Почетна / Економија / Време расплета

Време расплета

Пише Наташа Јовановић

Један од најзначајнијих стубова стабилности финансијског система Србије, као и гарант функционисања РФЗО и ПИО Србије управо је НИС

Обим и значај руских инвестиција, од паневропског пројекта „Јужни ток“ чију изградњу ће пратити милијарде евра инвестиција и отварање хиљаду радних места, до улагања у банкарски сектор, развејавају све тврдње о томе да Немачка или Аустрија више инвестирају у Србију од Русије. Ако такве тезе и опстају у јавном животу, реч је само о језику класичног једноумља и неразумевања. Јер док год инвестиције са Запада стижу овамо као одговор на чињеницу да Србија нуди јефтину радну снагу и незамисливе субвенције, дотле руска пословна етика говори да Русија улаже промишљено, не нуди, не даје за џабе и, што је најбитније, улаже са идејом да овде и остане.

 

СТУБОВИ СТАБИЛНОСТИ Како је на недавно одржаном 12. међудржавном мешовитом комитету за трговину и економску и научно-техничку сарадњу двеју земаља, у Београду речено, 2013. година једна је од најуспешнијих у сарадњи Србије и Русије. На скупу је наведено да је Србија ове године смањила спољнотрговински дефицит са Руском Федерацијом за 29 процената, а робну размену повећала за 13 одсто. Представници двеју влада најавили су нове заједничке послове, а копредседавајући Комитета, министри Милан Бачевић и Александар Новак истакли су да је реализовано више финансијскопривредних послова, али најважније је, кажу, што највећи пројекат – гасовод „Јужни ток“, иде по плану. Руски министар енергетике истакао је да је на Балкану Србија главни стратешки партнер Русији, а приликом обиласка нових постројења у панчевачкој рафинерији, најавио да ће у наредне две године приспети милијарду и по евра нових инвестиција у НИС. На овом састанку такође је наглашено да је за реконструкцију наше железнице већ спремљен пројекат, као и да ће Русија у наредне три године у послове од привреде до образовања, културе и спорта у Србији инвестирати пет милијарди долара. Но, да би се из сфере финансијских апстракција спустили на ниво разумљивих облигација овог за Србију спасоносног окретања Русији, довољно је рећи да Русија заузима треће место на листи земаља које највише увозе у Србију и четврто место на листи земаља у које Србија највише извози. Такође треба знати да је један од најзначајнијих стубова стабилности финансијског система Србије, као и гарант функционисања РФЗО и ПИО Србије управо НИС.  У касе РФЗО и ПИО ова нафтна компанија је од 2009. године до данас уплатила више од 30 милијарди динара.

Према резултатима рада у 2012. години, НИС „Газпромњефт“ је учествовао у БДП Србије са респектабилних 8,6 одсто, што може да се упореди са улогом пољопривреде – стратешке гране српске економије.  Износ пореза, плаћених у првој половини 2013. године, јесте виши од 57 милијарди динара, скоро за трећину већи него износ дажбина за исти период 2012. године. Разлог томе су промене политике у сегменту акциза и повећање ПДВ. Од 2009. закључно са 31. јуном 2013. године, на име пореза, акциза, такси и доприноса за запослене, НИС „Газпромњефт“ је Србији исплатио 475 милијарди динара. Да би боље разумели значај НИС као стуба економске стабилности, требало би поменути да је удео државних компанија у пореском делу буџета Србије занемарљиво мали. Према незваничним прогнозама, од државних компанија у републичку касу до краја 2013. Године слиће се  нешто мање од 9 милијарди динара, што је два и нешто пута више од предвиђених буџетом 4 милијарде.

 

УПОРЕДНА АНАЛИЗА Током лета 2013, на рачун државе, први пут у задњих пет година, стигла је и дивиденда у износу од 12,36 милијарди динара. Тренутно, НИС компанија је број један у региону и планира даље ширење. У развој НИС од 2009. године уложено је око две милијарде евра. У наредне три године, обим инвестиција износиће још 1,5 милијарди евра. Током последње три године компанија ј кроз пореска давања учествовала са око 13 одсто у приходном делу буџета земље, обезбеђујући притом 8 одсто БДП Србије. Ови подаци илуструју важност НИС за стабилност финансијског система земље и њеног економског модела. НИС је и током 2013. године остао највећи инвеститор у земљи. Обим улагања расте из квартала у квартал и на крају трећег тромесечја је достигао износ од 37,8 милијарди динара, што је 25 одсто више него лане у истом периоду. Будући да је ово година нових технологија и иновација у свим областима пословања, највише новца је уложено у истраживање и производњу, па у промет и прераду.

У будућем периоду, како је најављено, НИС наставља диверзификацију пословања и процес претварања у енергетску компанију кроз пројекте производње електричне енергије у Пландишту, Панчеву и когенерације на нашим погонима у градовима у Војводини.

 

ПОМПЕЗНЕ НАЈАВЕ И РЕАЛНИ УЧИНЦИ Запажени учинак имала је и Фабрика аутомобила „Фијат“, где је удео државе Србије 30 одсто. У 2013. години „Фијат“ Србија, захваљујући започетој производњи новог модела „фијат 500Л“ постао је највећи извозник са приходом од иностране продаје у износу од 840 милиона евра само за првих седам месеци текуће године. Међутим, профитабилност „Фијата“ у Србији умногоме је заснована на подстицајним мерама државе, која је компанији у 2012, на име субвенције за инвестиције, уштеде на кредиту одобреном од стране власника удела, помоћ за обуку, изузеће од плаћања пореза на лична примања, смањење цене енергије, субвенције одобрене по принципу старо за ново, помогла са 1,183 милијарде динара. Такође, сетимо се да је са поклон инвестицијом од 300 милиона евра, опроштајем локалних такси, поклоном у земљишту и халама, улагање државе Србије у страно лице било скоро у висини вредности једног РТБ „Бора“! Списак улагања државе Србије у посао са „Фијатом“ ишао је преко поклањања постојеће фабрике аутомобила процењене на 50 милиона евра, изградње ауто-пута од фабрике до Коридора 10, обнављања пруге од Крагујевца до Лапова, улагања у постројење за чишћење отпадних вода… Што се тиче чистих улагања, она су у тренутку склапања посла износила 100 милиона евра, 50 у новцу и 50 као државни кредит у новој фирми.

Остале велике инвестиције у Србији, сем помпезних најава, готово да нису оставиле трага. Сетимо се „Ју-Ес-Стил“ који је, после повлачења Американаца, за собом оставио тек питања: Да ли је америчка компанија напустила Србију због економске кризе или вођена другим интересима? Колико је Влада Србије отписала дугова америчкој компанији у замену за један долар? Зашто срамни купопродајни уговор највеће српске железаре никада није дат јавности на увид и да ли би његово обнародовање објаснило неочекивани одлазак пријатеља из Америке? Као одговор на ова питања, наметнула се чињеница да „Ју-Ес-Стил“ корпорација, као синоним америчке државе и њене глобалне моћи, никада и нигде није постојала искључиво као произвођач челика, већ као стратешка компанија која ради оно што Амерички конгрес говори.

Обим и значај инвестиција, те њихов учинак у Србији, и оних руских, и оних немачких , и оних америчких, говоре сами за себе. Наступило је време расплета…

3 коментара

  1. Citatete li, g. pcijalini tuzuice i resorni – partijski ministri, Pecat.
    Ako ne citate, pitajte prosjecnog gradjanina Srbije i Tezor NBS,




    0



    0
  2. Videli smo ono što nam pružiše Amerikanci,što su nam sa
    puno žara pričali,ubeđivali i na kraju dadoše Amerikancima
    željezaru,to jest pokloniše im sa mnogim pogodnistima,
    ugovor o predaji željezare ne vidismo,samo znamo da oni
    odoše čim je nestalo tenkova,topova i ostalog naoružanja
    pogodnog za topljenje,a koji im je podarila DOS-ova kamarila.
    Mi ostali bez naoružanja,a Ameri pokupili lovu i nestali.
    Jasno i neki su se dosovci ugradili,i omastili brkove.
    E,sada Rusija gradi,stvara nove vrednosti,poštuje dogovore,
    omgućuje izgradnju Srbije, trasa gasovoda koji prolazi,
    kroz Srbiju omogući će dobar prihod,i mnoga radna mesta za
    nezaposlene,i stručnu radnu snagu,te procvat Srbije.
    Sad vidite ko nam je prijatelj i ko radi i za svoje i naše dobro.
    Verujem da će biti još mnogo ulaganja u Srbiju sa istoka,da
    ćemo zajedničim naporima, stvarati lepši život,sigurnije i
    bogatije društvo naših naroda. U to ime ŽIVELI! milan.




    0



    0
  3. Политичари и део интелигенције ове јадне превњрене Србије немају
    јасан виде круг где је место српском народу и држави Србији. Неможе нас Русија волети ,бранити ако види нашу променљиву политику која незна неће да слуша разум ПАТРИОТА СРПСКОГ НАРОДА УКУПНО. Комплетна политичка власто-држачка елита више иде ка ЕУ НАТО ИМПЕРИЈИ а жели тржи помоћ Русије нешто нештима у тим главама.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *