Запад губи веру

Пише Зоран Милошевић

Због чега грађани САД и Западне Европе са изразитим песимизмом коментаришу и ишчекују своју будућност

Истраживање спроведено у пролеће 2013. године у 39 држава САД и у Европској унији, а протекле недеље објављено од стране научног центра Pew Research Center о томе да ли ће грађани САД живети боље од својих родитеља, дало је следеће резултате – само 39 одсто Американаца је потврдно одговорило, а 62 одсто мисли да ће живети горе. Одговори Европљана су били још мрачнији – само 28 одсто Немаца, 17 одсто Британаца, 14 одсто Италијана и 9 одсто Француза изјавило је да ће живети боље од родитеља. Овај западни песимизам је у потпуном контрасту са оптимизмом света који се развија. На пример, 82 одсто Кинеза, 59 одсто Индијаца и 65 одсто Нигеријаца верује у бољу будућност.

 

СУДБИНА „АМЕРИЧКОГ СНА“ Нажалост, статистика говори да су становници Запада у праву. Према подацима Бруклинског института (Brooklyn Institute) плата радно способног мушкарца у САД, са уважавањем инфлације, од 1970. године смањила се за 19 одсто. Просечан Американац, носилац „америчког сна“, позиције у друштву је изгубио, док је пет одсто најбогатијих људи Америке дохотке несразмерно увећало. Забринутост због овога испољавају и конзервативни сенатори, попут Марка Рубиона, који претендује на место председника САД као кандидат Републиканске партије 2016. године. Рубион истиче да су његови родитељи имали шансу „за развој и да постану представници средње класе“. Данас више није тако.

Иако, дакле, Запад још увек има одређену привлачност, он почиње да губи веру у себе, посебно у своју будућност. Недавно је амерички председник Барак Обама изрекао вероватно најцрње прогнозе за своја два мандата. Обама је говорио о увећавању неједнакости и сиромаштва, смањењу социјалне мобилности становника „које представља фундаменталну опасност за ‚амерички сан‘, за тај образац живота, такође и за све оно што смо промовисали по свету“.

 

[restrictedarea]

„ЈЕДНОСТАВНИ ЉУДИ“ Одсуство оптимизма код Европљана засновано је на постојећем стању, посебно на сазнању да ће плате и пензије у будућности бити знатно мање. Ово посебно осећају чланице Европске уније на југу – Грчка, Португалија, Шпанија, али и Бугарска, Румунија, Мађарска, Хрватска, Словачка… У некима од ових држава чланица Уније плате и пензије су постале толико мале да нису довољне за куповину основних потреба, наводи се у чланку јерменског портала armtoday.info „Изгубили веру у себе“.

Шта, дакле, карактерише савремени Запад?

Американци и елита Европске уније воле да говоре да су то њихове вредности и демократске институције. Тврдоглаво инсистирају на томе и не прихватају дијалог о  постојању другачије визије и можда бољих вредности, тако да то једноставно прераста у догматизам и религију. Но, незападњаци, којих наравно није мало, имају једноставније одређење Запада. За њих је Запад део планете где живе једноставни људи у конфорним условима. Управо ти људи на Западу који добро живе буне се против доласка имиграната како се њихов свет не би урушио, истиче Гидеон Рахмен за британски „Фајненшел тајмс“. Ови „једноставни људи“ данас се плаше да Запад губи своје предности, па и материјално богатство, те зазире од промена, а посебно од придошлица.

Проблем имају и грађани који живе у државама што још увек солидно стоје са финансијама. Истраживање које је урадио британски лист „Фајненшел тајмс“ довело је до сазнања да су Британци рођени 1985. године прва генерација у последњих 100 година која не очекује бољи живот, у поређењу са људима који су живели 10 година раније. Чак и Немци које хвале да имају најуспешнију економију у западном свету, као резултат „економског чуда Меркелове“, доживљавају смањење плата. Економске реформе, основа извозног бума Немачке, биле су повезане са задржавањем раста плата, умањењем социјалних давања и продужењем времена рада, а не са растом продуктивности и другим позитивним економским факторима.

Колико је песимизам захватио западне политичаре, сведочи и председник САД, Барак Обама, који је у већ споменутом говору прве недеље децембра 2013. године нагласио да назадак није од јуче, већ „од 1970. године, када је социјални систем почео да се урушава“. Да подсетимо читаоце, управо тих година Кина је почела да се отвара и гради своје економско чудо.

БЕЗ ЈАСНОГ ОДГОВОРА Критичари на Западу оптужују и глобализацију да је допринела урушавању напретка Запада, а то на неки начин потврђују и њени заговорници, јер признају да је глобално тржиште рада помогло да се умање плате у Европској унији и САД. Грешка или намера западних политичара? Неки од западних аутора сматрају да би протекционизам, или изазивање рата у Азији помогли да се поврати изгубљени стандард на Западу. Но, државе у Азији се нису посветиле само економском развоју већ и стварању система који ће заштити њихова достигнућа, па такав рат што би донео корист Западу једноставно није могућ.

Уколико би западне државе затвориле тржишта, то би се опет одразило на запослене, јер и у таквим условима јефтиније је неку робу производити уз помоћ робота и компјутера него уз помоћ радника. Овим би били посебно угрожени тзв. „бели оковратници“ (чиновници) које је могуће заменити радом компјутера. Чињеница је да ће ускоро роботи представљати опасност и за раднике у Кини и Азији, те да се мора тражити нови начин ангажовања радника.

На Западу има и размишљања да демократију треба „привремено суспендовати“. Наиме, смањење животног стандарда на Западу може утицати и на бираче, пре свега тако што ће се они радикализовати. Популисти у Европској унији и САД већ добијају нову снагу и подршку. Да би се избегла радикализација, наводе неки аналитичари, демократију треба укинути. Међутим, то би имало катастрофалне последице по углед Запада. Ипак, све ће још потрајати, и криза, и деморкатија, и лутање западњака у тражењу излаза из криза, као и повратка вере у будућност, јер почетком децембра је Светска трговинска организација међу чланицама постигла консензус у вези са глобализацијом – она и даље остаје.

„ТАЈНА“  МАЛОДУШНОСТИ

Одсуство вере у себе није урођено, тврде психолози. Овај став се стиче у социјалном окружењу. Међу првим утицајима је поређење са другима. То доводи до сазнања да су други бољи, те они не дозвољавају човеку да реализује своје циљеве. Управо такве закључке изводе Американци и Европљани када се пореде са Кином, Индијом, Русијом и другима. Но, овде своју улогу има и психологија, тачније манипулација психологијом. Наиме, канадски психолог Алберт Бандур спровео је необичан експеримент. У две групе је поделио један разред. У прву групу је сврстао боље ученике, а у другу слабије. Првој групи је рекао да ће им дати тежак задатак, иако је дао исти задатак као и другој групи. Лошијој групи није рекао ништа. Друга, лошија група је решила задатак, а прва није, рекавши да је претежак. Закључак Бандура је да треба убедити људе да је могуће решити задатак, а не обесхрабрити их, наводи руски портал everlive.ru. Бандур наводи да се некој друштвеној групи истом методом може наметнути губитак самопоуздања, па и вере у своје могућности и властиту будућност.

[/restrictedarea]

5 коментара

  1. jA NE MOGU DA RAZUMEM DA NEKI LJUDI OVAKO MOGU DA VIDE AMERIKU. tE VASE SAMNOBULNE ZELJE U PROPASTI ZAPADA SU ZAISTA SME{NE. KO NORMALAN U TAKO NESTO MOZE DA VERUJE PA, KADA KADA JE OVA ZEMLJA PROPALA. DA LI TO OVI KATSATROFICARI ZNAJU? OVAKVI TEKSTOVI SU ZAISTA SMESNI, KAO ONI O ARMAGEDONU 21. DECEMBRA PROSLE GODINE. MNOGI CE RECI PROPALA JE RIMSKA IMPERIJA, VIZANTIJA I MNOGE DRUGE CIVILIZACIJE. aLI, KLIKO SU TRAJALI? mOZDA CE I aMERIKA ZA MILENIJUM ILI DVA BITI NESTO SASVIM DRUGO, ALI ZASTO NAS TO DANAS BRINE. tAKO SE NE DOBIJA NAKLONOST RUSIJE.

    • @vojislav

      ne treba nama niko nista da kaze, vidimo i sami svojim ocima u kom pravcu se krece amerika i EU,

      ekonomski pokazatelj (moj novcanik-zivim u njemackoj)mi je sasvim dovoljan. Vise to niej ono vreme kad sam mogao usparati 1000DM mesecno iako sam sam radio, a sad ja i supruga moramo raditi i jedva 300E mesecno ustedimo…
      ne kazem da ce se sutra desiti armagedon al da polako klizimo u propast je vidljivo…

  2. Гос, Војислав лепо објашњава што се донекле слажем. Живео и радио
    тридесет година у оној Америци пре Регана и нешто мало док он био
    председник. Реганово председникавање је запамнћено о укидању РАДНИЧКИХ СИНДИКАТА, и од тог времена почиње либерални капитализам уз подршку Маргарет Тачер.Време куповине обичне породичне куће било је довољно 10% капаре а остало 30 година дуг
    са каматом између 2 и 3%. Данас ту исту кућу цела породица треба
    да потпише даби купили кућу. Онда просечна занатлије 15000$УС.
    Кућа око 25000 до 35000$УС. Од тад пада куповна моћ просечни грађана и због тога може доћи до нових радничких протеста као што
    је било у деветнаестом и двадесетом веку. Пропашће једна накарадна политика и створи ће се нешто ново Запад је на то спреман а Исток увек касни ЗАШТО??

  3. Svakom prema zasluzi,zapad je odavno zaslužio da požanje ono što je psijao,aposijao je po celoj planeti samo smrt,bedu,beskrajnu žalost,
    siromaštvo,nemoral,sve crno,svo zlo da bi oni mogli živeti u blagostanju.Nije dobro i nerazumno je uživati u osveti iako ju je zapad dobrano zaslužio,ali kaznu mora da odsluži,to zahtevaju
    bezbrojne žrtve njihove pohlepe.
    Ma kakvu kaznu da da im izreknemo nebi bila poštena i dobra kakvu
    će im odrediti život,i to pošteni život bez mogućnosti pljačkanja,
    lažljivih obmana,omalovažavanja,i uništavanja drugih običaja i
    kultura,te pokoravanja njihovoj volji.Ne treba im veće kazne.
    milan.
    =====

  4. Naslov bi mozda trebalo upotpuniti: u silnike sa pljackaskim programima.
    Jer,vere nikad nisu ni imali.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *