То крхко, нежељено биће!

Пише Владислав Панов

Испред и иза великог екрана, место и улога жена још увек су у каменом добу. Неједнакост полова је и овде присутна у преовлађујућој и безнадежној мери, баш као и у целом западном свету. Жена је у Холивуду углавном објекат, декор и биће превише компликовано, крхко и од мушкарца зависно – њему у сваком смислу подређено и као такво некомерцијално! На крају, тај финансијски моменат је и главни узрок другоразредног положаја жене у забавној индустрији

Холивуд је одавно, деценијама већ, жељан да се свету наметне не само као врело напредних, нових и значајних идеја, стремљења и вредности већ и као једина истински либерална социјално-политичка структура на целом свету. Није то мало бреме, ни мали задатак. И док су у скоро свим аспектима, макар у сопственим очима, они у томе успели (боја коже, политички ставови, религијска опредељења и социјални положај, све је то изгланцано и у провизоријуму холивудске идиле доведено „на место на које треба“ на ранг листи политичке коректности) у једном још ни изблиза нису. У тој чаробној земљи шарених лажа, свеопште једнакости и, дакако, среће, само је једна „омашка“ и даље присутна. Положај жена испред и иза великог екрана још увек је у каменом добу. Неједнакост полова је и овде присутна у преовлађујућој и безнадежној мери, баш као и у целом западном свету.

УСТУПАК ПОХЛЕПИ Жена је у Холивуду углавном објект, декор и биће превише компликовано, крхко и од мушкарца зависно – њему у сваком смислу подређено. Све ово ипак стоји у директној пропорцији са новцем који је мерило свега. Иако половину публике која плаћа биоскопске улазнице у Сједињеним Државама чини женска популација, зараде „женских филмова“ ни изблиза нису испуниле очекивања. Неупоредиво више пара доносе „мушки филмови”, жанровски, ауторски и на сваки начин створени и профилисани од мушкараца и за мушкарце. Њих, апсурдно, више гледају и жене! На крају, пословна одлука да се жене оставе ван либералних просветљавања није ништа друго него још један уступак похлепи. Док год она није угрожена, капиталистички свет себе замишља као најквалитетнијег и најпросвећенијег лидера света. У супротном, идеали одмах девалвирају и бивају подређени вишим интересима. Најбољи доказ за ово је управо за жене и даље закључана такозвана индустрија забаве.

Да је она под мноштвом брава, математички и статистички је недавно доказано обимним истраживањем које су спровели представници Њујоршке филмске академије. У холивудско-телевизијској индустрији данас на сваких пет мушкараца који су упослени у продукцији филмова ради тек једна жена. Од десет филмова у просеку само је један дело режисерке. На осам и по сценариста долази једна и по сценаристкиња, на осам монтажера две монтажерке. Само је у огранку продукције нешто боља ствар где је однос један према три или четири. Наравно, такође у корист мушкараца. Оне су, сходно оваквој позицији, слабије плаћене. И то драстично. Тренутно је, рецимо, најплаћенија глумица Анђелина Џоли која је у последњој години зарадила тридесет три милиона долара. То је убедљиво и недостижно највећи приход на женској страни. Али, у поређењу са мушком листом профитабилних, Анђелина је у друштву са доњим делом мушке листе најплаћенијих. Односно, она је два и по пута слабије вреднована од најбоље плаћеног глумца. А када се саберу зараде у овом моменту најплаћенијих глумаца, долази се до бројке од близу пола милијарде долара. Десет најплаћенијих глумица, међутим, успело је да заради једва нешто преко 180 милиона долара. Пристрасност индустрије и пропратних органа у филмском послу се види и када се погледа учинак у освајању значајних награда. Ево, рецимо, када је рећ о Оскарима, само је осам продуценткиња успело да освоји Оскара за најбољи филм године и свих осам су добиле ово признање у равноправној сарадњи са мушкарцима. За осам и по деценија ниједна није добила награду самостално. Када је реч о режисеркама, само је Кетрин Бигелоу пре четири године освојила Оскара као редитељка. А укупно су у читавој историји Оскара, осим ње, још само три њене колегинице биле номиноване. Ни у категорији најбољег сценарија није ништа боље за женске ауторе. Само је њих осам у читавој историји Оскара успело да се домогне ове награде у огранку оригиналног сценарија и још толико, када је реч о адаптацији. Женама је, наравно не сасвим, препуштен само рад на документарном филму. Ту их има знатно више па су оне потписале трећину документарне продукције, за разлику од игране где су се домогле једва шестине.

КОЗМЕТИЧКИ ПОМАК Ствари се лагано и споро ипак мењају. Док год остварења жена не буду угрожавала профит и похлепу главешина студија за које раде, њима ће се давати простор. Слободу да несметано ради има поменута Кетрин Бигелоу, као и њена млађа колегиница, Софија Копола, која је једна од поменуте четири за Оскара номиноване редитељке. Има их још неколико које пионирски отварају простор за своје колегинице. Серија на ХБО-у, „Девојке“, која улази у трећу сезону, рецимо, по многим проценама има шта да допринесе према женама отворенијој аргументацији послодаваца. Не само да је препуна женских ликова већ је и њихово профилисање квалитетније и мање стереотипно него што је и даље преовлађујући случај. Велики је помак направљен на овогодишњем Фестивалу у Санденсу који је начинио историјски рекорд у феминизирању свог програма пошто је успео да половину такмичарских филмова потпишу жене. Тужно је ипак што су то све или козметички, или за истински помак неважни пословни кораци. Жена је у преовлађујућој филмској понуди и даље стереотпни сексуални објект и превасходно за заплет тек декоративни елемент приче. И док се на екрану, на први поглед, значајно повећава број хероина: најновија у том низу о чијем се квалитету писања непрестано говори јесте насловна јунакиња акционог СФ-а „Игре глади“, а ту је и шведска јунакиња трилогије „Миленијум“, која је добила своју америчку рециклажу. Многи сматрају да су управо ови примери нека врста наговештавајућег пионирског преокрета у типизацији женских протагониста. Али чак и тада женски ликови не могу да буду лишени сексипила, еротског доприноса привлачности свог лика или чак порнографских састојака у причи које морају да изнесу зарад комерцијалности. Отуда и даље у сваком трећем филму женски лик носи сексуално провокативну одећу, а у сваком четвртом остаје макар делимично обнажен. Само је десет посто филмова у којима су бројчано равноправно заступљени мушкарци и жене. Током претходних пет година сваки је трећи амерички филм у својој причи имао тинејџерку која је у овом или оном проценту била голишава и еротски експлоатисана. Када је реч о укупном глумачком ангажману, на два и по запослена глумца долази тек једна глумица.

Сличних је рачуница и доказа напретек. И Холивуд је, изгледа, као и многи други важни и профитабилни светови, место којим управља мушка рука. Промене се назиру, али је мало вероватно да ће бити драстичне све док на њих не буде пристала публика па тако постану комерцијално прихватљиве. И поред декларативно широких и далеких видика поносне армије либерално просветљених и дичних Американаца који су свим декларативним срцем на страни подређених жена, док год иза њих не буде стао велики новац, оне ће битки ретке зверке у холивудској менажерији.