Почетна / Свет / Нова логика империје

Нова логика империје

Пише Зоран Милошевић

Како америчка елита јавно дисквалификује принцип националног суверенитета

Вилијам Антолис, извршни директор Института Брукингса из САД, блиски сарадник владајућих кругова, 2013. године је предлагао да се Вашингтон одрекне спровођења спољне политике преко главних градова држава, те да се посвети потребама и динамици интереса регионалних лидера и истраје на директним односима са таквим људима, као што се то већ ради у државама које чине Европску унију.

НЕОРИМСКА КОНЦЕПЦИЈА Од пада СССР, САД су манифестовале жељу да владају целом планетом и увеле неоримску концепцију спољне политике која се одсликава и у говорима актуелног председника САД Барака Обаме. Агресија на Југославију, Ирак, Авганистан, Либију, Сирију, као и спремност за напад на Иран, сведочи да Вашингтон, односно америчка елита, национални суверенитет посматра као ограничен и он може бити укинут због империјалних вредности безбедности или рата са тероризмом, односно из неког другог разлога. Антолис допуњује идеју ограниченог суверенитета концепцијом директне дипломатске интервенције у важним регионима (за САД) света. Ако војна сила и агресија доводи до свргавања влада одгоре, онда soft power бизнисa и дипломатијe дајe могућност деловања одоле ка горе, формирајући проамеричку регионалну елиту. На тај начин САД могу да интегришу било који регион планете у светску економију (мимо државе којој припада) и да имају директан утицај, односно власт. Управо овај опит Американци данас спроводе у Европској унији, у индијским државама и кинеским регионима, те уколико успе, Антолис сугерише да се то искуство пренесе на цео свет.
Проблем ове праксе је што се потпуно укидају сви прихваћени принципи међународне политике, јер тако америчка елита јавно дисквалификује принцип националног суверенитета. Своје погледе Антолис је објавио у студији „Нови играчи на светској арени: кинеске провинције и индијске државе“ (William Antholis, New Players on the World Stage: Chinese Provinces and Indian States, Brookings Institute, 2013.) а која открива појаву „нове логике у међународним односима“, односно „фундаменталне промене у спољној политици САД“, како истиче Кирил Мартинов за портал Terra America.
Антолис полази од чињенице да САД троше превише енергије на мале државе Европске уније, при чему губе из вида догађаје у великим регионима Коне и Индије и њихову важност. Реч је о регионима чији демографски, економски и политички потенцијали превазилазе аналогне показатеље многих чак и великих независних држава. Колико САД греше, сведочи чињеница да је у 2013. години у Кини радило само шест америчких конзулата (један конзулат треба да опслужи 200 милиона становника) док у Индији има пет конзуларних представништава (једно на 240 милиона становника). Истовремено, у Европској унији раде 54 службена представништва САД, што није у реду, сматра Антолис.
На тај начин САД губе прилику да стекну важне информације, заштите људе који траже помоћ од САД или могу да пруже важне информације, како је било са начелником полиције кинеског округа Чунцин, у којем живи више од 32 милиона људи. Наиме, тамошњи начелник полиције 2012. године је морао да бежи и да би стигао до америчког конзулата, прешао је стотине километара до суседне провинције Ченгду, где се налазио амерички конзулат. Да бег није успео, Американци би остали без важних података.

„ГРЕШКЕ“ ВАШИНГТОНА Слична ситуација је и у Индији. На пример, богати индијски регион Гуџарат (на западу државе) има преко 60 милиона становника и извоз од 61 милијарде долара годишње. Ако би се подржао сепаратизам неких политичара из ове индијске регије и он постао независна држава, то би била педесета економија света, а САД би имале велике демографске, економске и политичке користи. Ипак, најближи конзулат САД се налази у Њу Делхију, више од 800 км даље. Друга грешка САД је олако уношење неких политичара на црне листе чиме им се забрањује путовање у САД. Управо премијер Гуџарата Нарендра Моди је такав случај. Због оптужби да сурово гуши муслимански сепаратизам и фанатизам забрањен му је улазак у САД. При томе, Моди је изузетно популаран политичар међу Хиндусима о чему сведочи и податак да на друштвеној мрежи (Твитер) има преко три милиона следбеника. САД се слично понашају према свим осталима (60 држава и провинција Индије и Кине).
Политичари из САД не познају довољно Кину и Индију и робују митовима и предрасудама. Чињеница је да се овде регионални политичари постављају централизовано (из Пекинга, односно Делхија) што ствара утисак да државом управљају чиновници из ових градова. Кинези, на пример, својим локалним политичарима постављају неколико задатака: да обезбеде економски раст и политичку стабилност, те лојалност Комунистичкој партији. При томе локални политичари имају огромну и веома реалну власт. Управо то је „детаљ“ који може бити од користи за САД, како у економском, тако и у политичком смислу. И кинески региони и индијске државе имају потребе и приоритете, као спремност „на дијалог са САД“. Зато се САД морају одрећи поштовања националног суверенитета и вођења спољне политике преко главних градова. Аналитичари украјинског портала hvylya.org истакли су да то значи да ће Американци ускоро преко свих медија почети пропаганду да је национални суверенитет – предрасуда, политички стереотип!
Уколико САД не обрате пажњу на регионалне економије, а сву пажњу усмере на договоре у оквиру Светске трговинске организације (СТО) америчка економија ће пропасти, тврди Антолис. Да би се избегао отпор националних лидера и држава, треба поступати опрезно, па Антолис предлаже да авангарда нове америчке политике постану бизнисмени који би имали задатак „да развијају интеграцију локалних тржишта са светском економијом“. То ће бити делотворно и у настојању да Њу Делхи, Пекинг или неки други главни град данас суверене државе убудуће не би могао да пронађе аргументе за отпор „меком упаду“ у њихово подручје.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *