Божа и остале дерикоже

Пише Бранко Радун

Божидар Ђелић одлази из Србије пошто је остварио задатак због којег је и дошао – бесомучна приватизација која се претворила у пљачку и у деиндустријализацију, препуштање домаће привреде на милост и немилост страним банкарима, ригидан курс динара који је стимулисао увоз и дестимулисао извоз и погубна либерализација увоза чиме је докусурен онај виталнији део привреде

Функционер и посланик ДС Божидар Ђелић поднео је оставку на страначке функције због одласка на место извршног директора инвестиционе банке „Лазард“. Он је рекао да у наредним годинама неће имати професионални ангажман у Србији, што би значило да овде не види свој интерес. Он се враћа тамо где припада: „Бићу базиран у Паризу, али ћу радити широм света – саветоваћу државе, велика предузећа и банке о финансијским стратегијама“. Ако њих буде саветовао као што је овде радио, можемо само да се забринемо и за те земље и компаније. Шта све ово значи за Божу, за ДС али и за Србију?

АМЕРИЧКИ САН Очигледно је да је Божа Ђелић, у народу познат и као „Божа Дерикожа“, завршио свој „задатак“ у Србији и одлази на заслужене позиције у банкарском систему којем је чинио велике услуге током најмрачније транзиционе приватизације од које се Србија неће опоравити ни за 50 година. Он је један од многих који су дошли у Србију и имали велике користи од ње, а од којих Србија није имала много користи или је пак имала штете. Само би у Србији такви белосветски ликови могли направити каријере и на крају отићи одакле су и дошли као да се ништа није десило. Ђелић је, очито, од самог почетка био лојалнији банкарском сектору него својој земљи. После бројних таквих и сличних каријера Србија је више него икад сиромашна и послом и надом. За Божу пак ово значи остварење „америчког сна“, јер је дошао у земљу са авионском картом за коју је позајмио новац, и спавао на теткином каучу, јео суве сендвиче, једном речју, био мученик за Србију, а сада не зна колико чега и где има. Наравно, ово је пародија и негација америчког сна, у којем човек успева да заради велики новац јер је нешто ново произвео или организовао или постигао нешто што други нису могли, и што је најважније, од тог „сна“ је Америка имала користи.

Америка је имала „кофераше“ у својој не толико дугој историји. После слома Југа у америчком Грађанском рату наступила је доминација Севера (Јенкија) и нека врста окупације. „Кофераше“, или „торбаре“, велики јужњачки писац Вилијем Фокнер тако упечатљиво и са гађењем описао је као оне који су после пораза дошли са победничког Севера и који су искористили беду Југа да га, једноставно речено, опљачкају. Они су добијали значајне административне функције које су користили само да се обогате а да, кад стекну довољно богатство или кад се превише компромитују, једноставно оду тамо одакле су дошли или одакле су послати. То су били млади авантуристи жељни брзе зараде који су се представљали као стручни, а заправо су били опасни хохштаплери који су толико ојадили Југ да се неки делови ни до данас нису опоравили. За њих Југ није била њихова земља, већ плен који чека да буде покупљен. Превара се састојала у томе што су они имали слична имена као јужњаци и говорили истим језиком, па су од наивнијих били доживљени, барем у почетку, као „наши људи“, а не представници стране окупационе силе. Све то нам звучи познато, зар не – очигледно је исти рецепт примењен и на нама.

 

ЗАДАТАК ИСПУЊЕН Но, да се вратимо Божи и ономе што његов одлазак значи за ДС. Пре свега, кадрови попут Ђелића, који су учествовали у транзиционом полому земље и срозавању наше привреде на афрички ниво, одговорни су и за пад ДС-а са власти и пад рејтинга ове странке. Но, он и није оригинални кадар ДС, већ им је додељен од међународних финансијских институција које су после 5. октобра преузеле финансије и привреду ратовима и санкцијама намучене Србије. Да ли је његово деловање успешно или не, зависи са које стране посматрамо. Са позиције Србије и њеног националног интереса, таква политика се показала погубном. Но, са друге стране је Божа, од милоште звани Дерикожа, остварио задатак који му је додељен када је послан овде – бесомучна приватизација која се нужно претворила и у пљачку и у деиндустријализацију, препуштање домаће привреде на милост и немилост страним банкарима, ригидан курс динара који је стимулисао увоз и дестимулисао извоз и у вези са тим погубна либерализација увоза чиме је докусурен онај виталнији део привреде.

То што Божа у овом моменту напушта ДС и Србију значи да ову странку, која континуирано пропада као брод који тоне „прво напуштају пацови“. Одлазак Боже очигледно значи и да ДС нема перспективу и да готово сигурно неће имати значајнију улогу у блиској будућности у политичком животу Србије. Још конкретније, то значи да у новој влади после превремених парламентарних избора готово сигурно неће бити места за ДС, а то значи ни за Ђелића као министра. Одлазак Боже је сигуран знак да ДС тоне и даље, те да не вреди губити време са губитником Ђиласом. Око одговорности за пропадање ДС постоје две школе мишљења – по једној, то је последица лошег вођства од стране Ђиласа, а по другој су то дугогодишња корупција у којој је ДС био европски шампион и као последица тога економско пропадање привреде и друштва. Било како било, вероватно је истина негде између, но то Божу, који је напустио Титаник и прешао на нову јахту на којој ће да крцка транзициону уштеђевину, не занима превише.

Србија је ојађена и уморна од таквих „торбара“ који у њој нису видели своју земљу коју треба да чувају и развијају, већ само задатак који треба да обаве. То су економски комесари који немају милости ни према онима који су припадници истог народа јер немају етничку и државну припадност; они су део једне глобалистичке хијерархије моћи и лојални су само њој и свом интересу.

Нажалост, данас имамо доста оних који су рођени у Србији и све време живе у њој, али према њој немају никакво осећање лојалности ни захвалности, па се понашају као описани „торбари“. То је појава потпуног отуђења домаће елите и њене конверзије у припаднике локалне испоставе глобалистичке структуре моћи. Домаћа елита се у великој мери побунила против своје традиције и свог народа, те заправо њему духовно и суштински ни не припада, иако носе слична имена и говоре исти језик. Данас је Србија у стању друштвене шизофреније на линији народна заједница – глобалистичка елита, која се може превазићи само потпуном победом једне. За сада све прогнозе говоре у корист глобалистичке елите, но српска историја је пуна изненађења и преокрета. Ако ништа друго, а оно из ината.

 

5 коментара

  1. Igrom slucaja Derikoza je poreklom Pirocanac.U jednom takvom malom gradu svako zna za svakog ,odakle je, ko su mu i kakve imucne snage otac,deda ,cukun deda…
    Ovaj Derikoza u sustini ne moze da bude Pirocanac iz sledecih razloga:
    1.U balkanskim i prvom svetskom ratu poginulo je preko 7500 pirocanaca,domacina,srpskih vojnika.Ni za jednog nije se culo da mu je drazi “svaba”ili “bilo koji drugi neprijatelj i niko ne izdade Srbiju.
    Sami zakljucite ko je Derikozi miliji.Srbija ili oni koji su nas bombardovali,rusili,ubijali.
    2.Pirocanci ne cene coveka ko preko noci stekne imovinu ko zna na koji nacin,ali domacine koji generacijama to urade prepoznaju i postuju.
    Sami zakljucite dali neko ko za par godina stekne milione u evrima moze da bude postovan u Pirotu i da bude Pirocanac.
    Ovako mogu da nabrajam do sutra…

  2. Г17стручњак до стручњака са калашњиком у банку улази да реши питање банкарског система државе Србије. Делегатско путовање на
    Кипар и шта беше од тога? ДС и Шилерова јунак до јунака, поцепане
    патике и на крају ротациона светла прате га до теретане ових дана
    код 25 Маја а на плавом Дунаву. Треба споменути да се не заборави
    момке у окружењу Тадића. А ови актуелни на власти ТЕЛАЛЕ уз добошара по шоровима и трговима о НИЛИЈАРДАМА ЕВРИЋА са пешчаних ДИНА у бисагама на КАМИЛАМА. ХЕЈ станите. Доста лажи, доста трговине са сиротињом у земљи Србији. Ако кочерче мора да клима главом пред Бароницом Србија знајте немора!! Србија је изнад : Бивших, садашњих и будућих власти.

  3. El bre Srbi da ga nismo zeleli on u Srbiji nebi ni ostao. Sve ovo gore ne govori o njemu vec o nama kao narodu. SAMI SMO KRIVI. Danas nista nismo pametniji, takvi ce dolaziti sve dok ne budemo vise bu…e i takvima ulazak u drzavi nedozvolimo. Kako je prosao u Ukrajini onaj buldozerista?? Mogao je i gore. Ne kukajte vise pamet u glavu, dok poslednju paru ne iskaslje nema odlaska iz Srbije a onda neka vodi i tetku sa sve kauc.

  4. Za miloga Boga, ne ubijajte nas ovim snimcima olosa, najgorih koji oskrnavise Srbiju:djelic,tadic,dacic. Fali im samo jos taci. Dakle, da ih nikada vise ne gledamo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *