Политичка обука за светлу будућност

Пише Стефан Каргановић

Како се уочи предстојеће изборне кампање у Републици Српској организује тренинг за припаднике прозападне опозиције (нескривено протежиране од инструмената „меке“ моћи као што је то Фондација „ Конрад Аденауер“) и како се пажљиво обликује демагошка критика друштвено-економског стања, да би преврат добио привид моралног и психолошког оправдања

Чињеница коју је „Блиц“ у свом издању за Републику Српску (18, 19. и 20. децембар 2013.) сасвим рутински открио, да је прво у Мостару у октобру, затим у Бањалуци од 6. до 8. децембра 2013, немачка Фондација „Конрад Аденауер“ (ФКА) за челнике и активисте опозиционих странака у РС уприличила политички семинар „Формирање власти у демократским друштвима“, не би требало да изазове изненађење. Пипци ове Фондације, која наступа иза бенигне репутације послератног западнонемачког канцелара, буквално се протежу свуда не само по Србији и БиХ већ и у најмање седамдесет земаља широм света.

Директорка ФКА у Сарајеву Сабина Велкнер изјавила је овим поводом „Блицу“ да је циљ сусрета са домаћим политичким странкама да се „омогући дугорочна сарадња базирана на политичким садржајима… Да ли ће из тога у коначници настати владајућа коалиција“, невешто се вајка госпођа Велкнер, „то није у нашим рукама. Али, у сваком случају, овде је неопходна политика усмерена на дугорочну сарадњу, која ће се базирати на заједничким вредностима и циљевима, како би се земља покренула напред.“

ПОЛИТИЧАРИ„ТРЕЋЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ” Одмах после потписивања Дејтонског мира Фондација „Конрад Аденауер“ је отворила представништво у Сарајеву а од 2001. године присутна је и у Србији. Задатке Фондације својевремено је објаснио њен први директор за Србију Грегор Рисел: поред подршке процесима „демократизације“ и „европских интеграција“, „не најмање важно, ради се на образовању политичара друге и треће генерације, без чега средњорочно и дугорочно гледано није могуће остваривање прва два циља.“ Немачки педантно, далековидо и темељно. Семинар који је Фондација организовала у Републици Српској, вероватно имајући у виду изборе заказане за октобар 2014. године, савршено се уклапа у постављене задатке. На такав закључак наводи и Рислова оцена да је „…важно схватити процесе политичког одлучивања и утицај релевантних група и сходно томе одређивати с ким и на који начин треба радити.“ („Време“, 13. фебруар 2003).

Када говоримо о свеприсутности пипака ове организације, то није преувеличавање. ФКА већ годинама на овим просторима држи семинаре и радионице на тако разнородне теме као што су црквене радио емисије, сарађује са званичним установама у састављању „кодекса државних чиновника“, организује скупове о задовољавању верских потреба затвореника на издржавању казни у Србији и држи радионице за „младе независне новинаре“. Томе треба додати и стипендије које Фондација додељује, али под врло занимљивим условом да је кандидат „активан политички или друштвено ангажован у социјалној области, (показујући) интерес и залагање за изградњу цивилног друштва.“ Профил идеалног стипендисте који се на овако кодиран начин сугерише довољно је јасан и нема потребе за додатним разјашњавањем.

То су све, наравно, узорне активности, како приличи удружењу насталом испод шињела немачке Демохришћанске странке – чији је утемељивач-канцелар, побожни римокатолик „Der Alte“ , био градоначелник Келна и под нацистима и под британском окупацијом после завршетка рата.

Међутим, наведене беневолентне иницијативе за бољитак друштва у Србији и БиХ не исцрпљују опсег рада ове, како се чини, пожртвоване Фондације, која је преузела на себе чак и да учествује у припремама за изборе у Републици Српској, бар у оној мери у којој би фаворизованим политичким странкама то могло користити. Фондација је заправо ангажована на низу пројеката који сугеришу нешто више од случајне везе између њене мисије и циљева званичне немачке политике. Тако је, на пример, 2011. у италијанском граду Канденабија посредовала у сазивању скупа ентитетских лидера из БиХ на тему „Да ли је устав БиХ компатибилан са ЕУ“. Иза ове наизглед безазлено формулисане теме крио се покушај сламања отпора руководства Републике Српске према наметању централистичког концепта државе, који би развластио ентитете под изговором стварања услова за бржи пријем у ЕУ. Покушај није уродио плодом, али разлог зашто је „посао“ био поверен Фондацији уместо некој установи званичнијег карактера биће да је открио својевремени београдски директор Рисел у већ наведеном интервјуу. Он је рекао: „Као директор немачке политичке фондације, имам добру позицију да не морам да говорим компликованим дипломатским језиком, већ могу директно да кажем шта ми се допада, а шта не и да отворено укажем на проблеме.“

[restrictedarea]

…И „РЕШАВАЊЕ” КОСОВСКОГ ПРОБЛЕМА Мада се за немачке дипломатске представнике у Србији не би могло тврдити да су претерано дискретни у свом начину изражавања, слобода коју ужива Фондација „Аденауер“ као формално приватно удружење које наводно наступа независно од циљева званичне политике, сигурно пружа одређене погодности. Широј јавности је скоро непознато, али Фондација „Аденауер“ је дубоко инволвирана у „решавање“ косовског питања и то на начин који се фрапантно подудара са циљевима немачке, и уопште, западне политике. У марту 2013. Фондација је предложила радну верзију „оквирног споразума Србије и Косова“ која, између осталог, предвиђа да „обе стране развијају међусобне добросуседске односе засноване на немешању у унутрашња питања и обостраном поштовању територијалног интегритета“. Ови побожни европски демохришћани очигледно не виде никакав проблем у охрабривању званичне Србије да се не меша у „унутрашње послове“ сецесионистичке територије под управом нарко-банде која се, притом, сумњичи за извршење гнусних – неки би се изразили још оштрије и рекли би канибалистичких – злочина против човечности.

ЈАСНЕ ПОРУКЕ Конкретно на подручју Босне и Херцеговине, Фондација „Аденауер“ потврђује своје присуство низом активности које шаљу јасну поруку о томе којим је политичким снагама наклоњена. То се да наслутити по студији насловљеној „Уставно право Босне и Херцеговине,“ објављеној 2012. године у Сарајеву у издању Фондације, из пера политички коректног коауторског састава. На ово се логички надовезује уговарање заједничких пројеката у сарадњи са „Уставним судом БиХ“, спорном недејтонском творевином успостављеном декретом високог представника. Уплитање у домаћи политички процес на нивоу обучавања активиста из пробраних странака за „демократско формирање власти“ уочи, по некима, кључних избора у Републици Српској у октобру ове године зато уопште не представља значајан искорак из уобичајених активности ове интересантне Фондације.

Мада се Фондација „Аденауер“ труди да не делује превише бучно, ипак, недавно њено присуство су оперативно забележили органи власти Руске Федерације. У оквиру вршења надзора над страним агентурама и у складу са недавно донесеним законом, државно тужилаштво РФ је у марту 2013. извршило претрес просторија и покренуло опсежну истрагу делатности Фондације „Конрад Аденауер“ на тлу Русије, не обазирући се на уложене протесте немачког МИП-а. У прави час, могло би се рећи, јер – како у вези са нередима у Украјини сазнајемо од немачког недељника „Дер Шпигел“ – „Фондација ‚Конрад Аденауер‘, тесно повезана са ЦДУ-ом, у свему томе игра важну улогу, а и сам Кличко (вођа једне од прозападних политичких група – наша примедба) изричито је молио саветнике Ангеле Меркел за помоћ те фондације“.

ПРИПРЕМА ЗА „ОБОЈЕНЕ ПРЕДСТАВЕ” На плану политичке подршке засад неуспелом прозападном пучу у Украјини, изгледа да су канцеларкини саветници изашли у сусрет Кличковој молби. Већ 2. децембра 2013, док је операција на кијевском Мајдану још увек била у пуном замаху, огласио се „Европски хришћански политички покрет“ (ECPM) кровна организација побожних демохришћанских партија на Западу којој припада немачка странка ЦДУ канцеларке Меркел, па самим тим и њен политички сателит, Фондација Конрада Аденауера. Предвидљивом реториком, у саопштењу се оштро осуђује „прекомерно коришћење силе против мирних демонстраната, уз апел украјинској влади да испоштује вољу, људско достојанство и основна права украјинског народа“.

Уз врло мало маште, могуће је замислити емитовање сличних апела када планирани нереди избију у Републици Српској, на јесен пред изборе, и досегну одређену критичну тачку. Инфраструктура за извођење „обојене“ представе у Бањалуци видно се монтира и тренинг опозиционих пиона за улоге које ће им тада бити додељене несумњив је доказ да је у припреми озбиљан политички перформанс. У оквиру постављања позорнице треба истаћи још два елемента „меке моћи“, поред Фондације „Конрад Аденауер“. Они ће доћи до изражаја када буде наступио одговарајући тренутак.

Први међу њима је симптоматично недавно покретање у Бањалуци новина на енглеском језику и на врло квалитетном папиру, „Srpska Times“. У импресуму стоји да је тираж, за сада, 5.000 и да се новине деле бесплатно. То је већ довољно да покрене нека критичка питања, бар код оних који нешто знају о трошковима везаним за издавачку операцију овакве врсте. Да ли „Srpska Times“, као и „Слободну Републику“ Николе Дроњка, финансирају Срби из дијаспоре и грађани Републике Српске којима је стало до промоције њихове републике на страним језицима?

Један детаљ у вези са „Srpska Times“, који је вероватно промакао већини тих локалних донатора – домаћицама, пензионерима, ратним ветеранима, радницима, па чак и студентима филологије – јесте то да се ове репрезентативне новине у штампаној и интернет верзији објављују не на добром него на савршеном енглеском језику. Студентима филологије то ће сигурно добродоћи за вежбу, али поента није то, него нешто друго. За искусно око нема дилеме да лектор „Srpska Times“ може да буде само неко ко влада идиоматичним, матерњим енглеским језиком. Та особа или у редакцији ради као волонтер, или за своје услуге прима плату која, за услове Западног Балкана, мора да је позамашна. У овој другој варијанти, одакле средства за такав луксуз, посебно високотиражној публикацији која се дели бесплатно?

ЕНИГМА КОЈА ТО НИЈЕ  „Srpska Times“ можда ипак није тако велика енигма као што би се на први поглед могло помислити. Тајминг њеног настанка, у односу на планиране догађаје, први је знаковити путоказ ка сврси којој служи. Други је врло умерен тон у почетној фази деловања, попут западног обавештајног пројекта „Ал Џазира“, када је био на сличној етапи, што је служило стицању кредибилитета за накнадну употребу. Зато ћемо понудити следећу хипотезу: током наредних месеци „Srpska Times“ ће деловати врло обазриво и неконтроверзно. Његова права улога доћи ће до изражаја тек од средине године када ће се од прикупљаног кредибилитета – по већ устаљеној либијској и сиријској матрици – трансформисати у „опсерваторију“ која ће западне медије снабдевати запаљивим извештајима са терена.

Друга нагазна мина западне „меке“ политичке моћи је аморфно названи „Центар за истраживања и студије – ГЕА“ из Бањалуке, који већ неколико година делује из позадине, али се однедавно пројектује у све већој мери као извор објективних оцена у вези са економском политиком и трендовима у РС. Задаци „Центра ГЕА“ описују се на његовој интернет презентацији низом магловитих и необавезујућих флоскула као „подржавање домаћих политика од значаја за одрживи развој“, „едукација и јачање људског капитала“ и „борба против сиромаштва и заштита људских права.“

Међутим, много информативнији од тога о стварној мисији овог „труста мозгова“ јесте списак организација које подржавају његов рад: USAID, „Делегација ЕУ“, Канцеларија Америчке амбасаде у Сарајеву, „Фондација за отворено друштво“ (Сорош) и „Центри цивилних иницијатива“. Ова последња установа је још једна из низа лажних невладиних организација коју финансирају извори из истог политичког миљеа.

За потребе обликовања предстојеће изборне кампање у Републици Српској, поред одговарајућег тренинга за припаднике прозападне опозиције коју нескривено протежирају инструменти „меке“ моћи као Фондација „Аденауер“, кључни су такође доминација протока информација према иностранству (нужан предуслов за успешну сатанизацију) и демагошка критика друштвено-економског стања, да би у правом тренутку преврат добио привид моралног и психолошког оправдања. Понашање „Центра ГЕА“ за сада следи исту тактику која је прописана за „Srpska Times“, што значи одржавање релативно ниског профила и избегавање претеривања сваке врсте. У координацији са другим факторима и развојем ситуације у Републици Српској, уздржаности, срачунате на прикупљање позитивних поена, биваће све мање.

Инфраструктура сарадника из политичких странака и лажног невладиног сектора активираће се највероватније средином године. У међувремену, терен за њихов наступ припрема улична пешадија преврата. По речима једнога од тренутних челника ових формација, Николе Дроњка, „оно што ћемо ми радити, поготово у наредном периоду, биће перформанси по градовима. Покушаћемо да мотивишемо људе да изађу на улицу и покажу своје незадовољство… промјена није ако сте код куће и ако водите револуцију на тастатури и Фејсбуку. .. Режим Милорада Додика, та јаничарска свијест коју посједују, они само разумију језик улице, протеста и демонстрација“.

На питање водитеља интервјуа: „Хоћете рећи, језик силе?“, схвативши да је предалеко отишао у откривању карата, Дроњак за нијансу – али и даље врло знаковито – модификује свој коментар:

„Па, не баш силе. Ненасилне борбе. Циљ је ненасилна борба, пркос. Јер њих највише боли пркос на улици.“

„Ненасилна борба“ је, подсетимо се, терминолошка шифра Џина Шарпа и пуковника Хелвија која се односи на покретање циклуса „провокација – ескалација“. У тој игри, насиље не само да није искључено већ је предвидљив и пожељан исход. Само што се, професионалном манипулацијом утисака, виновници насиља пропагандно представљају као жртве.

Судећи по владању концептима и терминологијом, Дроњак је још пре политичара био на „семинару“, што је логично када се има у виду да је, за разлику од осталих актера, активна улога за њега предвиђена већ у првом чину. У другој половини јануара очекује се његово поновно присуство у Београду да се састане и посаветује са искуснијим колегама који су ангажовани на истом послу.

Могуће је да ће, након Дроњковог наредног боравка у Београду, директор „Канваса“ (бившег „Отпора“) Срђа Поповић, као у случају Марка Ивковића – активисте са дебелим Отпор-Канвас досијеом, кога су украјинске власти недавно избациле из земље због подстицања насиља и изазивања нереда – изјавити да ни он ни чланови његове организације никада нису чули за Николу Дроњка. У том случају, знаћемо засигурно да права сврха, у врло кратком интервалу, друге посете Николе Дроњка Београду – није била само да ове године баш ту прослави Светога Јована.

[/restrictedarea]

4 коментара

  1. Avatar

    мало се говори о немачким фондацијама… А неке, попут Бертелсмана, имају годишње буџете, према којима је буџет Републике Србије – `сића` ?! Немци су, пре уједињења 1989.г обећали, да се неће мешати у туђе ствари ?! Али ти `штифтунзи`, нису дали таква обећања ?! Већ миленијумима се потврђује, да гордост (охолост) претходи – пропасти, али ови “учитељи” нису уложили напоре, да од тога саме себе – Немце, почну да `лече` ?! Жалосно, јер неваљали неће разумети…. ?! А одсуство љубави према истини, и наклоност према лажима и неправди је -ствар погибељи ?!

  2. Avatar

    Postovani “PSD”, oce li ikada doci ta propast, jer gordost je vec dostigla nebo i zagadila ga.
    Usput receno, Adenauer je u svakom svom govoru (zahvaljujuci emisijama nemackih odasiljaca) slao krilatice fasistima. Treba samo dobro slusati, pa cete i sami primetiti.

    • Avatar

      поштована Данице, свако зло добије својих `пет минута`, да окрене који `круг`, а људима је дато да се покају и исправе ?! Да нико не може да се изговара…?!

  3. Avatar

    Знасе да десница политичка има своје у Србији дали је то Немачке
    или Америке исто важу за левицу и знамо промоторе те левице и деснице кроз курсеве а исто тако занамо курсисте. Зоран Ђинђић и
    Борис Тадић припадају левици Немачке а Вучић опседнут сјајем Берлина и Немачке деснице Дачић намигује на Лондон лабуристима то
    је континуитет од Бевана кроз Ђиласа Милована. Са Брозом је настављено кокетирање час лево час десно даби Бриони радили пуним капацитетом.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *