Печат недеље

Дулићи увеоци

Или је Србија земља без корупције или је борба против корупције нешто почела да замуцкује.
Без много медијске пажње прошла је вест да је Тужилаштво за организовани криминал одустало од највећег дела оптужбе против Небојше Јањића, помоћника бившег министра заштите животне средине и просторног планирања Оливера Дулића, и човека који га је (наводно) корумпирао, Милета Брежанчића, власника предузећа „МБ Гас оил“.
Према наредби о обустављању истраге, тужилаштво је одустало од оног дела оптужнице који се односио на примање и давање мита од 150.000 евра, док је (за сада) остао на снази онај део који се односи на мито од читаве две хиљаде (2.000) евра.
Иначе, против Јањића, екс-министра Дулића и Зорана Дробњака, бившег директора „Путева Србије“, исто тужилаштво је покренуло и поступак у вези са поступком издавања дозвола словеначком предузећу „Нуба инвест“ за постављање оптичких каблова, али га је Апелациони суд вратио на дораду још пре шест месеци, где се и даље налази.

Хашка хроника

Жалбена већа Хашког трибунала радила су протекле недеље пуном паром.
У понедељак је изречена другостепена пресуда генералу Властимиру Ђорђевићу, некадашњем помоћнику министра полиције и начелнику Ресора јавне безбедности, којом је – уместо на првобитних 27 година затвора – осуђен на 18 годинa. Ђорђевић је осуђен због учешћа у удруженом злочиначком подухвату убиства и протеривања албанских цивила на Косову 1999. године.
Одлуци о умањивању казне претходило је Ђорђевићево признање да је учествовао у прикривању тела убијених.
Наташа Кандић, координаторка РЕКОМ-а, оценила је да „смањење затворске казне Властимиру Ђорђевићу делује као велико умањење његове личне одговорности“, додајући да је таква одлука „у складу са чудном праксом Хашког трибунала у вези са жалбеним пресудама“.
А прошлог четвртка саопштене су и другостепене пресуде у предмету „Шаиновић и остали“, такође због злочина на Косову, којима су првостепене осуде углавном тек незнатно умањене. Никола Шаиновић, некадашњи потпредседник Савезне владе, осуђен је на 18 (уместо 22) године затвора, генералу Небојши Павковићу потврђена је казна од 22 године, полицијском генералу Сретену Лукићу је казна са 22 смањена на 20 година, а генералу Владимиру Лазаревићу са 15 на 14 година.
Раније је, у истом предмету, некадашњи председник Србије Милан Милутиновић ослобођен оптужби, док је генерал Драгољуб Ојданић, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије, признавши кривицу и прихвативши казну од 15 година затвора, ослобођен после издржане две трећине казне.
А Косово и Метохија су остали без Срба зато што су Срби сами себе поубијали и протерали.

Ивановић у затвору

После Крстимира Пантића, који се сам повукао, из трке за место „градоначелника“ северне Косовске Митровице испао је и Оливер Ивановић, али из далеко опаснијег разлога: Ивановић је почетком седмице приведен, а затим и задржан у притвору, под оптужбом да је 1999. и 2000. године учествовао у ратним злочинима над косметским Албанцима. Приштински суд је Ивановићу одредио једномесечни притвор, по оптужници која је, како се сазнаје (а како се може и претпоставити) крајње недоречена и нејасна. По самој Митровици се прича да Ивановић нема везе са злочинима за које га оптужују, што је, у средини каква је Космет под окупацијом, свакако уверљивији доказ од оних на којима Приштина иначе подиже оптужнице против Срба, па чак и против оних који су, попут Ивановића, у прошлости својим деловањем ишли на воденицу шиптарским властима.

Политичка неутралност

Москва, 28. јануар 2014. – „Србија треба да одустане од пута у Европску унију и да прогласи политичку неутралност, јер је то најбољи пут за очување изванредних политичких и економских односа са Русијом“, истакао је потпредседник Скупштине Србије и ДСС, Ненад Поповић, током састанка са Константином Косачовим, чланом Врховног савета сверуске владајуће партије Јединствена Русија.
Поповић је додао да је проглашење политичке неутралности гарант очувања бесцаринског споразума са Русијом „који Србија има јединa на свету, а који представља нашу највећу шансу за повећање извоза, привлачење страних инвестиција и отварање нових радних места“. „Бесцарински споразум са Русијом је највећа конкурентска предност Србије у односу на све земље у Европи“, нагласио је Поповић.
Косачов је истакао да ће Јединствена Русија у будућности наставити да буде поуздан партнер ДСС. „Јединствена Русија ће наставити да пружа снажну подршку политици Демократске странке Србије у погледу очувања Косова и Метохије у саставу Србије, као и развоја најбоље економске сарадње Србије са земљама Евроазијског економског савеза“, истакао је Косачов.
Косачов, који је и шеф државне агенције за међународну друштвену сарадњу „Россотрудничество“, навео је да је „Русија спремна да подржи све иницијативе које доприносе развоју руско-српских односа не само у погледу политике и економије него и у областима културе, науке, образовања и духовности“. „Један од таквих пројеката, на којима заједнички раде ДСС и Јединствена Русија, јесте обнова Руског некропоља у Београду“, истакао је Косачов.

 

Један коментар

  1. Samo nek se Bogu moli da ga isleđuju na Kosovu, u suprotnom će u pritvoru biti desetak godina…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *