Људска права у ЕУ под лупом Москве

за „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

У ЕУ је на делу пораст ксенофобије, расизма, агресивног национализма, шовинизма и неонацизма, а систем заштите људских права је мањкав, констатују аутори годишњег извештаја МИП-а Русије

Руска дипломатија, полако, али сигурно, прелази у офанзиву на свим фронтовима у односима са Западом. Док, са једне стране, у Кремљу настављају да сарађују са Бриселом и Вашингтоном на пољима где за то постоји опипљив интерес, на другом колосеку све је живља активност којом се „западним партнерима“ парира на исти начин како они то већ деценијама чине. Последњи у низу примера је и најновији извештај Министарства иностраних послова РФ, под називом „О ситуацији са остваривањем људских права у Европској унији“.

Иза овако неутрално сроченог наслова, међутим, стоји прилично исцрпан документ на 120 страница, из којега се јасно чита – како ништа није идеално у ЕУ, бар када је о људским правима реч.

ХЕРОИЗАЦИЈА ФАШИСТИЧКИХ САТРАПА Спремни да свима деле лекције и подучавају лепим „демократским манирима“, у Бриселу свакако нису били одушевљени овим штивом у којем се указује на озбиљне пропусте и кршења људских права. Како на нивоу ЕУ као целине, тако и посебно у 28 држава чланица, где је свака добила мањи или већи простор у извештају. Показује се, ако је веровати руском МИП-у, да су Европљани спремни да зажмуре на све већи пораст ксенофобије, расизма, агресивног национализма, шовинизма и неонацизма у сопственим редовима. Али им, на пример, веома смета „ограничавање демократских права“ разуларених демонстраната на улицама Кијева, када украјинска власт на челу са председником Виктором Јануковичем донесе закон по којем сви јавни скупови морају да буду одобрени од стране локалне самоуправе а учесници протеста не смеју носити маске и металне шипке. И, наравно, не смеју заузимати на јуриш државне институције и рушити уставни поредак.

Но, Брисел, изгледа, сматра да је недемократски забрањивати и осуђивати такво понашање. Зато је, изгледа, регистровано у Пољској око 600 кривичних дела мотивисаних мржњом, у периоду од 2011. До 2012. године. И зато неонацистичке партије ничу као печурке широм Европе, док се у појединим ЕУ земљама већ отворено славе припадници Хитлерових СС јединица. Овде им наруку иду тенденције, као у Литванији, фалсификовања историјских догађаја, покушаји изједначавања нацистичког и совјетског режима, хероизација фашистичких сатрапа, стоји у извештају. Како тврде руске дипломате, у Француској и Великој Британији дневно се просечно забележи бар један случај антисемитизма, а у Немачкој чак три. У Холандији и Белгији делују антиимигрантски сајтови, који доносе углавном пропаганду против ислама.

На крају крајева, овакви изливи мржње донекле су и очекивани. Рецимо, у Великој Британији постоји изражен проблем са досељеницима из исламских земаља што настањују читаве квартове у многим градовима. Староседелачко становништво махом се повлачи, тражећи станове и куће у неком „мирнијем“ насељу, чиме проблем само добија на тежини због стварања чисто муслиманских квартова, где царују другачији односи и систем вредности, а асимилација иде много теже. То, са друге стране, доводи и до бујања ксенофобично настројених група и до инцидената на националној, расној и верској основи а и обични грађани све чешће размишљају о набавци оружја. Тако се трка за што вишим животним стандардом, напретком и, услед тога, увозом радне снаге, изродила у супротност, па се више нико не осећа сасвим безбедно и задовољно.

[restrictedarea]

НА УДАРУ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ Најчешће, на удару дискриминације у ЕУ налази се ромска популација, што се, тврде аутори извештаја, догађа системски. Према подацима ЕУ, Роми у Шпанији, Италији, Португалији и Француској угрожени су и изложени насиљу, ништа мање него њихови сународници у централној и источној Европи. Чак половина ромске популације ЕУ обитава у нехигијенским насељима, а тек 15 одсто младих Рома има завршену средњу школу или факултет. У документу руског МИП-а, такође, наведена је и дискриминација српског становништва у најмлађој чланици ЕУ, Хрватској, а као посебан проблем истакнут је прогон српског националног писма, ћирилице.

У ЕУ се бележи пораст броја случајева грубог кршења људских права мањина, избеглица и миграната, али и трговине људима. Укупно је у ЕУ регистровано 880.000 жртава трговине. МИП РФ означава Финску и Летонију као земље у којима се најчешће дискриминише рускојезична мањина, с тим што се, у случају друге, као директан кривац означава државна власт. У Летонији држављанство могу да добију само становници који веома добро говоре летонски језик     (нема никакве сродности са руским) па је то за многе Русе што деценијама живе у овој балтичкој републици, посебно за припаднике старије генерације, изузетно тешко достижно. Они су читав живот радили и стварали у Летонији, а она их сада третира као „неграђане“, са чак 79 људских и грађанских права мање у односу на етничке Летонце.

Даље, руске дипломате указују на проблеме недовољне заштите дечјих права, неједнакости полова, прекомерне употребе полицијских овлашћења, кршења права осуђеника… Наводи се низ примера којима се ове тврдње поткрепљују а занимљиво је да су управо овакве појаве при врху листе услова што Брисел испоставља новим кандидатима за пријем у чланство. Док, како се види, такве негативне манифестације нису искорењене ни у сопственом дворишту. Рецимо, према подацима Међународне организације рада, око 80.000 деце у Румунији укључено је у криминалне послове као што су трговина дрогом и проституција.

Аутори извештаја анализирали су ситуацију са људским правима у ЕУ и у контексту актуелних односа Москве и Запада. Подсећа се на случајеве систематског и масовног кршења права на приватност и угрожавања медијске и слободе говора, што је разоткрио бивши амерички обавештајац Едвард Сноуден, који је уточиште пронашао у Москви. Ипак, како се наводи, Европа ништа конкретно није предузела. Такође, док се из ЕУ другим земљама намеће толеранција и свесрдна подршка државе према јавним изливима хомосексуализма и истополним браковима, дотле је унутар саме Уније то питање и даље актуелно.

 

ЕТИКЕТИРАЊЕ ПОЛИТИЧКИХ ПРОТИВНИКА У једном од извештаја организација за заштиту људских права констатује се да у чак 80 одсто случајева Европљани нетрадиционалне сексуалне оријентације, жртве насиља, не пријављују нападе у страху од хомофобије и трансфобије у државним институцијама.

Друга тачка на коју Запад стално указује када говори о Русији јесте корупција. Међутим, позивајући се на извештај „Транспаренси интеренешенела“ из јуна 2012, руске дипломате указују да ниједна од 23 анализиране државе ЕУ – није без мрље у овом погледу. У чак 20 држава уочено је не само одсуство механизама јавне расправе приликом доношења закона већ и постојање озбиљних баријера у приступу грађана информацијама о законским пројектима. Истакнуто је и непостојање кодекса понашања парламентараца, као и обелодањивања њихових пореских пријава. Када се сва три елемента узму у обзир, стиче се закључак о недовољној транспарентности у раду „представника народа“ а у неким земљама, попут Немачке, посланицима није забрањено ни да примају награде од власника капитала, за лобирање њихових интереса.

Имајући све наведено у виду, постојећи систем заштите основних људских права у ЕУ је мањкав, констатују аутори извештаја и напомињу да не постоје механизми мониторинга ситуације и иницијативне реакције од стране институција ЕУ, као ни позивања криваца на одговорност. Све то налази се у очигледном нескладу са претензијама ЕУ да игра улогу узора а често и „врховног арбитра“ у области људских права и демократских слобода, закључује се у извештају МИП-а РФ.

Упркос свему, садржај руског извештаја остао је практично непознат европској јавности, јер су га тамошњи медији игнорисали. За разлику од сличних докумената западних институција, који се традиционално преносе сваке године. Све то упућује да сврха таквих извештаја, чију је пропагандну силу Запад протеклих деценија довео практично до савршенства, и није да осветли мрачне углове и укаже на проблеме – већ да етикетира политичке противнике и подрива њихову репутацију. Међутим, већ другу годину узастопно, Русија представља своје извештаје који откривају и другу страну медаље. Приметно је да је последњи руски извештај знатно конкретнији и одлучнији у оценама у односу на претходни, што је изненадило чак и поједине аналитичаре у Москви. За оне који још нису разумели – Русија у потпуности напушта наметнуту дефанзивну позицију, јер њени адути више нису слаби.

[/restrictedarea]