Почетна / Друштво / Уставно питање и даље отворено

Уставно питање и даље отворено

Пише Невенка Стојчевић

Обележје српске уставности садржано је у чињеници да је устав политички инструмент, а не инструмент ограничавања и усмеравања политике

Правни факултет Универзитета у Београду обележио је 125 година од доношења Устава Краљевине Србије 1888. године. На научном скупу организованом тим поводом оцењено је да је тај Устав био модеран и најлибералнији од свих дотадашњих устава Србије, као и да би његова суштина, како је рекао проф. др Владан Петров, надограђена уставним моралом и уставном културом, могла да буде основ савременог модела устава.
У име председника Србије Томислава Николића скупу се обратио проф. др Оливер Антић, наглашавајући да је Устав из 1888. био уговор између краља Милана Обреновића и тада најјаче Радикалне странке.
„Овај устав био је у оно време веома модеран. Он заузима посебно место међу уставима Кнежевине и Краљевине Србије и то је први устав после стицања независности Србије 1878. године који је представљао велики корак у развоју српске уставности. Идући испред свог времена, овај устав је касније постао основ за заштиту људских права и слобода“, нагласио је Антић.
Продекан за наставу Правног факултета проф. др Владан Петров поручио је да Србија није држава без уставног идентитета и да њега треба тражити управо у Уставу из 1888. године.
Он је рекао да је прошло више од 23 године од уставноправног повратка Србије на стазе либералне демократије и више од седам година на снази је важећи устав Србије.
„Уставно питање је и даље отворено. С једне стране су политичке снаге које бране важећи устав у сваком његовом делу, с друге, заговорници хитне промене Устава као нужног услова даљих европских интеграција Србије. Оба политичка чиниоца тренутно не уживају већу подршку бирачког тела. Владајуће политичке снаге, чију окосницу чини СНС, према Уставу имају амбивалентан однос, који сликовито изражавају речи председника владе упућене савременим „уставобранитељима“: „Нека узму Устав под мишку, па нека се прошетају Косовом, ако могу“. Такав однос према Уставу карактерише државе у којима је устав политички инструмент, а не инструмент ограничавања и усмеравања политике“, рекао је Петров.
Он је подсетио да је за више од два века модерне уставности Србија имала једанаест устава и један уставни закон, али да до данас нема решено уставно питање.

Један коментар

  1. Svi danasnji „vladari“ ce na Ustavni Sud, zbo krsenja istog! Njima ne znaci koji ce biti, oni ce ga prekrsiti opet.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *