Људи, послови и дани

Сукоб култура у Грчкој

Портали kavpolit.com и voprosik.net пренели су вести да међународни кредитори Грчке све отвореније условљавају давање кредита антиправославним, односно антицрквеним захтевима. Већ је на захтев кредитора из Европске уније усвојена забрана православном свештенству да посећује школе и ђацима да учествују на православним литургијама и другим црквеним свечаностима. Грчкој православној цркви је забрањено и да се бави трговином, што је у приходима парохија чинило 20 одсто дохотка. Тражи се чак и забрана рукоположења нових свештеника, избацивање вероисповести из пасоша, да се одобри изградња џамија у Атини, да се неке црквене зграде у главним улицама великих градова, посебно у Атини и Солуну, продају на тржишту некретнина. Такође, тражи се и промена закона у којима се налазе етички кодекси засновани на Јеванђељу, те да се усвоји закон о истополним браковима.
Митрополит Тиотидски Николај говори да је због тога могућ народни устанак. Грчка црква оцењује да су се Грци разочарали у Европску унију, која све више иступа као рушитељ Грчке. Сукоб Европске уније и Грчке све више, сматрају епископи Грчке цркве, из чисто економске сфере све више прелази у сукоб култура.

Геноцидни Његош

Хитајући својим путем евроатлантских интеграција, Црна Гора би могла да остане без Његоша а да заузврат добије полумесец на државној застави. Такве је, макар, захтеве у недавном интервјуу црногорској државној телевизији изнео Суљо Мустафић, председник тамошње Бошњачке странке и потпредседник владе Црне Горе.
У свом предбожићњем обраћању Црногорцима, наиме, Суљо Мустафић је поновио став своје странке да 13. новембар, дан рођења Петра Другог Петровића Његоша, не може да буде проглашен за дан црногорске културе јер су „неке идеје из ‚Горског вијенца’ инспирисале геноцид над Бошњацима у Босни и Херцеговини“, и затражио да се „макар из школских уџбеника избаце они садржаји (из Његошевог дела) који вређају муслимане и шаљу поруке верске и етничке нетрпељивости“. „Мислим да би то био велики допринос даљој изградњи међуверског склада“, навео је Мустафић.
Истовремено, овај потпредседник црногорске владе толерантно је рекао да му не сметају хришћанска обележја на државној застави Црне Горе, али је затражио да се она допуни и „елементима ислама“: „И припадници ислама су овде аутохтони становници, вековима су градили Црну Гору, они су део њене друштвене стварности и тражимо да се то искаже и кроз симболе наше државе.“

„Шеријатска патрола“

После Нове године у селу Базарније Матаки, које се налази код Казања, догодио се сукоб локалне „шеријатске патроле“ (муслиманских младића који прате да ли се живи по обрасцима ислама) међу којима је било гастарбајтера, и руског покрета „Руски тркачи“, који углавном чине припадници православног народа Чиваши.
Први сукоб се догодио између заговорника шеријата и „здравог начина живота“ и гостију локалног кафића. Припадници шеријата сунамеравали да госте растерају и затворе кафић, а гости су пружили отпор, тако да је у тучи учествовало више од 10 младића. Ово није први пут да се у селу Базарније Матаки појављује „шеријатска патрола“, јер су и раније нападали пролазнике који су ишли селом после 22,00 часа, објашњавајући им да морају живети по шеријату, а не да пију. Такође „шеријатска патрола“ је 2013. године скренула пажњу када је једног православног мештанина позвала да прими ислам, а када је он то одбио, запалили су му кућу. Од тада покрет „Руски тркачи“ покушава да заштити локално становништво од „шеријатских патрола“ и радикалних исламиста.