Пирамидалним кредитом до власти

Уместо уводника

Питање избора у Србији одавно већ није унутрашњополитичка ствар. Евентуалним ванредним изборима овдашњим сада се баве и страни дипломатски представници и посланици европског парламента, најмање међутим они којих се ти избори највише и тичу, грађани Србије.
Са једне стране, позиционо-опозициони блок у којем су се окупиле све парламентарне странке осим СПС-а, здушно подржава одржавање ванредних парламентарних избора. С друге стране, СПС је превазишао невидљиву границу која дели унутрашњу политику од спољне, и уз немачког амбасадора, ова странка одлучно одбија да подржи расписивање нових избора. То потврђују речи шефа посланичке групе СПС-а Дијане Вукомановић: „…Изјава немачког амбасадора, господина Хајнца Вилхелма, била је веома релевантна, била је истовремено и отворена и, ја бих рекла, конструктивна. Дакле, Немачка је, односно, представник Немачке је врло транспарентно рекао шта Немачка мисли о актуелном политичком тренутку у Србији и његово мишљење да Немачка не би благонаклоно гледала на расписивање ванредних избора јесте нешто са чиме бисмо се ми унутар Социјалистичке партије Србије сложили јер ми мислимо да није прави тренутак за то…“
Право питање није да ли ће бити избора или неће. Њих ће свакако бити, пре или касније. Право питање је зашто су у заговарању ванредних избора уз позициону СНС стале и опозиционе странке попут ДС-а, ЛДП-а, те многе друге микространке попут ЛСДВ-а , СПО-а и СДУ-а, које би иначе – без компликованих коалиционих споразума – парламент виделе само на разгледницама. Први део одговора је сасвим једноставан: СНС мисли да има капацитет да на ванредним изборима освоји апсолутну већину и да у складу с тим самостално формира владу. Остатак заговарача избора о томе може само да сања, али у суштини нису превише ни заинтересовани. Њима су избори потребни из сасвим другог прозаичног разлога: Да још једном завуку руку у џеп државе и у коцкарском лудилу поново баце милионе евра на неизвесну лутрију звану „Парламентарни избори“, а у нади да ће прећи цензус и тиме решити егзистенцијални проблем.
На те чињенице упућује и последњи извештај Агенције за борбу против корупције под називом „КОНТРОЛA ФИНАНСИРАЊА ПОЛИТИЧКИХ СУБЈЕКАТА – Годишњи финансијски извештаји за 2012. годину“ који је фактички само загребао по површини страначких финансијских токова и трансакција. Прва асоцијација која се добија увидом у финансијске извештаје јесте да свака нова кампања, односно нови избори представљају један вид пирамидалног кредита.

[restrictedarea] Очигледан пример су парламентарни избори одржани 2012. године у које су многе странке ушле са много ентузијазма и са много мање пара него што је неопходно за тај подухват. Извесне странке чак и са дуговима још из кампање 2008. године. С обзиром на то да су средства која странке легално прикупљају путем чланарина практично безначајна, а аконтативна средства из буџета предвиђена законом такође у сличној категорији базначајности, странке су приморане да се довијају на различите начине. Ситуација се озбиљније закомпликовала и доношењем измена Закона о финансирању политичких странака 2008. године, те оснивањем Агенције за борбу против корупције 2009. године. Готово преко ноћи огроман број страначких финансијских извора постао је незаконит. Међутим, то у конгломерату од 91 политичке странке и 149 група грађана није изазвало превише узбуђења. Начина за прескакање закона и попуњавање празних партијских каса ипак је мало више.
Према детаљном и врло прегледном извештају Агенције за борбу против корупције, апсолутни победник у свим категоријама заобилажења закона за изборну 2012. годину је Г17+, односно УРС. Иако су из претходног периода постојале неизмирене обавезе у износу од око 8,5 милиона динара, коцкарски рискантно УРС се одлучује да своју кампању финансира кредитом од (кога другог) банке. Коалицији УРС су одобрена два кредита који су приказани у извештају, а у висини од 102.426.470,00 динара. За њих су обезбеђене гаранције у виду меница и депонованих средстава од стране другог правног лица (у висини одобреног кредита). Један кредит је одобрен без девизне клаузуле, уз грејс период са каматном стопом три пута нижом од каматне стопе одобрене осталим политичким субјектима. Без обзира на уложена средства УРС нису испунили изборна очекивања, а самим тим нису ни стекли право на рефундацију уложених средстава. Налазом ревизора, биланс успеха странке у 2012. години је губитак у износу од 378.159.000,00 динара.
Привредници би то назвали стечај, или банкрот, или бар добар материјал за реструктурирање, међутим, не и на српској политичкој сцени. Поменута странка има „коалициони капацитет“, економско-политички потенцијал који треба да покрене читаву државу и да подигне посрнулу привреду на здраве ноге. То што је посрнули УРС неком подсекао „здраве ноге“ како би опстао на политичкој сцени и није толико важно у укупној слици. Неколико поверилаца, правних и физичких лица, који се хватају за главу, летећи у прави стечај и тешко изводљиво „реструктурирање“, само су колатерална штета за осведочене штеточине којима је и даље допуштено да постоје као политички субјект. И сасвим легално.
ЛДП се легитимише на сличан начин. Ући у траг средствима којима је располагао ЛДП за кампању 2012. године показало се као лавовски залогај, како за Агенцију за борбу против корупције, тако и за овлашћеног ревизора. Попут УРС-а, ЛДП је такође ушао у нову кампању са неизмиреним обавезама из претходне. Према налазима ревизора, чини се да је већи део новца за кампању ЛДП прибављао сумњивим донацијама правних и физичких лица, као и једноставним неплаћањем насталих обавеза. На тај начин ЛДП је само у кампањи направио губитак од 165 милиона динара. Осим тога, ревизор скреће пажњу на чињеницу да је против ЛДП-а покренуто више судских спорова у вредности од више десетина милиона динара, углавном због дуговања за закуп и неплаћених медијских услуга.
ДС за дивно чудо, и упркос блокираном рачуну због дуга Развојној банци Војводине од 360 хиљада динара, завршава 2012. годину са добитком од 215 хиљада динара.
За све њих је заједничко константно кршење закона и борба за власт не само власти ради већ и због покретања нове спирале финансирања странке у којој се сваки уложени динар у кампању кроз период парламентарног опстајања вишеструко врати.
И на крају, куриозитет. Током кампање 2012. године ДСС је скупила више новца него што је потрошила, те је по завршетку избора у државну касу вратила 450 хиљада динара.

[/restrictedarea]

4 коментара

  1. Pitanje cene izbora u Srbiji je lako resiv problem: metodom S.Zbogara.Uspeh zagarantovan.
    Uspesno uvodjenje STIKERA kao sredstva “konstruktivne dvosmislenosti”je,jos jedna,
    genijalna ideja briselske neokolonisticke tehnokratije.Buduci da Vlada Srbije,svakim danom
    u svakom pogledu sve vise napreduje , ocekujem da ce hitno,dekretom,ukazom,(Obznanom?)
    narediti primenu ” stiker tehnologije ” na svim nivoima drzavne uprave,obligacionih odnosa,
    trgovine i izbora .Metoda nije preterano transparentna,ali je lepak, provereno, jak.Natovski !
    A na putu bez alternative, narod je ionako samo jedna velika i nepotrebna smetnja.

  2. Mićić Sladjan

    Razlog zasto SNS trazi vanredne izbore je njihova teznja da u vlast
    uvedu nove partnere:Vuka Draskovica(SPO)i Cedomira Jovanovica(LDP)
    sa kojima bi lakse”sproveli reforme”(citaj:devastirali Srbiju do kraja).
    Vuk Draskovic i Cedomir Jovanovic su saradnici zapadnih obavestaj-
    nih sluzbi cije je antisrpsko i antidrzavno delovanje u poslednjih
    20-tak godina prevazislo sve granice normalnog politickog delovanja
    Oni su to obrazlagali navodnom borbom”protiv Milosevicevog totalit-
    arnog rezima” odnosno teznjom za “modernizacijom i evropeizacijom”
    drustva!?
    Treba da se stvori komplot njihovih snaga na celu sa Vucicem koji
    treba da opravda NATO intervenciju 1999,proda strancima sta jos
    nije prodato,pokida veze sa Rusijom,i vrlo moguce uvede Srbiju u
    clanstvo NATO pakta!!!!!!

  3. Najlakse je biti profesor istorije…
    Ako si u normalnoj zemlji,gde se nista decenijama i vekovima ne desava,eto divote,svima,pa i profesoru istorije.
    Ako si u nekoj velikoj zemlji,i tu je lako ,znaju se doktrine,principi,prioriteti…samo malo menjas datum i dogadjaje…

    A,kako je profesoru istorije u Srbiji…izgleda tesko,kazu,previse istorije za tako malu zemlju…
    Ne,GRESKA…NAJLAKSE JE BITI PROFESOR ISTORIJE U SRBIJI.
    Posto se kod nas istorija ponavlja,SVE JE ISTO ,iz PETOLJETKE U PETOLJETKU…IZ DECENIJE U DECENIJU…IZ VEKA U VEK…
    Cak su i ljudi isti,bar kada su decenije u pitanju,LJUDI NA VLASTI…
    Curuvija,Nikolic,Vucic,Vuk,Ceda,Vulin,Ulemek…devedesetih,pa ista imena pocetkom veka,pa ista imena i sada u ovoj deceniji…
    Dakle,jedan profesor istorije kod nas,nema sta mnogo da razmislja,samo promeni datume,DOGADJAJI I LJUDI SU ISTI.
    I PROPAST JE ISTA…
    Ako Ivan Mrkic,uz odobrenje drzavnog vrha,kaze da je SRBIJA SPREMNA,da povuce optuznicu protiv Hrvatske…pitam se ko mu je to rekao,KO MU JE TO ODOBRIO,kako je to “Srbija spremna”,koji organ je to odlucio???
    Ako Srbija oprosti Hrvatskoj genocid nad Srbima i OPROSTI JASENOVAC,zbog buducnosti,kako kazu…ja smatram da treba suspendovati ceo politicki sistem i partije u Srbiji i formirati organ iz svih socijalnih struktura,da Drzavu uredi.
    DA SRBIJU SPASI!

    Ako Ivan Mrkic,UZ PODRSKU DRZAVNOG VRHA,oprosti Hrvatskoj klanje Srba,tada nam ne trebaju ni ove partije,NI OVI POLITICARI.
    NI JEDAN.
    Srbiji sada ne trebaju izbori,jer se ne moze pod tsunamijem birati…

    Srbiji treba pamet,da stane,da vidi da EU jeste srpsko gubiliste.

    Zasto NAMA trebaju izbori???
    Partijama trebaju,ali ZASTO NARODU TREBAJU IZBORI???
    Sada?!
    Ako se cefne Vucicu i Nikolicu…zavisi kako ce ustati u subotu ili nedelju,na koju nogu,nervozni ili ne…bice izbora,ili nece?!
    Zar je to normalna drzava?

    Izvinjavam se na teskim recima,ali AKO SRBIJA OPROSTI HRVATSKOJ SVE STRASNE I PRETESKE I NEZAPAMCENE ZLOCINE…jedino mogu da razumem da je upravo Srbija svoj najveci neprijatelj,da je Srbija ta koja legalizuje komunisticke vestacke granice,ZA KOJI SE SRPSKI NAROD DEBELO IZBORIO,GINUCI…I SMATRAJUCI DA PRAVI I SVOJU KUCU…i da je Srbija legalizovala,unutar tih granica,sovinisticku i ne retko,fasisticku ANTISRPSKU ideologiju,politiku,praksu i svest,koja ce se definitivno i na samo postojanje Srbije,obrusiti.
    CILJ NASI NEPRIJATELJA JE NASE UNISTENJE…NEMA BUDUCNOSTI!
    Srbija ne deluje u interesu srpskog naroda,jer je svoje interese predala nasim neprijateljima u ruke,a kaze nam da su to nasi prijatelji?
    I SVE BEZ ARGUMENATA,ili ,sa morem argumenata PROTIV.
    Ovo nije politika i vlast jedne ozbiljne zemlje,ovo je politika i vlast jedne ZAROBLJENE ANTISRPSKE IDEOLOGIJE.
    Samo JEDAN argument protiv ovog stava,bice dovoljan da shvatim da nisam u pravu.

  4. Majk, hvala na komentaru, nema argumenta proviv vaseg misljenja. Mozda je i preblag, ali sta god kazemo, ne vredi, ima mnogo zaludjenih titinim “vezama”, te i sada misle da ce im “drzava”, koje zapravo niti nemaju, sve dati. Tito je davao, jer ga je zapad financirao, da unisti sve sto bi bilo srpsko. Sada ta “njegova” deca prodaju nam pamet u obliku bezocnih lazi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *