Балкан: Пад утицаја Словеније, јачање Србије

Зa „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић-Мекина

Словеначки Институт за стратешка решења наговештава наставак пада утицаја Словеније у регији „Западног Балкана“, а као шокантну вест лансира „нови геостратешки положај Србије“

Љубљански Институт за стратешка решења (ИСР) који води економиста Тине Крачун, објавио је, служећи се и подацима Европске комисије, „Аналитичку прогнозу за 2014. годину“ у којој открива нови тренд, како што се тиче утицаја Словеније, тако и других држава у окружењу. Резултати истраживања нису претерано оптимистични за државе у региону Западног Балкана, међу којима су, што се привредног процвата тиче, најлошије прогнозе намењене управо Словенији којој је у изгледу негативан или у најбољем случају бар четири пута мањи раст него онај који је пројектован за Србију. Тако ће привредни раст у свим државама, од Хрватске па до Македоније, бити од 0,5 до 2 одсто, због чега ИСР тврди да ће се њихово „заостајање за Западном Европом само даље повећавати“, уз високу стопу незапослености.

 

ВОЈНА ЕКОНОМИЈА Занимљиво је да ова анализа, поред песимистичких закључака у вези са лидерском улогом Словеније, упире прстом нарочито на „нови геостратешки положај Србије, који се успоставио после стратешких партнерстава са Русијом (као пример се наводи пројекат ‘Јужни ток’) и Кином, те почетком преговора са ЕУ”. То је тренд који је оцењен као веома негативан по Словенију, чије присуство „наставља да се смањује науштрб јачања нових регионалних средишта“ – а као главно је препознато управо у Србији.

[restrictedarea]

Словеначке инвестиције у регији Западног Балкана биле су, уочи кризе, веома издашне и словеначки инвеститори су се котирали високо на скали највећих улагача у свим државама насталим на тлу бивше Југославије. Мање је познато, међутим, да је Словенија економске интересе „утврђивала“ не само дипломатским акцијама, него чак и војним средствима.

Тадашњи пуковник Добран Божич, командант свих јединица Словеначке војске на Косову (данас на месту начелника Генералштаба СВ) објаснио је још 2007. домаћој јавности да „Словенија коначно спознаје да војска није само – војска“. „Словеначка војска на Косову није само у војној мисији; овде поред задатака које обављамо за Кфор, посредно бринемо и за словеначки економски интерес… Да, Косово је важан део словеначких геостратешких интереса. Војска води бригу о националним интересима, а на Косову превладавају економски, зато овде нисмо само у војној мисији… Словенија ће у 2007. бити највећи улагач у косовску привреду… Овде људима нудимо посао и наш углед расте“, изјавио је пре седам година данашњи начелник Генералштаба Словеначке војске.

Сличне изјаве би биле незамисливе у свакој уређеној европској земљи. Када је, на пример, немачки председник Хорст Келер казао да је улога немачке војске у Авганистану да ради и на заштити немачких привредних интереса – експресно је присиљен да поднесе оставку и оде са функције. На Балкану, када су Србија а нарочито „ловишта“ на Косову у питању, очито важе нека друга правила.

Косово, које годишње извезе робу у вредности  од 90 до 130 милиона евра а увезе у висини од 1,3 милијарде евра, било је и остало за Словенију веома важно тржиште. Нешто слично важи и за друга балканска тржишта, а словеначка привредна дипломатија улаже енормне напоре како би „рејтинг“ словеначких улагања у све државе на Западном Балкану и даље остао на што вишем нивоу. Стога словеначки планери са неверицом примећују да им у том послу у последње време све већу конкуренцију представља Загреб, јер сада и Хрватска све више користи положај пуноправне чланице ЕУ за одсецање што већег дела економског колача у региону.

Упркос напорима да се одржи у седлу, утицај Словеније која је снажно погођена кризом, корупцијом и последично колапсом некада парадних државних предузећа – стално опада, док је утицај „других регионалних средишта“, пре свега Србије, у константном успону. ИСР изненађујуће анализе поткрепљује констатацијом да се присуство Словеније у регији последњих година „снажно смањило“, чак до те мере да су „стране мултинационалке 2013. године за седишта свог пословања у регији – почеле да бирају друге државе“ и прескачу Љубљану. Иако је Србија донедавно у словеначкој јавности представљана као вечити губитник, нове анализе показују да се и то, иако споро, мења…

[/restrictedarea] займы на карту без отказа