Усташки дух из француске боце, или кога је увредио Боб Дилан?

Чувени музичар Боб Дилан, који је 2012. године дао интервју издању Rolling Stone, сигурно није ни слутио да ће њега, познатог борца за мир, ускоро оптужити не за нешто друго, већ распаљивање мржње. Реч је о његовој следећој изјави: „Ако у вашим генима постоји неки робовласник или припадник Кју Клукс Клана, црнци то могу да осете. Баш као што Јевреји могу да нањуше нацисту или Срби неког Хрвата“,

После тих речи је уследила не само блокада нових и старих хитова чувеног фолк-рокера на хрватским радиоталасима. Упоређење је јако увредило хрватску заједницу у Француској, која је поднела тужбу локалном суду. Феноменална иронија судбине састоји се у томе што се позив у суд поводом «hate speech-а» хронолошки поклопио са награђивањем певача у Јелисејском дворцу Орденом легије части, а министар културе је истакао његову способност да мења «људске душе» и «ток историје».

Сада аутору антиратне химне «Blowin in the Wind» предстоји или јавно извињење (што тражи хрватска страна) или година проведена у затвору (што је, како сведочи пракса, скоро невероватно), или крупна новчана казна (што за певача, који је продао више од 100 милиона албума, вероватно, није највећи проблем).

У било ком случају медији а вероватно и заинтересована хрватска дијаспора делују у складу са принципом који користе увређене госпођице, када кажу о мушкарцима «сви сте ви исти!». Другим речима, заменили су непријатну конкретику уопштавањем. Како је говорио лик Достојевског, «Знате ли, понекад је пријатно бити увређен».

Да видимо шта је са конкретиком. Познати руски блогер и публициста Павел Шипилин недавно је објавио текст под насловом «Боб Дилан је подсетио Хрвате на србосјек».

Боб Дилан тачно зна како се у свету испољава геноцид. Он је могао да помене у таквом контексту Руанду, и такође да чује шта имају о томе да кажу народи који је насељавају. Главно је да музичар није уопштено говорио о Хрватима, већ о усташама. Хрвати који живе у Француској би вероватно желели да што пре забораве прошлост своје отаџбине, али овом тужбом пустили су духа из боце. Боб Дилан је јавна личност, те су се људи заинтересовали, зашто је поменуо Хрвате. То је за Србе актуелно питање. Међутим, Европа мало шта о томе зна. Боб Дилан ће платити казну, али Европа ће добити нешто више података о Другом светском рату на Балкану. Као што се каже, «нико није заборављен».

Зар је и скоро 70 година недовољно да ране најзад зарасту?

Ране, колико ми је познато, нису зарасле ни у Хрватској, јер је тамо био покушај да се ратни злочинци рехабилитују. Једино што се то називало некако елегантније. 1990-х година, на пример, постојала је спомен плоча у част Милета Будака, штампане су његове књиге. Ревидирање историје је обична пракса. Данас смо стекли могућност да сазнамо шта се дешавало. Можда је оно што говорим увредљиво, али Хрватима је вероватно тешко живети с таквом прошлошћу. Не тврдим да они морају да прођу процес лустрације. То је на крају крајева њихова лична ствар, али без признања геноцида у Другом светском рату неће успети да направе лепу слику. Гледам лица ових људи – Анте Павелића, Милета Будака, Петра Брзице («шампиона» у „брзом» убијању Срба у концентрационим логорима)… Не знам да ли може да се каже да је он човек. Сећање на њих је живо, у томе је проблем.

Догађаје у Сребреници 1995. године у свету често називају највећим актом насиља у Европи после оног, што је починио Хитлер. Тиме се ставља својеврсни знак једнакости и оправдава се агресија против Срба у БиХ 1995. године и у Југославији 1999. Да је којим случајем Боб Дилан у том интервјуу поменуо Србе, а не Хрвате, галама би била мања, узимајући у обзир да је србофобија у Европи и данас жива.

Свакако, то је неоспорно. Србофобија и русофобија. То да смо сурови је нешто природно за светску јавност. Не сме се то оставити тако. Карла дел Понте је својевремено помогла свету да сагледа догађаје у Југославији другачије, испричавши о трговини органима и умешаности у томе косовских власти. То су уствари учиниле и она јужноосетинска девојчица и њена тетка, које су испричале у директном преносу америчког канала Фокс да су бежале од грузијских снага и назвале Сакашвилија агресором. Међутим, то је чиста случајност. Као што је случајност и ово с изјавом Боба Дилана, коју нико не би приметио да Хрвати нису поднели тужбу. Том догађају треба придати значај. Међутим, морамо бити свесни да неће доћи до јаке резонансе. Американци су се потрудили да што пре забораве јужноосетинску девојчицу, а Европљани истине Дел Понтеове.

Узгред речено, «Главни задатак «Црне руке» је било стварање Велике Србије насилним путем. Та је организација више волела терористичке акције од културних“. Ако намеравате да у стратешкој игри Darkest hour станете на страну Србије, поменути цитат је неминован. Значи ли то да Београд мора да тужи суду програмере Jackboot Games?

Није јасно како ће се завршити предмет Боба Дилана, али у сваком случају, «људи ретко чине оно, у шта верују. Много чешће чине оно, што је удобно у датој ситуацији, а касније жале о томе, – говори сам музичар.

Глас Русије