Успон и пад  ”Југоконцерта” 

Пише Смиљка Исаковић

Пре неколико дана у медијима су утихнули скандали везани за Југоконцерт, нашу једину званичну, државну менаџерску кућу у области музике. Скандали у Народном позоришту су тренутно актуелнији, али зато што су у НП у сукобу сви са свима, па је то новинарима занимљиво. Напротив, у банкротирајућем Југоконцерту, сви запослени, и остали ини органи, сложни су у самосажаљевајућим изјавама, које су очигледно добро и на време припремљене, за овакве евентуалије.

ФИНАЛЕ У НОВОМ ВЕКУ Ако се сећамо, медији су први пут озбиљно изнели Југоконцерт на тапет када је процурила вест да му је рачун блокиран због дуга иностраном менаџеру од 122.000 евра. Најстарију концертну агенцију на Балкану – чији је оснивач Скупштина Града Београда, тужио је Мартин Кевишас, чијој фирми „Риверсајд мјузик“ са седиштем на Кипру, Југоконцерт није исплатио целокупни обећани износ за организовање неколико концерата, између осталог и концерта Њујоршке филхармоније на БЕМУС-у 2011. Чим је сума велика, медији су заинтересовани. Међутим, успон и пад Југоконцерта догађа се деценијама, са великим финалом у новом веку, то јест од 2000. године. Југоконцерт је једина менаџерска кућа на планети на државном буџету, без обзира на то колико зарађује менаџерским активностима. Плате су им загарантоване, радили или не радили. Град као оснивач повлађивао је Југоконцерту, укључујући и то да се „осамостале“ – да имају свој УО и све своје органе. Самосталност – да, самостална зарада – не! Дакле, ова фирма, која је одскора успела да се попне и међу установе културе од националног значаја, одлично је политички позиционирана, а зна се да место директора, али и остале функције (селектор БЕМУС-а) припадају ДС, уз заштиту Одбора за културу Народне скупштине. Директор Југоконцерта Биљана Здравковић дошла је на чело институције 2000. године, преузета из Музичке омладине, да би се пензионисала крајем 2011, оставивши баш тада иза себе невероватан дефицит у каси, о чему је брујао цео Београд, и своје недоношче, Оркестар без граница. Тренутно је помоћник директора у Југоконцерту, директор оркестра који не постоји. Вероватно и она има, као што је својевремено претила Јованка Броз, документа у машини за веш. Ипак, времена су се променила, па је прљав веш Југоконцерта коначно, али делимично, изнесен на светло дана.

ИДИЛИЧНИ ДУГОВИ Градски секретар за културу Катарина Живановић изјавила је да је једини начин надокнаде насталог дуга да ову обавезу преузме Град Београд. Секретаријат за културу је према Југоконцерту испунио све преузете обавезе везане за спорне пројекте, али је лоше пословање Југоконцерта, које се, како је казала, делом може описати и као ненаменско трошење средстава, довело до дугова које он нема капацитет да сам плати. Дуг према Мартинасу Кевишасу није једини дуг Југоконцерта. Незванично, укупно дуговање ове агенције износи око 500.000 евра, а јавна је тајна да нису исплаћени хонорари неким нашим музичарима већ две године. Пошто је рачун блокиран, тај новац ни не може да буде исплаћен. Оно што секретарка зове идилично „ненаменско трошење средстава“ има деценијски дугу историју у Југоконцерту, кога је исти тај Секретаријат здушно подржавао годинама. Проблем увида у стварно годишње пословање Југоконцерта имали су и чланови Комисије за годишње пројекте Града у музици, којима је из Секретаријата строго наређено да гледају своја посла, да се не мешају у питање новца, а прошле године се потписује и изјава о тајности. Свако питање о ненаменском трошењу новца Југоконцерта запослени у Секретаријату су примили као директан атак на све њих, дочекали на нож и тако пресекли све дискусије. Сада се види да чланови Комисије нису били параноични, или „лично оптерећени“ Југоконцертом, како су их прозвали тамо запослени, него реално забринути за бахато и неконтролисано черупање буџета у култури Града. Како ће се завршити овај скандал, видеће се. Велико спремање добро би дошло и у домену класичне музике, која је до сада била скрајнута од света малверзација. И ко каже да се времена не мењају?