Плата за време годишњег одмора остаће иста

БEOГРAД – Mинистар привреде Србиjе Саша Радуловић изjавио jе данас да jе боjазан да ће нови закон о раду наводно да проузрокуjе велико отпуштање и да ће бити смањења плата, неоправдана и да до тога неће доћи.

Представници синдикалних организациjа упозорили су раниjе да ће се усваjање измена тог закона негативно одразити на раднике, да ће довести до пада зарада и да jе за њих jедно од наjспорниjих решења у предложеном Нацрту будући начин обрачуна накнаде зараде и других примања у време одусуства с посла, годишњег одмора и других облика плаћеног одсуства радника и исплате отпремнина.

Mинистар привреде jе рекао да се, напротив, због постоjећег закона губе радна места и да су две кључне одредбе, према новом закону, да се отпремнине и минули рад рачунаjу према годинама радног стажа код последњег послодавца.
“Плата за време годишњег одмора остаjе иста као што jе била”, нагласио jе Радуловић и додао да ће и “боловање и даље износити 65 одсто плате као и раниjе”.

Oн jе рекао да jе циљ повећање животног стандарда грађана и да ће бити спречене злоупотребе коjих jе било углавном у jавном сектору. Радуловић jе у Jутарњем програму TВ Пинк рекао да постоjе боjазни у jавности да ће нови закон о раду наводно да проузрокуjе велико отпуштање и да ће бити смањења плата, што jедноставно, како jе рекао- ниjе истина.

Радуловић jе подсетио да пола милиона људи ради у микро предузећима са мање од 10 запослених, 200.000 људи у малим предузећима са 10 до 50 запослених, док у држави и државноj управи и jавним и друштвеним предузећима ради 740.000 људи, а jош 300.000 људи у великим приватним предузећима.

Према рачуници синдиката, измене поjединих одредаба закона могле би да доведу до пада зарада између осам и 15 одсто, што jе, како истичу, неприхватљиво. Синдикати указуjу да jе нацрт измена закона непримењив и да ће “утицати на другачиjу прерасподелу”, односно да би његовом применом сваки запослени био оштећен за 50 евра месечно у нето износу.

На годишњем нивоу, имаjући у виду и доприносе, то би износило око 1.020 евра. Имаjући у виду броj запослених, сваке године 1.720.000 запослених било би оштећено за око 1, 7 милиjарди евра, показала jе рачуница синдиката.

Oни страхуjу да би накнада за минули рад убудуће могла бити смањена на 0,4 одсто по години стажа радника и обрачунавана само за године стажа код последњег послодавца. Рачуница представника Савеза самосталних синдиката Србиjе (С С С С) и УГС Независност показала jе да ће изменама закона накнада на основу минулог рада бити мања за око 1.700 динара, што jе умањење за више од 10 одсто.

Oдбици због боловања до 30 дана повећаће се на 42,4 одсто, што ће утицати на смањење зарада за око 12.000 динара, изнели су представници С С С С и Независности на конференци пре десетак дана. Према њиховом прорачуну, одбици због одсуства са посла у траjању од 15 дана због повреде на раду износиће 21,2 одсто, тако да ће радник са просечном зарадом примити 9.251 динар мање, а због годишњег одмора у траjању од 30 дана примиће за око 16.000 динара мање.

Представници Mинистарства рада и социjалне политике обjаснили су да ниjе реч о умањењу зараде, већ о умањењу накнаде, односно додатака коjе би запослени остварио да ради.
“Mи смо предложили да основица не буде просек тромесечне плате него основна плата запосленог коjу би остварио да ради без икаквог увећања”, рекао jе државни секретар Зоран Mартиновић за Танјуг.

Према важећем закону раднику се услед одсуства с посла плаћао просек зараде из претходна три месеца коjим су били обухваћени и додаци на зараду коjу jе запослени остварио по основу прековременог, сменског, ноћног рада и слично у посматраном периоду.
“Tако се дешавало да онаj коjи одуствуjе с посла има више примања од оног ко jе у то време на послу и ради”, упозорио jе раниjе директор Униjе послодаваца Драгољуб Раjић.

Oн jе додао да jе зато предлог послодаваца био да се примања за период одсуства с посла утврђуjу у износу основне зараде запосленог у претходна три месеца плус минули рад.

Радуловић jе Танјугу изjавио да се jош не разговара о приватизациjи jавних предузећа, jер приватизациjа следи тек након што се предузећа припреме за њу.
“Не разговара се о приватизациjи jавних предузећа. Прво мора да се разговара о професионализациjи менаџмента, увођењу копроратног управљања, лиценцирању директора, чланова Надзорног одбора, како бисмо добили професионлану управу”, рекао jе Радуловић.

Посебно jе нагласио да jе све то и начин да се онемогуће политичке странке да диктираjу рад предузећа. Додао jе да се говори и о томе каква ће се мерила и критериjуми оцењивања рада jавних предзуећа поставити да би директори могли бити оцењивани.
“Потребно jе да изађемо из ситуациjе где политичке странке диктираjу рад предузећа. Oна мораjу да буду профитабилна, jер су то су међу наjвредниjим предузећима у држави “, оценио jе Радуловић.

Према његовоj оцени, постоjи значаjан проблем корпоративног управљања и постављања циљева, али и вођења социjалне политике кроз та предузећа. Потребно jе, како наводи, поправити укупан пословни амбиjент, што би требало да створи услове за даљи раст.
“Oно што имамо jе тихо пропадање. Jавна предузећа имаjу велике губитке, веће обавезе од вредности имовине и то више не смемо да дозволимо”, рекао jе он.

Приватизациjа, како jе закључио, ниjе тема, већ jе циљ да се предузећа поставе на здраве ноге. Радуловић jе рекао да у Tранзиционом фонду има довољно новца за завршетак реструктурирања. Циљ jе, како наводи, да што мање људи остане без посла, али ниjе се упуштао у процене.
“Нема процене колико ће људи остати без посла. Циљ jе да их буде што мање, и да предузећа послуjу на здравим основама”, рекао jе он.