Почетна / Друштво / Предизборни избори

Предизборни избори

Пише Никола Врзић

Гласајући за општинске одборнике у Костолцу, Оџацима и на Вождовцу, бирачи у овим општинама можда су изгласали и одлазак Ивице Дачића са места председника владе Србије

У недељу 15. децембра настављен је тријумфални поход Српске напредне странке кроз гласачке кутије по Србији, објашњив само надом српских бирача да ће борбом против корупције, и поред повећања ПДВ-а на хлеб и млеко, најава отпуштања и стезања каиша и одрицања од Косова и Метохије, СНС, некако, донети бољи, или макар праведнији живот од живота под влашћу жутих демократа, која је за собом оставила само општу пустош и у новчаницима и у надама у боље сутра, изузимајући ову преосталу наду у СНС.

 

РЕЗУЛТАТИ И ИСХОДИ У недељу је на Вождовцу, у Костолцу и Оџацима, дакле, на ванредним општинским изборима СНС победио убедљиво. На Вождовцу су напредњаци освојили (невероватних) 51,56 одсто гласова – безмало су дуплирали број гласова које су у тој општини добили на прошлогодишњим парламентарним изборима – у Костолцу 45,51 одсто, у Оџацима 48,17 одсто. Оваквим су победама – иначе, неупоредивим са било чијим од поновног увођења вишестраначја у Србији – напредњаци наставили низ победа на свим ванредним локалним изборима одржаним откако су 2012. године постали власт у Србији, од Ковина, Косјерића и Зајечара до Врбаса и Земуна.

Ови локални избори су, истовремено, донели и даље сурвавање подршке Демократској странци. Она је на Вождовцу, у Београду, дакле, у коме је одувек била јака, освојила мизерних 11,35 одсто гласова; узгред буди речено, више него дупло мање него што је у овој општини добила на ђурђевданским парламентарним изборима (24,25 одсто гласова добила је 2012. ДС-ова листа).

А кад смо већ код Вождовца, немало изненађење, свакако, представља и резултат СПС-а Ивице Дачића, који је освојио свега 7,92 одсто гласова, што је неких четири-пет одсто мање гласова него што су у последњих годину и по дана навикли да добијају…

И шта сад?

 

[restrictedarea]

ВАНРЕДНИ ПАРЛАМЕНТАРНИ ИЗБОРИ У Демократској странци Драгана Ђиласа све је гласније незадовољство оних које је Ђилас пре тако кратког времена савладао. Суноврат рејтинга ДС-а, за који је Драган Ђилас заслужан колико и они од којих је странку преузео, удахнули су нови живот политичким амбицијама Бориса Тадића и Драгана Шутановца и свих које они  за собом вуку, и сва је прилика да ћемо у наредном периоду имати да присуствујемо новим борбама за моћ унутар партије чију највећу заоставштину, како то рече њен почасни председник, представљају формирање СНС-а и спуштање ДСС-а до претеће близине цензуса. Какве ће последице по ДС оставити продужена унутрашња нестабилност, не треба посебно објашњавати.

За Србију је, наравно, далеко важније питање како ће се резултати ванредних локалних избора – не само оних који су одржани протекле недеље – одразити на укупну политичку сцену у земљи. Јер то је оно што причу о вождовачким или оџачким одборницима углавном и чини вредном разматрања ван атара Вождовца или Оџака.

Убедљиве победе СНС-а без икакве сумње су премијерску позицију Ивице Дачића учиниле још неприроднијом него што је била приликом формирања актуелне владе. Истовремено, одузеле су свако даље право СНС-у да се заклања иза Дачићеве премијерске фотеље, приморавајући најјачу странку у Србији да преузме сву одговорност која им из онолике популарности и следује. Па онда, са штитом или на њему, јер тај је пословични штит и дефинитивно њихов, и био би ред да га и узму у своје руке. Уз то, мало је места и сумњи да су са растом популарности и успеха нарасле и амбиције чланова и функционера СНС-а, оправдано – јер то је политика и природа политичких партија – жељних да добију макар онолико власти колико је народ (очигледно) вољан да им да.

Тако да ванредни парламентарни избори све више постају неминовност. У последње је време, уосталом, упадљиво немогуће пронаћи функционера СНС-а који није изразио жељу за овим изборима, изузимајући само председника странке Александра Вучића који се, ето, још нећка. Али и то је сасвим природно; ако би се и он јавно изјаснио за расписивање ванредних парламентарних избора, значило би то да су ти избори, практично, већ расписани, и да предизборна кампања почиње. Разлога за толику журбу он, међутим, нема; има пак разлога да причека да се Демократска странка још мало завади сама са собом, и да учини шта може да би се СПС и у остатку Србије свео на вождовачку меру, па да онда прогласи да је време за изборе дошло, и отвори што краћу – на граници законског минимума – предизборну кампању, каква ће понајвише одговарати баш њему јер он је – намерно или не – судећи по свом непрестано растућем рејтингу, у константној и успешној кампањи још откако је постао први потпредседник владе Србије.

Додатни разлог за ванредне парламентарне изборе налазимо и у чињеници да се, од ДСС-а на једној страни државотворне политике па до ЛДП-а на другој, безмало сва политичка сцена Србије залаже за расписивање тих избора, баш зато што ни СПС ни СНС више немају легитимитет да остану на позицијама које сада заузимају.

Изузетак је, овде, само Социјалистичка партија Србије, чији функционери, попут Ђорђа Милићевића, изјављују да су против нових избора зато што би ти избори – ех, згодног ли изговора – „успорили реформе које спроводи влада Србије“. Зашто СПС не жели изборе, то јест, осим ако их заиста не жели због љубави и бриге према реформама? Због упозоравајућег резултата на Вождовцу; због свести да у догледној будућности неће успети да зграбе позиције какве имају у оваквој садашњости; због свести да ће им предизборна кампања неминовно донети и брутална подсећања на Банану, на „Галенику“, „Србијагас“… Ивица Дачић, међутим, нема баш превише маневарског простора и начина да се одржи на садашњој позицији. Његова најбоља шанса је да се додвори Западу и убеди га да убеди Вучића да не расписује изборе, нудећи заузврат, а шта ће друго, своју максималну кооперативност (на српском: попустљивост) према сваком од будућих њихових захтева; али Дачићев је проблем у таквој стратегији што своју шансу да постану нови коалициони партнери СНС-а чекају и тако доказани пријатељи западних интереса у Србији какви су УРС Млађана Динкића, ЛДП Чедомира Јовановића, чак и Демократска странка буде ли је поново преузео Борис Тадић.

Тако да је здраворазумски претпоставити да би ванредни парламентарни избори могли да буду одржани кад и ванредни београдски, а они би пак морали да се одрже до недеље 16. марта.

А истовремено би – јер ништа друго нема смисла – морали да буду расписани и ванредни покрајински избори у Војводини, с тим што се ту поставља питање начина њиховог изазивања, на које још нема јасног одговора. Зашто би морали да буду расписани и избори за војвођанску скупштину? Разлог је двојак: садашњи сазив је ем нелегалан, због неуставног Статута Војводине, ем нелегитиман, због исхода избора у свим војвођанским срединама у којима се ишта бирало од последњих избора за Скупштину Војводине.

Дакле, општи избори, па да онда почнемо да живимо заиста како смо и гласали, и гласањем то заслужили. А онда ће се јасно, и без лажних оправдања, видети и колико су оне наде биле оправдане…

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Ne radi se o IZBORIMA…
    Radi se o ZAPOSLJAVANJU,kampanjskog tipa,kao AKCIJA…
    Akcija na Vozdovcu…kazu lazno Izbori…zainteresovani odu i traze srecu…
    Kakvi su to izbori gde POLA naroda ne izlazi…maloletnici nisu ni interesantni PERTIJAMA,jer ne glasaju.
    Posle izadje Lider i kaze,VISE OD POLA SVETA JE ZA MENE…
    I napravi lazni brak sa narodom…sa laznom tapijom na APSOLUTNO SVE,ili,APSOLUTNU VECINU,od svega.
    Gde su mladi,gde je druga POLOVINA SVETINE…

    Velja Ilic juce kaze da ona lokalna vlast koja uspori legalizaciju nekretnina,moze da izgubi izbore…ne kaze nista drugo,nego bas da IZGUBE IZBORE.Samo je to vazno.

    Razmisljam da se prikljucim SNS…ako Vucic nastavi ovako ozbiljno,tada ima smisla prikljuciti im se…rece N.Covic.
    Kako ce im se prikljuciti,kao fizicko lice,kao pravno lice,kao preduzetnik,doo…kao stranka,gradjanin…kao Cova…




    0



    0
  2. Надувани балон звани СНС полако се ковитла на зимској кошави.
    Све има свој успон и пад стари Радикали прекомповани у Напредњаке
    морају са себе отрести прашину и умивеног лица изаћи на ново пребројавање које ским јер у српској политици неможе бити различитог мишљења то семе раздора стални је пратилац српске нације. Цвијан је споредна личнос у политици Србије.Тежина проблема биће са члановима који су се одвојили од Радикала заједно са Николићем где првих дана Вучића није било већ се нагађало где ће се определити. Вучић је сада газда и може да шкартира по својој вољи јер је оснивача Николића удомио на сигурно место до пуне пензије. Вучић као искусан политичар уз помоћ НАТО ИМПЕРИЈЕ може да води ову сиромашну болесну Србију у
    ЕУ без Космета јер су вешто изманипулисали своје бираче ХЛЕБА И ИГАРА ГОСПОДАРЕ.




    0



    0
  3. слађана

    Па сад ћемо да чекамо да се Алек покаже и докаже и да утврдимо да ли је у стању да надмаши претходнике у пљачки и понижавању свога народа.После претходне гарнитуре, то ће бити тешко, али не и немогуће јер је Алек капацитет.Рецимо, коме би још пало на памет да доведе еминентног стручњака Лазу- талибаназу да нам решава економска питања и то све мноооого паметно.Сеци уво крпи дупе, ја се никад не бих сетила.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *