Почетна / Други пишу / Дмитриј СЕДОВ : Српска страна и европски интереси

Дмитриј СЕДОВ : Српска страна и европски интереси

“Британци непрекидно траже нове будале

које ће подметнути своју грбачу за њихове инетересе”

Ото Фон Бизмарк

 

Поштована господо, политичари из Београда! Објасните мени будаластом, због чега је Србија толико посвећена европском путу, сањарећи о богатом “браку из интереса”?

Анализирајући податке о економским показатељима српске привреде у 2013. години, открио сам невероватне ствари које никако не оправдавају тај “брак”, који по свој прилици уопште није смишљен у Београду.

Просудите сами:

Настала ситуација у Републици Србији је таква, да она сама нема никаквих снага за препород своје економије. Потребан је новац из иностранства.

Откуда је током 2013. године долазио тај новац?

Да почнемо од Русије

Москва је за подршку буџету Србије издвојила кредит у износу од 500 милиона долара, са роком доспећа од 10 година и каматном стопом од 3,5%. Да напоменемо да се Србија спрема да се уда у другу породицу, а кредит за подршку њеним слабим снагама уопште не издваја та породица. Зар то није смешно?

Само у заједничко предузеће “Нафтну индустрију Србије” већ је уложено око 2 милијарде еура које је издвојила Русија – углавном за модернизацију производње – а у плану су нове инвестиције у износу од неколико милијарди еура.

“Јужни ток”, највећи заједнички пројекат две земље, вреди 1,7 милијарди еура и биће заједнички финансиран. По мишљењу стручњака, пољопривреда је област недовољно искоришћена за заједничку сарадњу и пружа значајан потенцијал за улагање капитала.

Ако имамо у виду да Русија годишње увози прехрамбрених производа у вредности 35 милијарди долара, тада знамо да ће заједничке инвестиције у пољопривреду омогућити увећање српског извоза, као и смањење дефицита у трговинском билансу.

Следећи на српској инвеститорској скали постали су … Уједињени Арапски Емирати!

Компаније из УАР су показале велику заинтересованост за улагање у пољопривреду, већ су потписани и први уговори за инвестирање. Био је потписан уговор са аграрно-индустријском компанијом Ал-Дахра о заједничким улагањима у износу око 400 милиона долара. Трећина средстава предвиђена је за куповину актива осам пољопривредних комбината у Србији који су у стечају, а остатак новца предвиђен је за изградњу иригационог система и пет фабрика за изградњу сточне хране.

Поред тога, постигнут је договор са инвестиционим фондом Абу Дабија за кредит у износу од 400 милиона долара, од чега је половина предвиђена за зајмове пољопривредницима за набавку опреме. У скорије време Србију треба да посети делегација авиокомпаније “Етихад” која је заинтересована за стратешко партнерство са српском компанијом “ЈАТ Airways”. Инвеститори из Емирата су заинтересовани и за изградњу луке Панчево, докапитализацију компаније “Југословенско речно бродарство” ради оживљавања домаће бродоградње и речног саобраћаја.

Ако овоме додамо инвестиције кинеских компанија у саобраћајну инфраструктуру Србије, можемо закључити да све више инвестиција долази из земаља са Истока.

А шта је са новом европском породицом? Како ће она помоћи Србији да се припреми за етапу “склапања брака” која ће се отегнути на период од 10 до 15 година?

Она се понаша у складу са колонијалном мудрошћу англосаксонаца, који купују све главне медије и финансирају невладине организације у Србији. То јест – полуге управљања сазнањем. То је знанто јефтиније али зато и ефикасније. Зомбирање недозомбираних народа одувек је био лагодан бизнис. Зомбирани, заборављајући на мршаве стомаке, понављају мантре о “слободи, једнакости, братству”, не примећујући како се празне њихови џепови.

Ја нисам успео наћи податке о крупним инвестицијама ЕУ у реалну привреду Србије. Премда сам, вероватно, лоше тражио. Њих су највероватније обећали, али не журе да обећања испуне.

Како се овде не сетити лета 1939. године? “Не брините панови[1], ми вас нећемо оставити – шапутали су из Лондона на увце владарима из Варшаве. – Само што вас Хитлер нападне, ми ћемо се на њега обрушити са великом силином”.

Панови су поверовали, Хитлер је напао и Лондон се “обрушио” – објавио је речима рат Берлину, а ни прстом није мрднуо по питању предузимања војних акција на делу. Али је са апетитом посматрао како Вермахт прождире земљу Пољску, приближавајући се Совјетским границама.

Треба напоменути да су финансијске куће Рокфелера и Ротшилда које су инвестирале у нацистичке пројекте у Немачкој, врло добро знале шта очекује шест милиона Јевреја у окупираној Пољској. Али код великих улагања, такве “ситнице” се не узимају у обзир.

Господо политичари у Београду, не мислите ваљда да сте Ви дражи англосаксонским душама од панова Пилсудског и Бека? У наше време Хитлер не напада на Србију, али већ системска криза је сасвим могућа и она може коначно уништити земљу. Само што је у таквој ситуацији исувише лакомислено очекивати помоћ од ЕУ.

Генерално гледано, читати историју је корисна ствар. У првом реду, како би схватили да се историјска природа англо-саксонске политике уопште није променила. Она и данас, као и у прошлом веку, користи обмане и издаје друге народе зарад остварења својих циљева. А то што Англосаксонци постулирају себе као идеално друштво са идеалном политиком, одавно је тачно и саркастично дефинисано на језику независних политичких аналитичара. Као што је рекао британски историчар Д. Ливен у свом делу “Империја: Руска империја и њени супарници”: “У модерној компаративној историји и политологији влада, у догму преточена, чудна англо-америчка самочеститајућа-самохвалисава (self-congratulation) верзија написана немачким стилом”.

Можемо, наравно, честитати и многим политичарима у Београду што су се придружили овој чудној верзији.

Било би им добро да запамте слоган утиснут на једрима британских фрегата, над улазом у светску историју:

“Империја нема сталних савезника. Она има само сталне интересе”. Уосталом, можда им падне на памет мисао да је данас Империји потребна нова порција глупака који ће потурити своју грбачу за њихове интересе.



[1] Пан – пољски израз за реч “Господин” (прим. прев.)

„Фонд стратешке културе“ (srb.fondsk.ru)

3 коментара

  1. Da li naši političari imaju pojma o ovome o čemu piše gs.
    Dimitrij Sedov,da li su svesni kuda nas vode,ipak ja mislim da
    znaju,dapače dobro znaju,samo ih za to nije briga,sve dok im
    zapad daje „narukvice“i dok im omogućava da se dobro „ugrađuju“.
    Niko nikada nije imao koristi od zapada,i ako je imao neku
    korist,velikom količinom štete je to platio,naravno ta šteta je
    velika korist za zapad.E-vropska Z-lokoba nam uopšte nije potrebna
    samo će nam naneti zlo i rastočiti zemlju i narod,nestaćemo kao
    Hazari,možda već jesmo Hazari a da još ne znamo,saznaćemo brzo.
    Još nije kasno okrenimo se našim korenima,brzo, brzo. ….milan




    0



    0
  2. Znaju nazovi vodje Srbije da je zapad pljackas od vajkada,ali su oni dusu prodali djavolu i postali su janicari kakve ni Sultan nije imao.
    Pravdaju oni sebe losom situacijom u svetu,a preko medija koji su razvijeni do te mere, ispiraju narodu mozak .Jednom recju prestali su da budu Srbi i da stite srpske interese i postali veci Svabe,Englezi i Ameri od njih samih.Tako radeci ne shvataju da su samo jedan toalet papir u sluzbi neprijatelja Srbije.Posle upotrebe zavrsice u solju.




    0



    0
  3. ако ви треба заем ни e-mail: bens26865@gmail.com




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *