Хроника бола и наде

ПЕТОГОДИШЊИЦА УПОКОЈЕЊА КОСОВСКОГ ЗАТОЧНИКА

Приредио  Владимир Димитријевић

Извештаји са распетог Косова које је као владика рашко-призренски писао Патријарх Павле потресна су хроника о ономе што се дешавало пре но што су НАТО силници решили да нам отму душу

Ове, 2014. навршиће се пола деценије од тренутка пресељења у вечност Патријарха српског Павла, чија је служба била суштински везана за Косово и Метохију: као епископ рашко-призренски, а затим и као архиепископ пећки и патријарх српски, он је живео Косовским заветом. Зато је за нашу историју веома значајна књига његових извештаја са Свете Земље Србинове, које је, као владика, сваке године слао СА Сабору СПЦ (Владика рашко-призренски Павле: „Извештаји са распетог Косова“, Издавачка фондација Архиепископије београдско-карловачке, Фондација „Патријарх Павле“, Београд, 2013, приређивачи: протојереј-ставрофор Владимир Вукашиновић и Градимир Станић, предговор: Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије).

Сећајући се Патријарха Павла, приказаћемо неке од најјаркијих слика из живота православних Косоваца и Метохијаца у овом периоду.

„Е, СРБИ, СРБИ!“ …Живот у манастирима био је тежак – држава је наметнула неподношљив порез, па се по цео дан радило да би се порез платио. Власт кажњава затвором људе који присуствују литијама на рушевинама старих цркава. Владика Павле се жали властима: „Не можемо да верујемо да је законодавац /…/ ишао на то да само нама православним онемогући богослужење, јер су нам због нашег става према слободи рушени храмови како у турско време, тако и у последња два рата, што није било с храмовима осталих двеју вера, те се они имају где Богу молити.“

Владика Павле је 1959. морао да сам иде у парохије у којима свештеник није стизао да обавља своје дужности. Са свих страна, чак и из околине Краљева, долазе Срби код хоџе у Рибарић, близу манастира Црна Река, да им он даје „записе“. Хоџа им каже: „Е, Срби, Срби! Ви имате такве светиње, ето и овде, али сте их напустили.“ Учитељи у појединим местима приморавају ђаке да се омрсе прве седмице Часног поста. Удбаши позивају на разговор младе богослове и убеђују их да напусте „најгору школу“.

 

[restrictedarea]

СВЕТА БОСИЉКА …Млад и честит свештеник из Велике Хоче, оклеветан, са групом верника, од безбожних сународника, добио је пет и по година робије, уз образложење: „Добар део становништва Вел. Хоче и околних села масовно је посећивао цркву, а да су састанци зборова бирача Социјалистичког савеза, па и сами састанци основне организације били слабо посећивани и често одлагани, те су оваквим својим радом направили подвојеност у селу на два табора.“

…Владика Павле пише у извештају из 1967. да је у селу Пасјану код Гњилана чуо за страдање девојке коју је народ звао Света Босиљка.  Шиптари су је, пред крај турске владавине, ухватили и одвели да је потурче, али је онда цепала димије и одбијала храну. Злочинци су је на крају исекли на комаде и бацили на пут. Сељаци су покупили њене свете остатке које пси нису развукли и сахранили их у сеоској цркви. Мајка, која је била из познате породице Рајчића, рекла је за своју кћи: „Кад је тако чувала образ и веру своју, немам разлога да кукам, но да певам!“

…После смене Ранковића, Шиптари су још више злостављали Србе, тврдећи да су се они са Космета у Ранковићево време исељавали по његовом наређењу „како би исељавањем Срби добили аргументе против Шиптара!“

…Касније је, и то због хрватског МАСПОК-а, пооштрен  однос – према  СПЦ на Космету! Владика Павле бележи: „Од јесенашњих политичких догађаја у Хрватској осећа се један строжи став власти према Цркви. Не само у погледу односа наставника према деци која иду у цркву, на веронауку и прославу Светог Саве него и у војсци.“

 

СРБИ НЕМАЈУ ПРАВО! Владика Павле пише: „Као и до сада, верска настава се нигде у епархији не одржава. И кад би свештеници хтели да је држе, родитељи не би смели да децу шаљу. Колико смо ми ту инфериорни у односу према римокатолицима и муслиманима нека послуже овда два примера: У једном селу код Призрена не само да сва римокатоличка деца иду на веронауку, него на њихов Божић нико од њих није ишао у школу.“ /…/ И ништа се није десило ни деци, ни родитељима, ни жупнику.“

…А насиље непрестано: „У два места општински службеник наређује свештеницима да не смеју држати беседе на опелу, јер ни хоџе то не чине. Један милиционар прети Србину што носи шајкачу: Ко је тај ко их кроји и шије? У два места су споменици на гробљу поломљени и слике разбијене. Напади на жене и децу при одласку цркви, свештенике, скрнављење цркава од стране „неодговорних“ елемената наставља се поред свију наших жалби и интервенција.“

…Владику Павла посетили су чланови верске комисије из Приштине, убеђујући га да изгреди против Срба нису на верској и националној основи, него „чист криминал“. Владика им је рекао да он никад није оптужио све Албанце за насиље, али да организовани притисак постоји. Шиптари масовно скрнаве гробља – од дрвених крстача до мермерних споменика. У Шипољу код Косовске Митровице двадесет шиптарских младића је, певајући, уништило двадесет српских споменика. Мермерна плоча на гробу добротвора Симе Игуманова у манастиру Светог Марка код Призрена, уништена је такође.

Када је један младић, Србин, у Бањској уклањао остатке џамије која се сама  срушила, судија му је дао годину дана затвора са образложењем да је „без обзира на малу штету и дотрајалост овог објекта, акт учињен с намером да се изазове међунационална нетрпељивост и верска мржња“.

 

УКИДАЊЕ НАРОДНИХ САБОРА Укидају се сабори око цркава и манастира: „У околини Приштине, већ неколико година, милиција растера свираче и продавце на саборне дане око цркава и манастира Грачанице, не дозвољава паркирање кола ни у црквеној порти, јер се, наводно, ремети саобраћај, нађе се неки од њих да фотографише присутни народ и тако онемогући одржање сабора“, вели владика.

…Кад је ишао у Девич, владика Павле је, пошто је одбио да им да паре које су тражили, каменован од шиптарских дечака. Пошто се то дешавало многима, епископ се жалио надлежнима, али су му рекли да то није шовинизам, јер су нападачи малолетни. Те 1977. шиптарски младић је владику Павла ударио по глави у призренској пошти. Владика му је на суду опростио, мада је и тамо речено да није реч о шовинизму усмереном против Срба (иако је дотични припадао четворочланој банди која је  нападала Србе у призренском крају).

…Године 1986, владика Павле је открио да су Шиптари на поседовним листовима цркава и манастира писали да су у питању „џамије“ или „куће“: „У Геодетској управи у Пећи, као џамије убележене су цркве у Витомирици, Сиги и Гораждевцу. Исто тако је уведена и наша црква у Ђаковици, Гњилану, Будриги, Пасјану, Кос. Каменици. У Геодетској управи у Ораховцу све наше цркве уведене су или као кућа, или као зграда, чак и црква манастира Зочишта“, каже владика Павле, и додаје: „Не треба много домишљања за закључак да ови поступци спадају у план заступника принципа „етнички чистог Косова“, да се званичним актима покаже да на Косову нема ни Срба, ни њихових цркава, а оно што држе то су џамије које је власт у старој Југославији одузела од муслимана и дала Српској цркви. Или да су овде дизане џамије још у 14. веку, кад Турци нису били ни прешли на Балкан“.

 

ПРЕД ГОДИНЕ РАСПЛЕТА Велика радост, прослава шестстогодишњице Косовског боја на Газиместану, збила се 1989. Народ се враћа вери, однос власти према СПЦ је бољи. У Призренској богословији владика храбри ђаке приликом шиптарских демонстрација: „Ако нам недостане храбрости и издржљивости, макар стид да не осрамотимо своју породицу и своје претке да нам помогне да издржимо као људи, никад као ништаци. Тада ће св. Кнез бити са нама и његови борци, који су пре 600 година издржали и животе дали за слободу.“ Године 1990, владика Павле је, на позив Хелен Делић Бентли, посетио амерички Конгрес (с њим су и оци Атанасије Јефтић и Милутин Тимотијевић и Добрица Ћосић). Владика каже: „Чини ми се да конгресмени нису довољно упознати са правим проблемом Косова и Метохије и моје је мишљење да и не желе да уђу у суштину тога проблема.“

…Владика Павле описује како је поучавао народ: „Углавном сам их опомињао да чувају оно главно – душу своју и образ свога народа. Душа је бесмртна, све остало пролазно и недостојно да човек у њега уложи живот који се једанпут живи. “.

Поука и за данас.

[/restrictedarea]