Русија одговара на све изазове

Зa „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Недопустивост изједначавања добра и зла и супротстављање систему у којем се у име наводне толеранције промовише зло – као апсолутна нетолеранција према добру, представља кичму државничке филозофије Владимира Путина

Председник Русије Владимир Путин поднео је депутатима и сенаторима Федералног собрања РФ годишњи извештај парламенту. Овог пута, његова посланица имала је посебну тежину. Извештај је поднет 12. 12. 2013, на исти дан када је пре тачно две деценије на референдуму усвојен Устав Руске Федерације. Такође, тај датум означава и 20-годишњицу оснивања самог парламента. Међутим, Путин се није освртао уназад, већ је поставио стратешке циљеве и приоритете – за деценије које предстоје. Многе његове поруке упућене су читавом свету.

 

ДАНИ ВЕЛИКИХ ОДЛУКА Прво, нико не може војно да надјача Русију. Друго, она ће доследно бранити међународно право и бити ослонац оним народима који деле ове вредности и траже подршку. И, треће, недопустиво је изједначавање добра и зла. Управо последњи став представља кичму читавог политичког деловања и државничке филозофије Путина – да изједначавање директно супротстављених вредности, у име наводне толеранције, представља недопустиво давање легитимитета, односно промоцију зла као манифестације тоталне негације и нетолеранције према добру.

Руски председник указао је да је у току одлучујућа етапа припреме споразума о Евроазијској економској унији (ЕАУ) чије ће усаглашавање, између Русије, Белорусије и Казахстана, бити завршено до 1. маја 2014. када ће бити упућено на усвајање националним парламентима. Путин је нагласио да радне групе већ праве „мапе пута“ за приступање Царинској унији Киргизије и Јерменије, што је претпоследњи корак ка пуноправном чланству у ЕАУ. „Сигуран сам да ће реална достигнућа евроазијске интеграције само повећати интересовање других наших суседа, укључујући и украјинске партнере. Никоме ништа не намећемо. Наш интеграциони пројекат заснован је на равноправности, на реалним економским интересима“, подвукао је руски лидер, наглашавајући да ће Москва бити доследна у развоју евроазијског процеса.

[restrictedarea]

Руски лидер је подвукао да је почео да расте животни век Руса, са једне стране, а са друге, да опада смртност од срчаних и низа других обољења. Услед ових позитивних тенденција, очекује се да се у наредних 5-6 година број ученика у руским школама повећа чак за милион! Према званичним подацима, у периоду од јануара до октобра ове године, у Русији је први пут од 1991. године забележен позитиван природни прираштај, а наталитет је виши од морталитета у скоро половини од 83 републике и покрајине.

Говорећи о економији, Путин је означио неколико важних ствари, истакавши да су разлози извесног застоја унутрашњи, а не спољни. Русија је по обиму БДП-а избила на пето место у свету (СССР је био други) али и даље каска за најразвијенијим земљама по продуктивности рада, упозорио је Путин и обећао да ће тај јаз бити премошћен форсираним темпом. Затражио је да се на законски начин опорезују компаније регистроване у офшор зонама  које послују у Русији. „Ако желите у офшор, изволите. Али новац остаје овде“, поручио је Путин. Исто тако, компаније регистроване изван руске јурисдикције неће моћи више да користе подршку из државног буџета а биће им забрањено да склапају послове са државним структурама. „Ако желиш олакшице, државну подршку и профит, радећи у Русији, региструј се у Русији“, формулисао је Путин.

Другим речима, након што је успешно окончана прва фаза суверенизације Русије – када су разјурени агенти иностраних влада из цивилног сектора – на ред је дошао исти процес у сфери економије. Овај рез може бити болан и рискантан, али је Русија обезбедила довољно подстицаја за иностране инвеститоре који су вођени интересима профита. Такође, како произлази из бројних економских анализа, уколико се у Русију само врати део капитала који је из ње изнет у последњих 25 година, а ради се о хиљадама милијарди долара, никакве стране инвестиције неће ни бити потребне. Економска суверенизација апсолутно је неопходан предуслов да Русија збаци стеге наметнуте споља у време владавине Михаила Горбачова и Бориса Јељцина. Док год руски новац буде чуван у западним банкама, потпуни опоравак неће бити могућ.

 

НАЦИОНАЛНИ ПРИОРИТЕТ ЗА 21. ВЕК Путин је најавио заокрет – од Европе ка Евроазији, ка још увек неосвојеним просторима Сибира, Далеког истока и Тихог океана. „То је наш национални приоритет за 21. век. Задаци који нам предстоје да их решимо су без преседана по размерама, значи и наши кораци морају да буду нестандардни. Окретање ка Тихом океану, динамичан развој наших источних територија  не само што ће нам отворити нове могућности у економији, нове хоризонте  већ ће нам дати додатне инструменте за спровођење активне спољне политике“, нагласио је председник Русије. Чињеница је да се на тихоокеанском истоку Евроазије убрзано рађа један нови свет и да се већ сада тамо концентрише глобална економска и финансијска моћ. Русија географски заузима огроман део тог економског простора, будућег центра света у којем живе милијарде људи, што отвара неизмериве перспективе развоја и полагања камена темељца не само за деценије, већ и векове унапред.

Но, до остварења тог циља још је веома далеко и Путин, с разлогом, упозорава на опасности које предстоје, али и на одлучност и посебну улогу Русије у савременом свету. „Ми не претендујемо на титулу некакве суперсиле у смислу светске или регионалне хегемоније, не насрћемо ни на чије интересе, не намећемо своје туторство. Али, настојаћемо да будемо лидери, бранећи међународно право, тежећи поштовању националног суверенитета, самосталности и самосвојности народа. Данас се у многим земљама руше норме морала и пристојности, потире се национална традиција и различитости нација и култура. Од друштва се сада захтева не само здраво признање свакоме на слободу мишљења, политичких погледа и приватног живота већ и обавезно признање изједначености добра и зла, појмова супротних по смислу“, истакао је руски председник.

„Ово рушење традиционалних вредности `одозго` не само да повлачи негативне последице за друштва већ је у корену антидемократско, јер се спроводи у живот, полазећи од апстрактних идеја, супротно вољи народне већине која не прихвата такве промене и ревизије. Ми знамо да у свету има све више људи који подржавају нашу позицију заштите традиционалних вредности које су хиљадама година чиниле духовну, моралну основу цивилизације и сваког народа: вредности традиционалне породице, истинског људског живота, укључујући и религиозни. Живота не само материјалног већ и духовног, вредности хуманизма и различитости у свету“, објаснио је Путин своје виђење конзервативизма као „препреке повратку уназад, у хаотични мрак“.

У том смислу, Путин је указао на све чешће „покушаје наметања другим земљама наводно прогресивнијих модела развоја, који се заправо претварају у назадовање, варварство и још веће крвопролиће“, виђени на Блиском истоку, Северној Африци, као и у Сирији, где је Русија успела да спречи „мултипликацију хаоса“. Најновији прогрес, како је указао, постигнут је недавно у Ирану где је започето решавање нуклеарног програма. Међутим, иако је Техеран био означен као главни разлог за постављање америчке противракетне одбране (ПРО) у Европи, са слабљењем иранске претње ове инсталације не само што не нестају већ и даље јачају, рекао је Путин и упозорио да је ПРО само у називу одбрамбени систем, а суштински је део стратешког офанзивног потенцијала. Исто тако, не помињући Американце директно, указао је на претњу од развоја нових оружаних система САД-а, попут мини нуклеарних бомби, стратешких ненуклеарних ракета, хиперсоничних ненуклеарних високопрецизних система, способних да у року од сат времена досегну сваку тачку на планети и изврше такозвани „разоружавајући удар“, после којег нападнута земља мора да се преда, или следи тотално уништење.

„Ми то одлично разумемо. И знамо шта у вези с тим треба да радимо. Нико не треба да има илузије да је могуће постићи војну надмоћ над Русијом. Ми то никада нећемо дозволити. Русија ће одговорити на све изазове: и политичке и технолошке. Сав неопходни потенцијал за то ми имамо. У низу квалитативних параметара савремених стратешких нуклеарних снага обуздавања, ми успешно и по плану излазимо на нове границе и неки наши партнери ће још морати да нас појуре. За даље јачање наше нуклеарне тријаде развијају се нови стратешки ракетни системи, копнени, морски и ваздушни“, подсетио је Путин на велики план модернизације оружаних снага, за који је предвиђено преко 500 милијарди евра до краја ове деценије.

Закључујући своје обраћање парламентарцима, председник Русије је истакао да сви наведени задаци морају да буду испуњени без изговора: „Наша обавеза је да јачамо поверење људи. Само у том случају ће јачати активност грађана, појавиће се жеља да унесу свој допринос развоју земље. Понављам, ако је одлука донета, она мора бити извршена!“

[/restrictedarea]