Почетна / Економија / Преко руских инвестиција до енергетске стабилности

Преко руских инвестиција до енергетске стабилности

Пише Наташа Јовановић

Иако је Србија мало тога чинила да направи државну стратегију што би усмерило све производне капацитете према Русији, која је широм отворила врата за српске производе, Русија је инвестирала у Србију више него што је ико на Западу могао да очекује

Скоро двадесет година Србија има јединствену привилегију да носи епитет најповлашћеније нације у трговинским економским односима са Руском Федерацијом. У истом периоду дошло је и до прилива великих руских инвестиција, пре свега на пољу енергетике, која је безмало постала питање од националног, економског и геостратешког значаја. Српска економија, како се сада листом слажу сви, и поборници и критичари руских инвестиција, спасена је од потпуног колапса који јој је био запрећен, моделом такозваног либералног капитализма, којега се и Запад још давно одрекао. У истом периоду, Србија је мало тога чинила да направи државну стратегију што би усмерило све производне капацитете према Русији, која је широм отворила своја врата за српске производе. Али, упркос томе што је у неколико влада након 5. октобра постојала група добро плаћених антируских лобиста који су испуњавали захтеве Лондона, Брисела и Вашингтона (да Русију држе што даље од овог дела Балкана) десило се нешто сасвим супротно: дошло је до тога да је Русија инвестирала у Србију више него што је ико на Западу могао да очекује.
Стизале су велике енергетске компаније – НИС („Газпром“) „Лукоил“ – праћене Московском банком и свом потребном логистиком ових светских енергетских брендова.

ЕНЕРГЕТСКИ ЛИДЕР После оснивања „Југоросгаса“ 1996. и „Лукоилове“ куповине „Беопетрола“, односи између Русије и Србије интензивирани су 2008. потписивањем енергетског споразума којим је предвиђена продаја већинског дела НИС-а, изградња гасовода „Јужни ток“ кроз Србију, као и проширење и осавремењивање подземног складишта гаса „Банатски Двор“. Овај неповратни процес праћен је низом стратешких споразума између Србије и Русије.
Несумњиво најзначајнија инвестиција је крак „Јужног тока“ који ће пролазити кроз Србију, а подразумева две милијарде евра инвестиција и око 200 милиона евра по основу такси. Зарада од овог пројекта, по неким проценама, могла би да иде до пола милијарде евра.
Накнадни договор да се од гасовода „Јужни ток“ са територије Србије одвоје по један крак за Македонију и Космет омогућио је Србији да избегне позицију, с једне стране, слепог црева на карти Европе, и с друге, да стекне статус лидера у овом делу Балкана. Коначно, да је било „Јужног тока“ 1999. године, нико се не би усудио да бомбардује европску земљу са слободарском традицијом, земљу победницу у два светска рата. Тим пре, што „Јужни ток“ представља и паневропски пројекат у који је укључено и неколико чланица ЕУ.
Образлажући значај изградње „Јужног тока“, др Ненад Поповић је у разговору за „Печат“ истакао да ће он битно пореметити однос снага у свету у сфери енергетике, јер се овим пројектом заокружује енергетска доминација Русије у Европи започета изградњом „Северног тока“.
„Будући да је стабилно снабдевање гасом препознато као један од кључних геополитичких изазова данашњице, логично је да највеће светске силе ломе копља за превласт у овој области. Србија, као важно геостратешко чвориште, представља епицентар те политичке борбе чији је циљ заустављање руске енергетске експанзије у Европи. Зато не треба да чуди што је прошле године бивша америчка државна секретарка Хилари Клинтон затражила да Србија ‚пронађе алтернативу руском гасу‘. Али алтернатива руском гасу не постоји, будући да је пројекат гасовода ‚Набуко‘, на којем су инсистирале одређене западне земље, обустављен због недостатка финансијских средстава.“
Прича о градњи „Јужног тока“ није комплетна, сматра уредник портала „Енергопoртал“ Драган Недељковић, без осврта на међудржавни споразум Русије и Србије о сарадњи у енергетици, доласку „Газпрома“ у НИС и резултата те сарадње протеклих година.
„Мада и данас има људи, па чак и политичких партија, који тврде да је НИС поклоњен Русима а споразум штетан по Србију, резултати тог посла их демантују. НИС Газпромњефт постаје цењена компанија у Европи, улагањем у истраживања повећава рудне резерве нафте и гаса, модернизовала је застарелу рафинерију у Панчеву, модернизује складишта и бензинске станице у Србији, проширује тржиште на околне земље, укључује се у нове енергетске делатности као што је производња електричне и топлотне енергије, постаје најпожељнија компанија за посао младих људи, добија европска признања као солидан пословни партнер… Обим улагања у НИС премашио је две милијарде евра у претходне четири године, док ће у наредне две (ако убројимо и „Јужни ток“) превазићи ту суму. А при томе, по обрту и профиту (од некадашњег губиташа) постаде највећа домаћа компанија. Једном речју, не да није требало продати део компаније Русима него је требало стварно поклонити, а можда им и платити да је среде.“
Много раније изграђено је и највеће складиште природног гаса у региону („Банатски Двор“).
„Банатски Двор“, активне запремине од 450 милиона кубних метара и максималне продуктивности у процесу извлачења од пет милиона кубних метара на дан, стављен је у комерцијалну употребу 1. октобра 2012. као заједничко улагање „Газпрома“ и „Србијагаса“, а на основу договора влада две државе о сарадњи у индустрији нафте и гаса, који је склопљен између Русије и Србије 25. јануара 2008. године. Поред ових, као значајна руска инвестиција намеће се и „Лукоил“ који је за 10 година, колико послује у Србији, инвестирао око 250 милиона, што је искоришћено за приватизацију „Беопетрола“ и за инвестиције и реконструкцију малопродајне мреже. Како је недавно навео потпредседник компаније Вадим Воробјов, инвестиције „Лукоила“ у Србији тренутно остају на постојећем нивоу, али у краткорочној перспективи, за годину-две, морамо да донесемо конкретна решења.

ПЕРСПЕКТИВНО ТРЖИШТЕ ЕНЕРГЕТИКЕ Но, ако свима који су били противници ових епохално значајних догађаја, није још увек јасно да Србија није више пролазна територија за увежбавање Запада, те да ће са сваком будућом владом у Београду морати друкчије да се разговара, то је показао НИС, један од стожера енергетске стабилности земље.
У протекле три године НИС је направио значајне кораке у правцу обезбеђивања енергетске стабилности земље. Модернизацијом прерађивачких капацитета и пуштањем једне од највећих инвестиција у Србији – постројења за хидрокрекинг и хидродораду – обезбеђена је стабилност снабдевања земље горивом европског квалитета. Само у протекле три године, НИС је у развој пословања уложио 1,5 милијарди евра, а исто толико планира да инвестира и следеће три године. Оформљен је Блок Енергетика, који у складу са глобалним тенденцијама и принципима одрживог развоја, као и дугорочне енергетске стабилности пружа компанији нову перспективу развоја.
Генерални секретар Удружења за гас Србије Војислав Вулетић похвалио је улазак квалитетних руских инвестиција у Србију.
„Узмимо за пример НИС који је направио рафинерију, подигао производњу нафте, производњу гаса… Ако бисмо поредили руске и инвестиције које долазе из других земаља, што не бисмо за пример узели Железару „Смедерево“ за коју су Американци дали 23 милиона евра, и тек када су упропастили све што се дало упропастити, они су изашли из земље. То је инвестиција која се показала корисном за њих, а не за нас“.
Такође, НИС се развија у области енергетике, која укључује гасну енергетику, пројекте за искоришћење биогорива и енергије ветра, као и термалних вода. Посебну пажњу НИС поклања обезбеђивању стратешких резерви нафте и гаса. Осим Панонског басена, НИС је већ усмерио истраживања нафте и гаса ка новим потенцијалним локацијама јужно од Саве и Дунава, а обезбеђивање енергетске сигурности планира се и реализацијом пројеката истраживања и производње нафте и гаса у региону – у Републици Српској, Мађарској и Румунији. Према Стратегији развоја до 2020. године, НИС планира обим производње у висини од пет милиона тона нафте и обезбеђивање резерви које покривају 10 година текуће производње.
О значају и доприносу НИС-а у позиционирању Србије у региону као модерне енергетске земље недавно је своје мишљење изнео Гинтер Етингер, европски комесар за енергетику, који је рекао да ће развој НИС Газпромњефта позитивно утицати на домаће тржиште, али и на развој читавог регионалног тржишта, нагласивши да НИС Газпромњефт има модерну технологију која ће допринети да Србија постане партнер развијеним земљама у тој области. Оценио је такође да тржиште Србије може да има значајну улогу и да треба да буде једно од централних тржишта у Југоисточној Европи.
Закључци донети на недавно одржаној Енергетској арени говоре у прилог томе да је Србија, захваљујући овим великим инвестицијама, оцењена као сигурно и перспективно тржиште енергетике на којем треба да буду заступљене све европске и светске компаније.
Како би пак ојачао енергетску независност, НИС је предложио и изградио Центар за нове технологије за коришћење резерви и формирао стручну екипу из различитих држава. На тај начин визија енергетског сектора Србије да искористи географски положај и постане транзитни коридор за енергију и енергенте, постаје све извеснија.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *