Корупција у ЕУ – Намерно неефикасни менаџер

Пише Зоран Милошевић

Низак ниво корупције у ЕУ представља бајку за малу децу, показују истраживања спроведена у Европској унији

Специјална комисија Европског парламента за организовани криминал, прање новца и корупцију (CRIM) оценила је у извештају за 2013. годину да је корупција у ЕУ у успону. Омогућила је да се током последње три године штета са 120 милијарди повећа на 328 милијарди евра годишње. Истраживање Антикорупцијске агенције Европске уније (ОЛАФ) као и Директората правде ЕУ, садрже и податке из полиција и тужилаштава Уније да је „због злоупотребе положаја и корупције“ 2013. године подигнуто 67.800 пријава. То је рекордан број у свој историји ЕУ. Шеф Генералног директората правде у структури Европске комисије, Франсоаз ле Бај, уверена је да су „наша сазнања“ само „врх леденог брега“.

Поред тога, у Европској унији, евидентно је из званичних докумената, започет је процес замене појма „корупција“ синтагмом „намерно неефикасни менаџмент“. Увођење нове синтагме, односно елиминисања старог и јасног појма корупција правдају „политичком коректношћу“…

 

БАРОМЕТАР КОРУПЦИЈЕ Према последњем истраживању „Евробарометра“ (из 2012. године) чак 74 одсто грађана Уније примећује раст корупције. Но, оно што је посебно обесхрабрујуће јесте став већине грађана Уније да победа над корупцијом није могућа (став 70 одсто испитаника) при чему чак 67 одсто Европљана верује да је корупција део бизниса и културе сваке државе. Анкетирани грађани су међу корумпиране професије Уније, поред политичара, именовали полицију (30 одсто је изјавило да је дало мито) затим државне чиновнике (петина испитаника је изјавила да је дала мито како би добили одлуке и решења) затим судије (14 одсто). Потом следе лекари и тржишни инспектори.

Корупција и као појам и као пракса јавља се тек у другој половини XX века. Тачније, са развојем демократије после Другог светског рата корупција постаје међународни проблем. Корпорације су у том периоду, посебно на Западу, започеле корумпирање државних чиновника, а појавом глобализације ова штетна друштвена појава негативно утиче на развој многих држава и народа. Корупција је, према мишљењу неких аутора, „нормална делатност у капитализму“, од које је могуће избављење „само сломом система“, јер како време одмиче корупција се само увећава. Овде треба навести и мишљење Игора Лаутара, који сматра да је корупција рођена и однегована на Западу, због система вредности који заповеда човеку да се обогати по сваку цену.

У том смислу корупција је изгледа вечна тема демократских поредака и глобализације, јер како сведоче историчари, није била акутни проблем монархија. Но, данас се демократски режими суочавају са корупцијом невиђених размера. Због тога се о овом проблему и доста, можда и превише, пише а да ипак нема резултата. Шта је, дакле, ново у вези са корупцијом у ЕУ, да ова тема завређује пажњу?

Нови термин „намерно неефикасни менаџмент“ први пут је употребио конзорцијум PricewaterhouseCoopers EU и Ecorys-а који је, анализирајући 2010. године трошење новца из фондова ЕУ, дошао до податка да су те године располагали са 2.406 милијарди евра, а да је од тога „намерно неефикасним менаџментом“ изгубљено 18 одсто.

Штета од корупције је, како је већ наведено, током последње три године повећана са 120 милијарди на 328 милијарди евра. Управо овај податак је објавио „The EurActiv“, као званични податак. И Антикорупцијска агенција Европске уније (ОЛАФ) представила је истраживање у коме, између осталог, пише: „Губитак Европске уније због корупције на годишњем нивоу износи 328 милијарди евра, што представља једну трећину предложеног седмогодишњег буџета од 2014. до 2020. године.“

Низак ниво корупције у ЕУ, једном речју, представља бајку за малу децу.

[restrictedarea]

Ипак, проценити тачан ниво корупције у ЕУ тежак је задатак, јер Унија често нема компетенције да истражује одређене случајеве, већ националне државе које чине ову глобалистичку творевину. Са овом оценом се слаже и руководилац ОЛАФ-а Ђовани Кеслер, који истиче да националне државе у систему ЕУ често представљају препреку и заштиту за људе умешане у корупцију.

Али и сам рад Европске комисије је обавијен велом тајне, јер ради „без папира“, док рад великог броја полутајних комисија и европских комитета уопште и није могуће контролисати. У Европској комисији не постоји надзор над расподелом новца, али ни унутрашња контрола.

Још 2002. године Европску унију потресао је скандал у којем је главну улогу имала главни ревизор Уније Марта Андерсен, која је одбила да стави потпис на завршни рачун буџета Уније за 2001. годину. Разлог: завршни рачун није урађен по важећим финансијским стандардима, а чиновници Уније су, поред тога, имали могућност да анонимно мењају податке у завршном рачуну. Анализом документа није било могуће утврдити како је трошен новац из буџета ЕУ, а бриселски Директорат није могао да уђе у траг за 620.000 рачуна плаћених 2001. године. Ревизори су јасно ставили до знања да је најмање пет одсто европског буџета нестало у непознатом правцу. Европска комисија је потом сменила са дужности савесну Марту Андерсен.

 

ЛОБИСТИ 2011. године Европску унију је потресао нови скандал. „Дејли телеграф“ је објавио податак да су лица у државној служби крала новац из буџета Европског парламента (1,5 милијарди енглеских фунти). Бриселска бирократија је прво покушала да заташка случај, а потом је кренула „у борбу против корупције“ која се завршила одузимањем пуномоћја неким чиновницима да сами себи потписују дневнице и друге принадлежности. Исте године новинари „Сандеј тајмса“ су објавили резултате истраживања о томе колико чиновници из Брисела помажу у лобирању интереса неких људи и компанија. „Упецали су се“ (бивши) министар спољних послова Словеније Зоран Талер (бивши) министар спољних послова Аустрије Ернст Штрасер и (бивши) премијер Румуније Адриан Северин, потврдивши да раде у интересу разних лобија.

Невладина организација „Транспаренси интернешенел“ је 2012. године спровела истраживање у Европској унији, на основу кога је написан извештај за Европски парламент. Показало се да су у скандале са корупцијом умешани председници држава, премијери, министри, али и нижи државни чиновници. И све је мање разлике између Југа, традиционално подложнијег корупцији, и осталих делова Уније. Притом, према налазима ове организације, у Европској унији делатност лобиста је прекривена велом тајне. Не постоји чак ни списак лобистичких група  које се боре за конкретне интересе одређених пословних људи или компанија.

Према подацима портала „Руска Немачка“, корупција је у ЕУ достигла невероватне оквире. Многобројни фондови се годинама пљачкају, а да нико од надлежних није предузео нешто да то спречи. Наиме, истраживачи PricewaterhouseCoopers EU и Ecorys-а анализирали су 192 случаја расподеле новца и дошли до податка да је тачно половина новца нестала „као очигледна корупција“, односно највероватније као „последица корупције“.

Аутори студије „Транспаренси интернешенела“ указују да државни чиновници у ЕУ успевају да избегну одговорност за своје поступке, те намештају тендере (заједно са пословним људима) или утичу на државну политику тако што омогућавају корист одређеним људима или компанијама. И наравно себи. Парламенти, при томе, уопште нису у стању да донесу адекватне поправке закона или усвоје антикоруптивне законе.

У ЕУ немају, дакле, одговор ко краде новац из буџета и фондова Уније, али очигледно и не желе да знају, јер предлог шефа Антикорупционе агенције ЕУ Кеслера да се уведе Европска канцеларија за истраживање мита и корупције одбијен је од европских парламентараца, при чему су предњачили посланици из Румуније.

Стручњаци „Транспаренси интернешенела“ такође упозоравају на лобирање као метод легалне корупције. Само шест држава Уније има законе који регулишу лобирање (Француска, Немачка, Литванија, Пољска, Словенија и Велика Британија). У свим осталим државама лобисти имају невероватан простор да утичу на одлуке државних функционера, чиме се новац сакупљен порезима и таксама слива у приватне руке. Високи ризици повезани са корупцијом су запажени у Белгији, Чешкој, Француској, Немачкој, Грчкој, Мађарској, Италији, Холандији, Словенији…

Европска комисија је 6. јуна 2011. донела пакет мера како би умањила корупцију у ЕУ. Но, мере нису уродиле плодом јер је, у анкети агенције „Ернст и Јанг“, више од трећине испитаника из великих компанија Уније јасно истакло да су спремни да дају новац и поклоне ради обезбеђивања новог уговора. У другој анкети испоставило се да су представници државе такође спремни да понуђени новац и поклоне узму. Поред тога, запослени у компанијама (чак 80 одсто) истакли су да их нико не упозорава да је корумпирање представника државе негативна појава…

[/restrictedarea]