Почетна / БРОЈ 304 / Мали ратари – одржива пољопривреда

Мали ратари – одржива пољопривреда

Разговарала Мара Кнежевић Керн

Да ли Србија, попут Словеније, може наћи своје место у Асоцијацији Дунав Соја која промовише гајење генетички немодификоване (GМО free) соје у подунавским земљама

Борис Поточар, саветник Дејана Жидана, министра пољопривреде и заштите животне средине Словеније, активни је члан покрета за биодинамичку пољопривреду и пољопривредни произвођач.  Поточар је био и учесник конференције коју је организовала међународна организација Дунав Соја (25. до 26. новембра 2013.) када је Србија прихватила стандарде и директиве за производњу и брендирање неГМ соје. О суштини споразума и циљевима организације  што га је иницирала, те искуству Словеније на том пољу разговарамо са Поточаром.

 

Словенија и Србија су чланице организације Дунав Соја, али нашој јавности није речено какве су обавезе преузели потписници овог протокола?

Асоцијација Дунав Соја основана је као независна, међународна и непрофитна организација са седиштем у Бечу. Основни циљ асоцијације је промоција гајења генетички немодификоване (GMO free) соје у подунавским земљама, као основe за производњу висококвалитетне, генетички немодификоване хране за људе и животиње – декларисаног географског порекла, намењене европском тржишту. Ово је веома значајно са становишта европске стратегије о протеинима и нуди широке могућности српским пољопривредницима и индустрији.

Произвођач дефинише регион, порекло сировине и семена, укључујући стандарде за ђубрива и пестициде, квалитет сировина, остатке, ГМО, следљивост и контролу одрживости (у складу са ЛУЛУЦ социјалним стандардима).

Декларацију је потписао Институт за ратарство и повртарство, највећи произвођач семена на овим просторима, који ове године прославља 75 година рада и планира да буде у центру збивања кад почну да се спроводе активности из Дунав Соја декларације. С обзиром на то да је Србија једини регион који производи довољно соје за своје потребе и располаже значајним количинама за извоз, а истовремено представља центар знања и искуства, Дунав Соја асоцијација настала је управо да се постигне независност од увоза из прекоокеанских земаља и задовољи растућа потражња за генетски немодификованом сојом.

Земље обухваћене споразумом су: Аустрија, Босна и Херцеговина, Бугарска, Хрватска, Чешка, Немачка (Баварска и Баден-Виртемберг) Италија (неколико региона) Молдавија, Пољска, Румунија, Србија, Словачка, Словенија, Швајцарска, Украјина (неколико региона).

Пољопривредници укључени у програм не смеју да гаје ГМО биљке, а храна са знаком Дунав Соја моћи ће да се користи у исхрани стоке. Следећи корак ће бити означавање сточних производа знаком „Произведена без употребе генетског инжењеринга“ према условима АРГЕ.

С обзиром на то да се убрзано ради на добијању сагласности за промену Закона о забрани узгоја и увоза ГМО, како ће се евентуална промена закона одразити на будућност пољопривреде у Србији?

ГМ соја се још не гаји, нити  ће бити дозвољено гајење на територији ЕУ. Дозвољено је само гајење МОН 810 кукуруза. Уколико прихватите да гајите ГМ соју, вама ће бити затворена врата ЕУ. Од 2008. сам у тиму који је лобирао за ГМ кукуруз. Познати су ми механизми којима се врши притисак на посланичке групе. Био сам и у тиму који није потплаћивао већ информисао. Одлазили смо у посланичке групе у страху да ће парламент гласати против њега и организовали предавања за чланове владе и посланике на којима су стручњаци говорили о предностима МОН 810. Такође је начињен и Закон о коегзистенцији ГМ и неГМ биљних врста, што се у случају Бразила показало као трагична заблуда. Тамо се у периоду од три године након увођења ГМО усева у пољопривредну производњу ситуација на терену у потпуности изменила. ГМО су прогутали аутохтоно семе и уназадили земљу до непрепознатљивости. Тамо је сад веома јак покрет против ГМО. Познајем активисткињу која је започела кампању у једној регији, купила фарму и убедила остале да одбију ГМ семе и уведу GM free област. Успели су, и данас пакетић њиховог семена кошта 50 долара.

 

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању .
Пријава за претплатнике или Претплата за нове кориснике

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *