МИЛА АЛЕЧКОВИЋ НИКОЛИЋ /психијатaр/ – Капитулација није „кисмет“ српског народа

Разговарала Мила Милосављевић 

Прихватање англосаксонске утилитаристичке етике која вуче корене из трагичне слике о човеку Томаса Хобса а затим је спојена са резоном великог капитала где је људско биће само конзумент и број, плус психологија Микија Мауса, јесте, нажалост, данашња парадигма

Наш народ је тренутно уморан и умртвљен, уплашен. Али, после овог мамурлука, који личи на сан Обломова у Русији, наступиће бес и нова ерупција побуне, јер су људи презадужени и гладни. Волела бих да се људи пробуде и да једни друге помогну. Чак и када је безбожан, српски народ још увек верује у Христа болесних и сиромашних, парафразираћу Бјелинског и његову дијагнозу дату руском народу. Најбољи и најсветији у нашем народу јесте управо свети немир који стреми ка правди. Оно што је лоше, то су дуги периоди депресије, спавања и инерције. Али, када се наш народ пробуди, нико више не може да га победи. То је она „неписана правда“ наспрам „десет пута исписане венецијанске неправде“!, каже др Мила Алечковић Николић, која слови за једног од најистакнутијих представника Срба из расејања, врсни интелектуалац, доктор клиничке психологије и антрополошке психијатрије, гостујући професор на универзитетима широм света, аутор више стручних наслова и књижевних остварења. Наша саговорница недавно је завршила обиман рад који представља синтезу психологије, филозофије, политике и геополитике под називом Психологија Идеја слободе и правде и српски национални интерес данас. Међу њеним новим насловима је и белетристичко остварење У Дому моје мајке, које је у едицији „Сведоци епохе“ објавио „Службени гласник“. Мила Алечковић Николић тренутно приводи крају писање студије ,,Стваралаштво и бесмртност“ а увелико ради и на припреми Светског конгреса за психопатологију експресије, који је одлучила да организује идуће године у Београду.

Распети смо одвајкада између Истока и Запада, такорећи усред ,,руже ветрова“, или боље речено – на ветрометини. Има ли мира, станка, тихих вода за нашу историју (потоњу) будући да је ову већ исписану у доброј мери до сада одређивала  наша географија и стога нам се и  пут у Европу толико одужио, упркос чињеници да је у тај наш нови „Скадар на Бојани“ узидан добар део бића овог народа. Већ три деценије живите у самом срцу те Европе, у Француској, па како  заправо као Српкиња, али и веома ангажован интелектуалац у тој  земљи гледате све то ,,изнутра“?

