Мењајте свест – по фазама или поглављима, како вам воља

Пише Драгомир Антонић

Од свих најављених инвестиција влада је једино успела да из џепова грађана извуче новце за струју.  Мора се признати да је то урадила вешто и шармантно. У стилу најбољих шанера

Волим Србију. Волим Српкиње. Волим Србе. Волим Српчад. Сва моја љубав њима припада. Служим се говором љубави, док је још дозвољен. Говорити са љубављу о Србима могло би ускоро бити дефинисано као говор мржње. Зато ме у љубави према Србији немојте следити јер ћете бити саучесници у удруженом подухвату: „Лепо о Србима!“

 

ПИТАО САМ ПСИХИЈАТРЕ… Искуство ме учи да, када влада Србије постигне  „историјску победу“, моментално уследе мере опреза. Сваки нови „историјски дан“ значи нови намет на Србе и Србију. Не шалим се. Прочитао сам тезе о којима ће се наводно у Бриселу преговарати (чујеш – преговарати). Тезе упућују, а о томе и челници владе непрестано говоре, да морамо сопствену свест да променимо. Колективно и појединачно. Питао сам пријатеље, психијатре, како се  мења свест. Једноставно. У поглављима или фазама – рекли су ми. Прва фаза: заборављање прошлости. Већ урађено (нико јавно не помиње Косово и Метохију, Косовку девојку, Цара Лазара, Милоша Обилића, комбинате, фабрике, термоелектране, акумулације… које је држава Србија изградила). Друго поглавље – испирање мозга. У току. Медији здушно раде на томе. Трећа и завршна фаза – новостворене лажи прогласити за једину истину. Како ниједан пројекат не може успети у потпуности, јер увек има жилавих појединаца, за његову дораду и спровођење ангажују се невладине организације и органи репресије у својству контролора. Узгред, појединци који свести ни савести немају, промену неће ни приметити.

 

ЗАНЕМЕСМО ОД СРЕЋЕ Особа без свести, српски речено, онесвешћена особа не зна шта се са њом дешава и зато кад дође свести, можете јој рећи да јој се оно што је било раније само причињавало. У случају да је особа и даље сумњичава, поново је онесвестите неким фантастичним достигнућем типа: хиљаде милијарди инвестиција, двеста хиљада нових радних места, Београд на води, ергеле расних арапских коња и фарми ретких врста крокодила. Сумњивац од силне радости и одушевљења поново пада у несвест. Ако се случајно каква неразумна и несавесна јуначина пронађе и остане на ногама, онда се примењује крајња мера. На телевизију излази госпођа министарка у пратњи глувонемих мушких вокала и маше папирићем и тврди да представља „једноставнији рачун за струју који ће грађанима донети велико олакшање“. Није још родила мајка јунака што пред поменутим призором и изговореним речима неће од среће занемети. Једноставнији рачун за струју!? Мили боже, чуда великога! Срби добише једноставнији рачун за струју.

Српски народ има Законоправило или Крмчију из 13. века од Светог Саве, где су поред осталог решена многа питања из области облигационих  односа. Срби имају Душанов законик из 1349. године, у којем се прецизно регулишу односи између појединца и шире заједнице, као и однос појединца према власти и обавезе власти према појединцу. Коме се чини да је ово далека прошлост, може да узме у руке Валтазара Богишића и његов „Општи имовински закон“ из 19. века. Сва та дела су настала пре него што је Србин, Никола Тесла пронашао електричну енергију, али  у њима су регулисани облигациони односи међу странама. Тако је и данас. Уговором је решен однос између грађана као потрошача и „Електродистрибуције“, као продавца електричне енергије или струје. Рачун који грађани добијају је извештај о томе колико су струје потрошили и колико морају да плате. То је једино што, у начелу, на рачуну мора да пише. Све остало је циркус. Да је у питању циркус са елементима преваре, потврдило се десетак дана касније у „историјском“ месецу јануару. Тад су кренуле притужбе грађана.

[restrictedarea]

ДА ЛИ СЕ ОНЕСВЕСТИЛА, НЕ ЗНА СЕ Министарка је прво изјавила „да је због увећане децембарске потрошње дошло и до већих износа на рачунима“ а кад ју је стварност демантовала, а број незадовољних грађана – дотле занемелих од превелике среће – достигао стотине хиљада, она је заћутала. Да ли се онесвестила – не зна се. Стручњаци су израчунали да је „једноставнији“ рачун олакшао џепове грађана у јануару месецу за око једну милијарду и седам стотина милиона динара. Све то после веселог, троминутног наступа госпође на телевизији. За милијарду и седам стотина милиона могли смо више сати гледати и слушати, уживо, Лејди Гагу, Мадону и Бијонсе заједно на неком од градских тргова у Србији. Њихов концерт, да је, на пример, одржан у Краљеву, био би ударна вест на светским телевизијама, што би покренуло посусталу привреду Краљева и развој сеоског туризма у Моравичком округу. Окрени-обрни, од свих најављених инвестиција влада је једино успела да из џепова грађана извуче поменуте новце. Мора се признати да је то урадила вешто и шармантно. У стилу најбољих шанера.

Колико су узели у јануару, толико ће Србија добити из претприступних фондова евроунијатске заједнице кад преговори буду одмакли. Не липши магарче до зелене траве! Буди стрпљив. Ускоро ће, по угледу на државу Колорадо, легализовати продају траве. Магарче, свест се мора променити. Пут без алтернативе се мора платити.

Не заборавите да се ове године навршава петнаеста година од злочиначког бомбардовања Србије. Злочин су учинили они који се данас праве да су наши пријатељи. Молимо се за здравље српских хероја – Караџића, Шешеља, Младића – заточених у европском „Гвантанаму“, модерном нацистичком, а демократском логору у Хагу. Упалите свећу за здравље и спас архиепископа охридског Јована. Светог Саву проведите у радости и весељу.

[/restrictedarea]