАУ, уклањајући баријере на путу робе. Тако, њихова продукција постаје конкурентна у условима борбе против много моћнијих западних компанија. Са друге стране, то је и интерес Москве, јер осим што и сама добија већи простор за робу, један део унутрашње потражње покрива производима најближих савезника, везујући их још чвршће за себе. Зато и не чуди што је растуће тржиште ЦУ треће по значају за Русију, после ЕУ и Кине.

 

ВОЈНОБЕЗБЕДОНОСНА КОМПОНЕНТА Изузетно важна за ЕАУ јесте и војнобезбедносна компонента. На децембарском самиту, Путин и Назарбајев потписали су Уговор о војнотехничкој сарадњи Русије и Казахстана. Истовремено, министри одбране две земље саопштили су да су стране у 2013. години достигле „потпуно разумевање у области одбране и безбедности“. Осим поменутог уговора, Русија и Казахстан ће наставити развој Јединственог регионалног система ПВО, а Астана ће добити привилегован приступ најновијем руском наоружању. Такође, руски ловци ступили су у децембру на бојево дежурство на територији Белорусије, где ће чувати ваздушни простор Савезне Државе Русије и Белорусије. Истовремено, у Белорусију је стигла и трећа батерија ПВО система „Тор-М2“, чиме ће на њеном тлу бити формиран цео дивизион ових борбених машина, које „не праштају“ авионима и крстарећим ракетама у радијусу од 15 километара и на висини од 10 хиљада метара. Осим тога, током прошломесечне посете Јерменији, Путин је изјавио да ће Јереван од сада добијати наоружање по унутрашњим ценама Руске Федерације.

Тако се приказују обриси читаве структуре Евроазијске уније у настанку. Економска компонента састоји се од: јединствених царинских тарифа и стандарда, хармонизације радног и миграционог законодавства, заједничког банкарског система. Као круна, планира се увођење заједничке валуте ЕАУ. Војна компонента предвиђа учвршћивање спољних граница Савеза а у оквиру Организације Договора о колективној безбедности (ОДКБ) и гаранције немешања страног фактора у унутрашње послове држава чланица. На тај начин, осим значајног побољшања економских параметара, учесници евроазијске интеграције јачају сопствену безбедност – што је, опет, један од предуслова даљег привредног раста.

Москва је, очигледно, пронашла нову формулу окупљања некадашњих совјетских република. Међутим, за разлику од СССР, када је Русија из свог џепа директно дотирала све потребе осталих 14 чланица федерације, овог пута то неће бити случај. Такође, Москва неће наметати никоме ништа и свако ће бити слободан да приступи, али и да изађе. Неће постојати никакав „идеолошки фактор“ као у време Варшавског пакта, а цео модел интеграције заснован је на највишим стандардима сличних пројеката у свету, пре свега Европске уније. Осим тога, већ у старту је цео пројекат замишљен као „Евроазија са више брзина“, где ће сваки учесник моћи да изабере степен и дубину интеграције који њему највише одговара. Наравно, потпуна интеграција доноси и највише користи, али је занимљиво да се, бар у овом тренутку, званично нигде не помиње могућност уједињења у једну, федералну државу. Званично, ЕАУ ће бити конфедерација спојена пре свега економским нитима, које је и најтеже прекинути. Тиме се ствара јасна алтернатива другим интеграционим пројектима, понајпре Европској унији.

 

ОЈАЧАНА „МЕКА“ МОЋ Оно што је за Русију, ипак, најважније јесте чињеница да ступањем у више фазе евроазијских интергација државе чланице постају део заједничког политичког простора. Тиме се умногоме спречава досадашња проблематична пракса да елите суседних држава економски паразитирају на рачун Русије, а да се стратешки оријентишу ка Западу. Од распада Совјетског Савеза Русија овакво понашање није могла у потпуности да спречи а да притом не ризикује тоталну конфронтацију, каква је виђена 2008. године у рату на Кавказу. Сада ће Кремљу бити на располагању и такви механизми, пре свега економске и финансијске природе, чиме ће друге државе чланице ЕАУ задовољити  економске интересе, али истовремено преузети на себе и извесна ограничења. Тиме ће руска „мека“ моћ бити значајно ојачана, а локалне републичке елите  чврсто везане за Москву. На крају крајева, биће непосредно заинтересоване за успех Русије – од којега ће и саме зависити. То је Путинова нова формула.

[/restrictedarea]