Већ у својој књизи етнопсихолошких есеја из 2002. О Дому и Искону а касније и у књизи политичких есеја КО то прича о Европи ? описала сам како Европу видимо ми који смо у њој дуго живели. Ја Европу волим, али волим ону Велику Европу са Русијом на великом евроазијском простору који и јесте један исти, огромни континент. Нема Бетовена без Бородина, нити Хемингвеја без Толстоја. Најзад, ја сам у Француској провела укупно скоро три деценије. Тамо сам наставила школовање, тамо сам докторирала, а после и радила. И мој муж је Француз, из породице судија и адвоката. Ко сада мени овде може да прича шта је то Европа и како изгледа живот у њој? Они који су тамо путовали приватним авионом на два дана? Видевши одмах, већ после 2000. године, куда плови српски брод, да не кажем „бела лађа“, написала сам сведочанство о ономе што у Европи ваља, и о ономе што никако не ваља, што је патолошко и болесно, као рецимо данашње расправе о легализовању права педофила или о легализовању бракова зоофила (бракови са животињама) и разне друге патологије. Али, Европа о којој сам позитивно писала јесте социјална Европа о којој су сањали и још увек сањају милиони хришћана, или просто поштених људи у свету  и она није стање, него стална борба. Навела сам све што из Европе треба преузети против болесне корупције, оријенталног подмићивања, инцестуозне политике или појма власништва који је код нас појам из 14. века! Европа је легенда о Гралу, а не „bank оf England“. У Европи још увек постоје национални парламенти и они, што се код нас не зна, тј. не јавља, у 70 одсто случајева, гласају против бриселских директива и наредби! У тој правој, небриселској Европи у коју наша власт већ тринаест година лажно путује, немогуће је да вам јавна предузећа обрачунавају камату на камату, као да су банке! У Србији то раде и „Инфостан“, и „Телеком“, и ЕПС, и сви други. У Европи се ово сматра криминалом! У тој правој, небриселској Европи паркинг сервис чини стварно неке услуге, односно стварно је сервис. У Србији он нити прави места, нити ишта обележава, речју, не ради ништа, већ само скаче из грма и наплаћује! У тој правој Европи антене мобилне телефоније уопште не смеју да буду у људским насељима, јер имају штетне последице по људски мозак, а ево их код нас одмах поред скупштине на крововима, читава шума антена ! У тој правој, небриселској Европи, барем у Француској, петсто грама сира кошта у великим радњама два евра, а код нас најмање десет евра. Ту ни не рачунам несразмеру у платама. У правој Европи, приватни изабрани лекари наплаћују из социјалног осигурања, а код нас сиромашан човек  нема избора . У  правој Европи недопустиво је да се уз рачуне плаћају некакве провизије! Плаћа се само оно што је потрошено, ни динар више!  У правој Европи банке дају годишњу камату од 2 одсто, а исте стране банке у Србији стављају камату и до 20 одсто, јер им је то  власт у Србији омогућила!  У тој  Европи, ес-ем-ес телефонске поруке су много јефтиније него у Србији! Овде се, у начелу, уопште не зна колико вам који оператер наплаћује позиве и поруке, а када их позовете да питате шта се то догодило па вам је цео кредит невероватном брзином нестао, они поставе услов: или регистрација или крађа. Ово је у Француској незамисливо. У тој и таквој Француској генетски модификовани производи су најстроже забрањени, а казна се креће и до 15 година робије! Најзад, у тој и таквој Европи (у Француској и Немачкој) дали би све само да добију руски гас. А у Србији све чине да „Јужни ток“ не успе.

Шта је заправо са идејом слободе и правде у савременом свету ако је не налазимо више чак ни у цртаним филмовима?

„Капиталистички психопата” данас је пандан некадашњем „новом човеку комунизма“. Нестанак деонтолошког морала (античких Грка, хришћанског, касније кантовског или хуманистичког морала) и прихватање англосаксонске утилитаристичке етике која вуче корене из трагичне слике о човеку Томаса Хобса а затим је спојена са резоном великог капитала где је људско биће само конзумент и број, плус психологија Микија Мауса,  јесте, нажалост, данашња парадигма. Ово више није „мека трговина“ о којој је говорио Монтескије, већ простачки лоповлук и „бокасизација“ (Бокасов престо) Србије. Стотине моралних доктрина у историји филозофије деле се само на два пута: деонтолошки и утилитарни. Први још увек разликује Добро и Зло и никада их не меша, а у другом се ова два појма релативизују и стапају. Утилитаризам је појам Добра заменио појмом Корисног. Иако Добро може да буде и корисно, корисно се никада не може уздићи до Добра. Вама може да буде корисно да некога убијете, да некога бомбардујете итд. Нажалост, ова англосаксонска доктрина иде уз вулгарни економски неолиберализам искључиво финансијских и потрошачких друштава, а Србија данас копира управо тај модел. Зато смо од једног достојанственог народа, који је у својој традицији имао милосрђе, деобу, саборност, духовност и узајамну помоћ, постали народ чији је велтаншаунг: Укради!

Дезоријентација као један од плодова систематског урушавања српског националног бића како споља тако и изнутра довела нас је дотле да се ретко или готово никако не поставља питање српског националног интереса данас, или се пак ово питање брка са економским или пак политичким интересима? Како, по вашем мишљењу, Срби из расејања виде српски национални интерес у овом часу?

Већина нас повратника, или Срба из расејања који држе до матице,  национални интерес Србије данас најконкретније видимо овако: наш први национални интерес био би да се што пре конфискује имовина свих оних који су оштетили српски буџет, тј. тзв. „општинску сламу“. Све те велике лопове треба пустити на слободу, уопште их не треба затварати, нити нам треба гиљотина Дантона и Робеспјера, само им треба све одузети. Онда нека буду слободни, па нека поново стичу, будући да су даровити за бизнис. Друга ствар јесте послушати позив патријарха Павла из 2004. године у вези са гласањем на Косову и Метохији, јер је он био видовит. Не журити никако са решавањем питања Косова и тежити ка томе да оно што дуже остане тзв. „замрзнути конфликт“. За то време људима који тамо раде дати стимулације и позвати све Србе из расејања родом са КиМ да се враћају. Трећа ствар јесте избацити све стране банке које у Србији имају годишњу камату и до 20 одсто, а у самој Европи за своје грађане ту камату спусте на 2 одсто. Наравно, они пљачкају наше грађане, зато што им је то власт у Србији омогућила, другачије не би могли! Четврто, треба усвојити институцију индивидуалног стечаја и отписа дугова презадуженим породицама. У Србији се дугови праштају и отписују великим губиташима, али не и појединцима на чијим су леђима већ рањене и осакаћене породице. Човек који је тренутно саветник српске владе, по имену Доминик Строс-Кан, познат је по томе што одмах тамо где дође, као прву меру предлаже смањивање социјалних давања. Али, зашто га француски председник није узео за свог саветника? То Србији уопште није било потребно. Пето, треба се апсолутно енергетски везати за Русију и тражити максимално добре услове (какве је, рецимо, у сарадњи са Русијoм, добила Немачка). Треба затим приступити Евроазијској унији и колективној безбедности а са сваком земљом Европе одржавати добар билатерални контакт по логици „ви нама ово, а ми вама оно“ . Ту бисмо много научили од Европе, али уцене би спале на минимум. Ми данас као да не знамо да играмо шах.

Како бисте са аспекта стручњака дијагностиковали, одредили тренутно стање у којем се наш народ налази и шта јесу заправо, по вама најпогубније последице тог у неку руку – премора, замора после свега што смо прошли и пролазимо, од распада заједничке државе, ратова, санкција, па НАТО агресије…

Ми сви имамо индивидуално, породично и колективно несвесно а психологија колектива постоји, као и она појединца.

Наш народ је тренутно уморан и умртвљен, уплашен. Али, после овог мамурлука, који личи на сан Обломова у Русији, наступиће бес и нова ерупција побуне, јер су људи презадужени и гладни. Волела бих да се људи пробуде и да једни друге помогну. Чак и када је безбожан, српски народ још увек верује у Христа болесних и сиромашних, парафразираћу Бјелинског и његову дијагнозу дату руском народу. Најбољи и најсветији у нашем народу јесте управо свети немир који стреми ка правди. Оно што је лоше, то су дуги периоди депресије, спавања и инерције. Али, када се наш народ пробуди, нико више не може да га победи. То је она „неписана правда“ наспрам „десет пута исписане венецијанске неправде“!

Многи не знају да је човек кога је власт у Србији примила одмах после избора 2010. а који је у Призрену недавно изјавио да је „Турска Косово, а Косово Турска“, припадник „Муслиманске браће“, основаних и одувек свесрдно инструментализованих и помаганих од стране енглеских политичких тајно-јавних служби. Реџеп Тајип Ердоган, турски премијер од 2003. године, бивши градоначелник Константинопоља или Цариграда (енглеска спољна политика се побринула да остане Истанбул) између 1994. и 1998. године дозволио је у овој престоници отварање тзв. „амбасаде Санџака“ чији је неформални амбасадор био Сулејман Угљанин.

Али, наравно, управо исламске земље које су биле против фундаменталиста, на мети су овакве визије света. Никада англосаксонски утилитаризам није подржавао неагресивни или „филозофски“ ислам, него само онај исуканих мачева. Зато је исти тај Ердоган издао и напустио пуковника Гадафија, док данас диже глас против руског геополитичког савезника – Сирије, подржава турски део Кипарског острва, угњетава Јермене и Курде, а на Косову, код Призрена и Драгаша, заједно са Немачком, учествује у НАТО трупама.

Као велики борац за пантуркизам, тј. „неоотоманизам“, Ердоган је упамћен по изјави датој 1997. године: „Џамије су наше касарне, минарети наши мачеви и бајонети, куполе су наши шлемови, а верници су – наши војници“.

Српски народ је, поред јерменског народа, највећи мученик у историјским страдањима у освајачким турским походима, о којем је писао још Виктор Иго у свом упозорењу Убијају један народ.  Моји пријатељи у Јеревану и у Нагорно-Карабаху (јерменски: Аrcah) на својој јединој слави Свети Ђорђе, увек би у здравици поменули и српске жртве. Данас ће српски народ, додуше без набијања на колац, али на један много перфиднији начин, бити натеран да се врати под турску „јурисдикцију“, коју опет, по ко зна који пут у историји, подржава лицемерна и обезглављена Европа.

Да ли управо овакво стање капитулације мора да буде „кисмет“ (на турском: судбина) српског народа на Космету, који је често (о)помињао Иво Андрић? Јер, ако је Турска Косово, како то Ердоган каже, онда су Истанбул, тј. Константинопољ, или Цариград, Босфор и Дарданели – Србија!

3 коментара

  1. Avatar

    Da, da gospodja Aleckovic ima pravo,mnogo toga nije poznato u svetu sto se dogada kod nas.
    A nasa “nova” vlada isto kao i ona prosla gura narod u siromastvo i bedu! Ni pet para za boljitak! Ali eto milijarde za neke sopinge na vodi dok u bolnicama ljudi nemaju ni kreveta, ni posteljine niti WC. Ali koga briga sto ljudi nemaju kanalizaciju, sto se atomobili raspadaju po rupama na putu… sto porodice ne mogu da radjaju decu jer nemaju uslova da ih ishrane…
    koga sve to briga dok seici i svetski mocnici kupuju sve u zemlji Srbiji osim golog naroda. Jedino su potrebni oni koji jos mogu za neku crkavicu da rade za te “dobrotvore”.

    1
    1
  2. Avatar

    Hvala gospođi Alečković za ovaj članak.Jedno je Evropa,drugo briselska Evropa,skrojena za uspavane Srbe,iscrpljene bedom i nemaštinom,lažnom nadom da će biti bolje.Svi koji žele loviti u mutnom,došli su u Srbiju.Mala Srbija,mnogo gazda željnih da je dokrajče.Prevare,laži,obmane.Gde se obogatio “vojvoda”od Meridijan banke?Kome je odgovarao onaj,što je priznao da je lagao narod,ministar finansija?Može li to bilo gde u svetu?Narod se davno uspavao i razboleo,a sve više veruje lažima i čeka još veći jad.Mladi teže Evropi,koja je omča oko vrata.Iz škole izlaze ne obrazovani,ne uče prave programe,jer nam treba još više otupeti svest.Da li su čitali Stendala,Zolu,Mopasana,Kesela,lepu knjigu Čiča Gorio?Kronina,gde su mogli osetiti svu bedu siromaštva,moć i snagu gazde.O Ruskim piscima,Tolstoju,Dostojevskom Šolohovu,o pesniku Majakovskom,nežnom Jesenjinu,o špancu Lorki,oni ne uče ni naše literalne velikane,šta u njima da pobudi plemenitost želja i ideja.Samo kafići i svakakve izopačenosti,a Evropljani,što sebi brane,nama ultimativno nameću.Hvala Vam,što verujete,da će jednom iz nas pokuljati jad i gorčina,poput erupcije sručiti se na one što nas prodaju i izdaju.Luna.

    1
    1
  3. Avatar

    drago mi je da ste jedna od retkih intelektualaca koja ima kritican stav prema dogadjajima u nasoj srbiji koja je izlozena nevidjenom pritisku od strane eu i nato neo fasista koji zele da u srbskom narodu ugase i poslednji tracak patriotizma i pravoslavlja. nasa ver nam jedina garantuje slobodu i napredak moramo se suprotstaviti tom zlu i pokusati da spasemo nasu srbiju od neoiperializma zapadne evrope i amerike viva la serbia

    1
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *