Виктор Спаски /директор Департмана за развој интеграција Евроазијске економске комисије/ – Срби су радна снага за многе наше послове

Разговарао Сергеј Белоус

Боравећи недавно у Београду, Виктор Спаски говорио је за „Печат“ о могућностима које Србију, као и тренутно ужарену Украјину, очекују у Евроазијској унији која постаје све опипљивија алтернатива Европској унији

Приметно је нагло развијање идеје о стварању Евроазијске уније, коју је Владимир Путин изнео у октобру 2011. године. Откуд она уопште потиче?

Евроазијски економски пројекат се појавио пре неких 20 година, али тек последње три се веома активно развија, пошто је светска економска криза показала неопходност интеграцијских процеса. И та жеља долази „и одозго и одоздо“: политичка воља руководилаца – у овој ситуацији, трију држава чланица – да буду достојни конкуренти на светском тржишту у поприлично тешкој ситуацији, и жеља бизниса да буде спреман за конкурисање. А за то све је потребно створити одговарајућа економска правила појединачног и међусобног деловања. Процес се активно развија од 2010. године: прво Царински савез, сада Јединствени економски простор. Тежимо стварању Евроазијског економског простора. Притом, пројекат се развија постепено, без икаквих „прескакања“: испрва се обезбеђује слобода премештања робе, додаје се слобода премештања услуга, капитала, радне снаге како би бизнис трију земаља на сва четири та правца добијао конкретне резултате и био ефикаснији у поређењу с конкурентима који су ван Царинског савеза као јединственог економског простора. С тим што бих одмах хтео да подвучем: на самом почетку смо се договорили да сви буду апсолутно једнаки, независно од бруто домаћег производа, бројности становништва, величине саме земље, тј. да што Белорусија, што Казахстан, што Русија – имају потпуно равноправне гласове при решавању питања. Зашто? Зато што смо хтели да постигнемо интеграцију не на речима, већ на делима. Волео бих такође да приметим да целокупна Евроазијска економска комисија већ ради у режиму Светске трговинске организације (СТО) мада је чланица СТО само Руска Федерација, али су се три државе договориле да у случају ступања једне од три чланице у СТО, правила везана за улазак те државе аутоматски прелазе и на остале учеснике.

Какви су резултати те идеје?

Ако погледамо 2012. годину, макроекономски показатељи чланова Царинског савеза (ЦС) и самог ЦС у целини много су бољи, него код Европске уније и САД. Пре годину дана било је донето решење о увођењу система претходног обавештења о проласку камиона из, рецимо, Европе, на територију Царинског савеза – то је убрзало царинске процедуре. Узгред, у вези с тим што су царинске границе унутар царинске територије биле скинуте, товари пролазе довољно брзо и не треба их регистровати на унутрашњим границама. Бизнис из европских земаља испољава интерес према инвестицијама не само у Руској Федерацији већ и у Белорусији и Казахстану. На пример, ако европски бизнисмен реши да покрене производњу зарад извоза у Кину, у том случају му је у интересу да отвори предузеће на територији Казахстана. С друге стране, кад нека од земаља Азије реши да искористи тржиште ЦС и нешто шаље у Европску унију – то значи да ће инвестирати у Белорусију. Чак и ако светска економска ситуација не дозвољава нагло повећање спољног извоза, моћи ћемо да се развијамо на рачун унутрашњег. Код нас се те тенденције могу пратити: на пример, по резултатима 2012. године стопе унутрашње трговине између чланова ЦС биле су око 2,5 пута више него са спољним светом. Можда бих још могао да обратим пажњу на то да се ми налазимо у непрестаном дијалогу с бизнис заједницом трију земаља, нисмо глуви према њиховим позицијама у вези са неким питањима. Пре него издамо нормативно-правни акт, ми пројекат прво објављујемо на нашем сајту, тако да сваки грађанин Русије, Србије, може да искаже своје мишљење. Али, најважније је да ми дајемо тај пројекат бизнису, а он гледа и даје оцену: неће ли тај документ да поквари режим рада, хоће ли омогућити већу способност конкуренције; ми узимамо у обзир њихову позицију и после тога се успостављају нормативно-правна акта.

А какве су перспективе?

Најважнији наш задатак је да одредимо све препреке на путу „четири слободе“ – премештање робе, услуга, капитала, радне снаге – и предузмемо мере како би до првог јануара 2015, када савезни договор треба да ступи на снагу, оне биле углавном одстрањене. Ако то урадимо, значи да ћемо нагло подићи конкурентну способност тог бизниса који ради у оквирима ЦС. А председници су поставили задатак – који ће, мислим, свакако бити испуњен – до првог маја 2014. године пројекат договора мора да буде спреман. Евроазијски економски савез ће бити пуноправни члан међународног интеграцијског система, јер ће да буде субјекат међународног права и реализоваће све што је записано у савезном договору. Данас га чине три државе, Белорусија, Русија и Казахстан. Још две државе се изјавиле жељу да се придруже – Киргизија и Јерменија. Нису тек тако рекли „желимо“, а ми их сутра примили: на почетку се ствара радна група, затим се спрема радна карта – што треба да се ради постепено, како би се одговарало захтевима савеза. Најважније: свако ко приступа треба у пуном обиму да ратификује ту нормативно-правну базу, на којој ми сада оснивамо своју делатност.

[restrictedarea]

Какво је садашње стање српско-руских односа у привредном смислу?

Србија има добре односе с Руском Федерацијом, и с Белорусијом, и с Казахстаном. Постоје одговарајућа усаглашења о зони слободне трговине са сваким чланом ЦС. Зато су перспективе за развој сарадње по свим правцима добре. Ево, почео је рад на „Јужном току“ – то значи да ће руски бизнис да уложи солидне паре, око две милијарде долара, у тај пројекат, али од експолатације ће Србија да добије приближно двеста милиона долара. Инвестиције, капитал, радна снага – такође је веома важан фактор, јер, ако тако погледате, ниво незапослености у Европи је висок, док је код нас значајно нижи. И на територији ЦС (углавном у Руској Федерацији) ради велики број стручњака и радника из целог света. По статистици, прошле године су само преко банака људи превели преко 20 милијарди долара – то је огромна свота… А реална свота је много већа. По мом мишљењу, све стране су заинтересоване да се активно баве бизнисом у Србији јер традиционално имамо добре односе. Имамо о чему да говоримо.

У српским медијима често се чује да Србија, окружена земљама НАТО и ЕУ, не може да остане „острво“ као Норвешка или Швајцарска, већ да за њу ЕУ нема алтернативу. Да ли је Србија некакво „острво“ у европском мору до којег се не може доћи?

Прво, ако погледате чак и уџбенике о економским интеграцијама, тамо не пише да острво не може да учествује у економском интеграционом уједињењу! Грчка је постала чланица Европске уније (1981. године – прим. аут.) а није имала земљане границе с њом. Рецимо, видите шта се догађа у Руској Федерацији: Калињинград нема границу с РФ, али он је саставни део Царинског савеза. Ко хоће да нађе разлоге против, увек ће их наћи; а ко хоће да решава проблеме, тај ће да их реши. Ми, на пример, обезбеђујемо транспорт терета на правцу из Калињинградске области према основном делу РФ без икаквих проблема. А што се тиче избора „интеграција: европска или евроазијска“ – то је суверено право сваког народа да се определи где ће му бити боље. Хајде да проанализирамо перспективе Србије – подвлачим, говоримо о економији, без политике. Какве шансе има Србија у скорије време да повећа извоз у Европу? Што се тиче територије Царинског савеза – перспрективе су веома велике: лака индустрија, пољопривредна производња, грађевинске фирме. Погледајте само Сочи, где раде Срби, погледајте какви грандиозни пројекти постоје за реконструкцију Транссибирске железнице. Уз мало маште, то није само железнички пут: то је изградња градова, бензинских пумпи, хотела… Може да се пронађе много различитих послова за које су Срби квалификована радна снага. Можемо поново да се вратимо историји: својевремено је Совјетски Савез имао добар контакт са Југославијом у области енергетике, укључујући и атомску – то је био потенцијал, који је вероватно остао. Подвлачим, све што се ради у оквирима нашег пројекта, одговара очекивањима свих народа и усмерено је искључиво на равноправно економско суделовање. Тако да ту, уколико постоји жеља, можемо наћи тачке додира и узајамни интерес. Обим послова је веома велик, чак је и тешко да се замисли колики. Да, тржиште ЦС је мање него европско: овде 170 милиона, тамо 500… Али у Европи је и незапосленост, и унутрашња потрошња пада, а у Царинском савезу веома активно расте.

Постоји и занимљив политички моменат: ако би Русија и друге државе Царинске уније почеле да улажу знатно већа средства у пројекте у Србији, онда би биле заинтересованије и за стабилност целог балканског региона…

Страни улагач, као и сваки бизнисмен, заинтересован је за постојање предвидљивих правила како не би долазило ни до каквих већих колизија, и то доприноси стабилизацији. Погледајте просту ствар: Србија се налази у Европи; Белорусија у Европи; РФ такође. У сваком случају ће сарадње између ЕУ и Евроазијског савеза да буде. Ако те сарадње не буде, онда ћемо ми из европског дела Евроазије да каснимо за азијским делом. То је неопходно, ако желимо да останемо озбиљни конкуренти. Осим тога, погледајте како протичу данас интеграциони процеси: преговори између Европе и Америке, Трансатлантска сарадња, Транстихоокеанска сарадња, АТЕС (Азијско-тихоокеанска економска сарадња – прим. аут.) АСЕАХ… Сви мисле о економској интеграцији како би утицали на развој националних економија. И ми, изградњом Евроазијског економског савеза, такође се на то оријентишемо.

Намеће се актуелно питање Украјине чији премијер Азаров сада говори да је потписивање споразума одложено на пола године, а са друге стране, изгледа да то није могуће. Шта је истина?

Искрено ћу одговорити на ваше питање – бавим се том тематиком у оквиру своје делатности, по дужности, и могу да кажем да нисам видео ниједан економско-аналитички материјал, написан у Европи, у Украјини, у Руској Федерацији, у Белорусији, који би указивао на економску корист коју би Украјина имала од придруживања ЕУ. Сви прорачуни, укључујући и оне које су израдили водећи стручњаци Академије наука Украјине, говоре о томе да је економска будућност могућа само у сарадњи са Царинским савезом. Сматрам да је управо та компонента утицала на ову одлуку руководства Украјине, јер оно је све до јуче прокламовало евроинтеграцију. Дошли су људи из пословних кругова, дошли су синдикати, и питали: „Добро, ми идемо у Европу, а радна места?“ Јер, почео би значајан пад у свим областима сарадње са Царинским савезом – аерокосмички комплекс, бродоградња, машинство, индустрија возила, агроиндустријски комплекс. Зашто? Ако погледамо прошлогодишње цифре, на територију ЦС из Украјине стиже готових производа у вредности од око 13,5 милијарди долара, а у целу Европу – 3,2 милијарде долара. Ето, то је садашње стање. Европа каже: „Отворићемо тржиште, али отворите тржиште и ви“. То значи, чак и ако претпоставимо да украјински бизнисмени успеју да удвоструче извоз готових производа у ЕУ, нека то буде и седам милијарди долара, то ипак није исто што и сарадња са ЦС, где ће украјински извоз почети да опада. Јер, ако постане придружени члан ЕУ и потпише одговарајући споразум, Украјина ће почети да живи по директивама из Брисела – тамо је 28 чланова, затим сама Европска комисија, и најзад Украјина, а решења се доносе већином гласова. Што се тиче евроазијских интеграција, као што сам већ рекао, код нас влада потпуна равноправност на свим нивоима и поштује се мишљење сваког члана. Ако би Украјина деловала у оквирима Царинског савеза, њени интереси би се уважавали и одлуке би се доносиле на сасвим другачији начин. Вероватно су сви ови аргументи допрли до руководства и донета је одлука да се потписивање споразума одложи. Најзад, Русија не врши притисак; она, а нарочито представници Белорусије и Казахстана, само се труде да представе савршено објективну слику. Аргументи говоре да се Украјини више исплате интеграциони процеси у евроазијском смеру, али одлука је на народу Украјине и на представницима украјинског бизниса. Погледајте још један сличан процес – требало је да Јерменија у Вилњусу парафира статус придруженог члана и зону слободне трговине са ЕУ, али су размислили и дошли до закључка да се њихови економски интереси налазе у евроазијском простору. И донели су одлуку да ступе у Царински савез, а Украјина, међутим, такву одлуку није донела. Јерменија је предузела одговарајуће кораке и сада је по одлуци Евроазијске економске комисије формирана радна група – три државе и Јерменија. Ако приступиш ЕУ у својству придруженог члана, онда су све директиве ЕУ пуноважне у односу на тебе – а ти немаш никакво право гласа. С моје тачке гледишта, тамо је сарадња асиметрична, а што се тиче сарадње с нама, са Царинским савезом, она је потпуно симетрична – поштују се интереси свих заједно и сваког појединачно.

Нагађа се шта је Путин предложио Јануковичу да би овај зауставио процес потписивања споразума о придруживању ЕУ: кредите, ниже цене гаса, развој напредних технологија. Колико је информација о тим руским „устпуцима“ тачна?

Хајде да направимо јасну разлику: руско-украјински односи су једно, а односи Украјина – Царински савез су мало другачији. Као прво, то што Руска Федерација одлучи, то је њено суверено право, али она не доноси одлуке науштрб Царинског савеза. Као друго, што се тиче информације за коју питате – да, тешка је ситуација у Украјини и на плану платежног биланса. Били су им неопходни кредити. Међународни монетарни фонд кредите није дао, није их дала ни Европа, а Руска Федерација, по мојим сазнањима, дала је 750 милиона. Суседне смо земље, и дошли смо до закључка да им морамо помоћи. До таквог закључка су дошли и пословни кругови, и при томе су узели у обзир и мишљење руководства Руске Федерације. Поменули сте цене гаса. Постоји ли уговор? Већ дуго радим у области међудржавних економских односа. Ако уговор постоји, он се мора поштовати. А Украјина то није учинила. Велика су дуговања и руски „Газпром“ је разматрао како да одобри одлагање. Ето, сада је топло, а сутра ће бити хладно. А у подземним складиштима у Украјини нема гаса. Украјина је рекла: „Немамо новца, нећемо да платимо!“ А шта то значи – оставити Европу без топлоте и без гаса? С моје тачке гледишта, донета је одлука без преседана: „Газпром“ је рекао – да би они могли да снабдевају гасом Европу, ми смо принуђени да снизимо цене са 400 на 260 долара за хиљаду кубика. То значи да су грађани Русије, практично, пружили Украјини помоћ од 600 милиона долара. Наравно, за Европу је то добро. За грађане Русије, међутим, и није тако добро. А ево зашто – тих 600 милиона долара могао је „Газпром“ да уложи у гасификацију оних области у којима код нас, у Руској Федерацији, још нема довода гаса, на пример, у неким селима. Међутим, донета је одлука заснована управо на заједничким интересима и Украјине и Европе. Рекао бих да је ту приступ Царинског савеза и Руске Федерације пословању – врло коректан и људски, усмерен на то да се питања у Европи решавају потпуно цивилизованим методама. Ми полазимо од тога да су Русија, Белорусија и Украјина суседне земље; што се боље живи у Украјини, и нама је боље. Ми смо заинтересовани за то да у Украјини све буде у реду: тамо имамо рођаке, путујемо тамо на одмор. Посматрали смо како се развијају привреде Белорусије, Русије и Казахстана. Ако узмемо 1991. годину за јединицу (1), по бруто домаћем производу Белорусија и Казахстан су већ два пута надмашили тај ниво. А у Украјини је само 0,75 у односу на тај ниво. У Русији је пораст остварен, мада не тако изразито као у Белорусији, јер Русија је већа и теже је постићи пораст. Међутим, у Русији је остварено 1,25 а у Украјини је пад. Има разлике! То је зато што је заједно – увек лакше!

Шта мислите о развоју односа са ЕУ?

Сарађиваћемо са Европом, али на равноправним основама. У односу између појединачне државе и ЕУ, равноправности не може бити: 28 према један. Али, кад је питању ЕУ и Царински савез – то је већ нешто друго. Услови ће бити, по мом мишљењу, најправеднији, другачије и не може бити. И зато ће се сарадња са Европом и даље развијати и Украјина ће сарађивати и са Европом и са нама. Исто је и за Србију. То су апсолутно објективне законитости – сарадњу треба развијати, али тако да се, у првом реду, не науди себи.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Гос, Викторе поред тога што сте рекли Срби су радна снага, запамтите знамо, знали смо бити и Газде каде је ваш сељак био без
    права на Грофовијама широм Царске Русије. Ми желимо посао достојан човека али не РОБА. Знају Срби које наметнуо комунизам
    Вама Русима и нама Србима исти ови коју гурају Украјину у загрљај
    НАТО ИМПЕРИЈИ .Руска политика мора бити јасна искрена према Славенској Браћи укључујући и Србе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *